Komedija, lira, more, kukurek: Kako su "antički terapeuti" pre nove ere lečili depresiju?

Autor: RTS

Zabava
19.08.2024.
22:36 > 22:21
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, a oko milijardu se bori sa nekim problemom mentalnog zdravlja.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
I ljudi koji su živeli u antičkom svetu takođe su imali probleme sa mentalnim zdravljem, i sa time su se borili na specifičan način, piše RTS.
 
Problemi mentalnog zdravlja, kao što je depresija, bili su poznati ljudima u drevnom svetu. Homer, pesnik poznat po Ilijadi i Odiseji koji je živeo oko osmog veka pre nove ere, preminuo je, prema nekim izvorima, nakon što je bio iscrpljen od depresije.
Već krajem petog veka pre nove ere, drevni grčki lekari su prepoznali da naše zdravlje delimično zavisi od stanja naših misli.
 
U "Epidemijama", medicinskom tekstu napisanom oko 400. godine pre nove ere, neimenovani lekar je napisao da su naše navike, razmišljanja (kao i naš način života, pa čak i odeća i uslovi za stanovanje, fizička aktivnost i seks) glavne odrednice našeg zdravlja.
Takođe u "Epidemijama", neimenovani lekar je opisao jednog od svojih pacijenata, Parmeniska, čije je mentalno stanje postalo toliko loše da na kraju nije mogao da govori. Ostao je u krevetu 14 dana pre nego što je izlečen. U delu. Nije opisano na koji način.
 
Kasnije je čuveni doktor Galen iz Pergama (129 – 216. n.e.) primetio da ljudi često obolevaju zbog lošeg mentalnog stanja.
 
"Može se desiti da je pod određenim okolnostima način razmišljanja jedan od uzroka zdravlja ili bolesti, jer ljudi koji se zbog svega ljute i iz najmanjeg razloga postanu zbunjeni, uznemireni i uplašeni, često se iz tog razloga razbole i teško prolaze kroz prevazilaženje takvih bolesti", pisao je on.
 
Galen je takođe opisao neke od svojih pacijenata koji su patili od poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući neke koji su se ozbiljno razboleli i umrli. 
 
Jedan čovek je izgubio novac: "Dobio je groznicu koja ga je dugo držala. U snu je sebe grdio zbog gubitka, kajao se i bio uznemiren dok se nije probudio. Dok je bio budan nastavio je da se gubi od tuge. Zatim je dobio je moždanu groznicu. Konačno je pao u delirijum koji je bio očigledna posledica dešavanja o kojima je govorio, i ostao je u tom stanju sve dok nije umro".
 
Sviranje, more i lagano vino
 
U drevnom svetu ljudi su imali mnogo različitih načina da spreče ili leče mentalne bolesti. 
 
Filozof Aristip, koji je živeo u petom veku pre nove ere, savetovao je ljude da se usredsrede na sadašnjost kako bi izbegli mentalne poremećaje.
 
"Koncentrišite svoje misli na današnji dan, konkretno na onaj deo dana u kome se intenzivno radi i razmišlja. Pripada nam samo sadašnjost, a ne prošlost niti ono što se očekuje. Prvo je prestalo da postoji, a neizvesno je da li će nas ovo drugo dočekati", savetovao je on.
 
Filozof Klinije, koji je živeo u četvrtom veku pre nove ere, rekao je da bi, kad god bi shvatio da se ljuti, išao da svira muziku na svojoj liri da se smiri.
 
Lekari su imali svoje pristupe rešavanju problema mentalnog zdravlja. Mnogi pacijenti preporučuju promenu životnog stila kako bi poboljšali svoje mentalno stanje.
 
Savetovali ljude da usvoje novi režim vežbanja, drugačiju ishranu, putuju morem, slušaju predavanja filozofa, igraju se, i rade mentalne vežbe ekvivalentne savremenoj ukrštenici ili sudokuu.
 
Na primer, lekar Selije Aurelijan (peti vek nove ere) smatrao je da pacijenti koji pate od ludila mogu imati koristi od raznovrsne ishrane uključujući voće i blago vino.
 
Lekari su takođe savetovali ljudima da uzimaju lekove na bazi biljaka. Na primer, biljka kukurek je davana osobama koje pate od paranoje. Međutim, drevni lekari su prepoznali da je kukurek mogao biti opasan jer ponekad izaziva toksične grčeve, ubijajući pacijente.
Preteče psihoterapija
 
Drugi lekari, poput Galena, imali su malo drugačiji stav. Verovao je da su mentalni problemi uzrokovani nekom idejom koja je zavladala umom. 
 
Verovao je da se mentalni problemi mogu izlečiti ako se ova ideja ukloni iz uma i napisao: "Osoba čija je bolest izazvana razmišljanjem, leči se samo brigom o lažnoj ideji koja je zavladala njegovim umom, a ne hranom, pićem, odećom, kupanjem, hodanjem i drugim sličnim merama".
 
Galen je smatrao da je najbolje da odvrati misli svojih pacijenata od ovih lažnih ideja stavljajući nove ideje i emocije u njihove umove.
 
"Strah od gubitka novca, političke intrige, trovanja ili drugih sličnih stvari stavljam na druga mesta, kako bih im skrenuo misli sa tih stvari, i svaka osoba zahteva individualni pristup", pisap je on.
 
Uopšteno govoreći, verovao je da je za održavanje zdravlja našeg mentalnog stanja potreban napor. Ako smo bili uznemireni, ljuti ili malodušni, onda smo morali nešto da uradimo po tom pitanju.
 
To se može postići, mislili su "antički terapeuti", obavljanjem neke aktivnosti koja se direktno suprotstavlja emocijama koje doživljavamo.
 
Na primer, Selijus Aurelijanus je rekao da ljudi koji pate od depresije treba da se bave aktivnostima koje će im izazvati smeh i sreću, kao što je odlazak na komediju u pozorište.
 
Međutim, nisu verovali da je samo jedna aktivnost, sama po sebi, dovoljna da se očuva mentalno zdravlje. Važna stvar je bila da se u potpunosti promeni način života i razmišljanja.
 
Kada je reč o problemima mentalnog zdravlja, očigledno imamo mnogo toga zajedničkog sa našim drevnim precima. Mnogo od onoga što su rekli danas izgleda jednako relevantno kao i pre 2.000 godina, čak i ako danas koristimo različite metode i lekove.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

DEPRESIJA Antički spisi

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

  • \

    20.08.2024 • 13:30
    Imamo još uvek ovde komentatora koji u apsolutno svemu pronalazi UDBU i rusku zaveru pa čak i u prosutoj šargarepi iz kamiona na novosadskom bulevaru, a koji godinama odbija da se leči bilo lekovima bilo na drugi način.

  • Jovo

    20.08.2024 • 09:35
    Iz iskustva
    Mogu reći da u kritičnim situacijama lekovi jesu kao prva pomoć (posebno ako osoba ima pozitivna očekivanja), ali ne rešavaju ništa na trajne staze. Potreban je trud i rad da se razotkrije šta je dovelo do toga, a koren problema je često zakopan ispod nekoliko slojeva. Ključno je osobu osposobiti, dovesti u stanje da može da radi na sebi, i tada konstantnom podrškom i bodrenjem ne dozvoliti da odustane.

    Preporučio bih svakome da potraži Tim Fletcher na YouTube.

  • /

    19.08.2024 • 23:09
    /
    imali smo ovde komentatore koji su na ranije tekstove o depresiji glorifikovali lekove umesto da mrdnu dupe

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 3 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Alpak preuzeo N1, Novu, Danas, Radar: Smenjeni direktori
Alpak preuzeo N1, Novu, Danas, Radar: Smenjeni direktori
U septembru uklanjanje još dva potopljena nemačka broda iz Dunava, do sada izvađeno sedam
U septembru uklanjanje još dva potopljena nemačka broda iz Dunava, do sada izvađeno sedam
Spaljivao travu, vatra se proširila na susednu parcelu: Izgoreli mašine i vinograd
Spaljivao travu, vatra se proširila na susednu parcelu: Izgoreli mašine i vinograd

Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti

VIDEO: Ugrožene drevne sudanske piramide Meroe

09.08.2026.• 0
Drevne piramide Meroe u Sudanu, koje se nalaze na listi svetske baštine UNESKO-a, suočavaju se sa ozbiljnim oštećenjima zbog rata, nagomilanog peska i obustavljenih napora za njihovo očuvanje.
Najkomentarisanije