Istraživanje se bavilo pitanjem: Da li su politička uverenja određena i genetikom
Kako se formiraju lična politička uverenja? Da li su posledica detinjstva, već postojećih uverenja ili okolnosti u kojima smo odgajani?
Foto: 021.rs
Da li je sve stvar socijalizacije ili priroda ima ulogu kroz DNK? Gde je u svemu tome mozak?
Naučnici su u poslednjih 50 godina ozbiljno istraživali korene političkih uverenja, i to podstaknuti usponom sociobiologije. Proučavanje biološke osnove političkih uverenja je omogućeno modernim sredstvima, kao što su skeneri mozga i sekvenceri gena. Reč je o polju koje napreduje, ali istraživanje biologije ponašanja nikada nije jednostavno.
To potvrđuje i studija objavljena prošle nedelje. Naime, istraživači u Grčkoj i Holandiji su magnetnom rezonancom pregledali skoro 1.000 Holanđana, koji su odgovorili na pitanja o svojim političkim uverenjima.
Studija je usledila kako bi se proverili rezultati male studije iz 2011. godine, a koju je naručio glumac Kolin Firt. Istraživanjem iz 2011. je utvrđeno da postoje strukturne razlike između mozga konzervativne i mozga liberalne osobe. Preciznije, utvrđeno je da konzervativci u proseku imaju veću amigdalu, deo mozga povezan s percepcijom pretnje, a da liberali u proseku imaju veći prednji cingularni korteks, deo mozga povezan s donošenjem odluka.
Međutim, poslednjim istraživanjem, kojim su bili obuhvaćeni Holanđani, nije primećeno da su liberalne osobe imale veći prednji cingularni korteks. Ipak, primećeno je da su konzervativne osobe imale malo veću amigdalu.
Važno je obratiti pažnju na uočene razlike. Koautor studije Stiven Šolte s Univerziteta u Amsterdamu otkrio je da je amigdala konzervativaca u proseku veća od amigdale liberala za jednu semenku susama. Ta razlika je tri puta manja od one koja je konstatovana istraživanjem iz 2011. Istraživači su ukazali da je rezultatima studije potrebno krajnje oprezno pristupiti kako bi se izbeglo podsticanje zabluda i stereotipa.
Šta onda to znači? Da li se oni s većom amigdalom osećaju ugroženije i zbog toga teže konzervativizmu ili se konzervativci osećaju ugroženije, pa zbog toga imaju malo veću amigdalu? Vodeći autor studije Dijamantis Petropoulos Petalas je naglasio da je nemoguće znati šta je uzrok, a šta posledica.
Jasno je da društveno okruženje najviše oblikuje politička uverenja. Ta uverenja se mogu pojaviti u detinjstvu, posebno kada deca imaju politički angažovane roditelje ili staratelje. Ideologija pojedinca nastavlja da se oblikuje sa školovanjem i sazrevanjem. Visoko obrazovanje je, kako piše list "Gardijan", dosledno povezano s liberalnijim uverenjima, posebno po pitanjima imigracije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.
Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama nad blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 odsto. To ne znači da je 40 odsto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 odsto spoljašnjim faktorima.
"To vam zapravo govori u kojoj meri su razlike među ljudima oblikovane genetskim faktorima", ukazao je politikolog Aron Vejnšenk, profesor na Univerzitetu Viskonsin.
Naime, istraživači nisu mogli da pronađu "konzervativni" ili "liberalni" gen. Umesto toga, kako je istakao Tobajas Edvards s Univerziteta "Minnesota Twin Cities", geni deluju indirektno i ulogu ima to koliko je neko školovan, koliko zarađuje i inteligencija.
"Ne treba očekivati da postoji neki specifičan gen za liberalizam ili konzervativizam, već genetika indirektno utiče na druge osobine", objasnio je Edvards.
Pročitaj još
On i njegove kolege su ranije ove godine objavili da bi se genetika mogla koristiti za predviđanja političkih sklonosti, napomenuvši da je pitanje stranačke pripadnosti daleko složenije pitanje. Napomenuo je da među izvanredno inteligentima postoje i desničari i levičari.
Druga greška bi bila izjednačavanje inteligencije s racionalnim vrednostima i razmišljanjem.
"Kada se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su inteligentne pojedince privukle različite i često kontradiktorne ideje. Intelektualci su flertovali s opasnim ideologijama i tiranskim režimima i bili su zavedeni. Mnogi pametni ljudi su verovali u ideje koje su potpuno glupe", podsetio je Edvards.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Bankarska službenica spustila slušalicu papi Lavu XIV
07.05.2026.•
3
Nakon što je izabran u Rimu za poglavara rimokatoličke crkve, papa Lav XIV telefonirao je svojoj američkoj banci da promeni kontakt podatke, ali ga je službenica odbila i odmah prekinula vezu kada se predstavio.
VIDEO Ovo nije R2-D2 iz Ratova zvezda: Uređaj koji se pravio u Subotici i bio u domovima širom Jugoslavije
07.05.2026.•
4
U domovima širom bivše Jugoslavije 70-ih i 80-ih godina prošlog veka mogao se pronaći zanimljiv i tada vrlo popularan uređaj, osveživač prostora proizveden 1977. godine u Subotici.
BROJ PO BROJ: Ko će pre stići?
04.05.2026.•
3
Brojevi su pred vama i čekaju da ih povežete pravilnim redosledom.
Jezero "Međunožje" i "Još jedno jezero": Kanada ima više jezera nego ideja za njihova imena
04.05.2026.•
0
Kanada nije samo zemlja sa najviše jezera na svetu. Ona je zemlja u kojoj voda definiše pejzaž, istoriju i svakodnevni život.
Zvuk kiše može da ubrza klijanje semena
04.05.2026.•
1
Istraživači sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) utvrdili su da zvuk kiše može da podstakne brže klijanje semena.
Afrika se razdvaja brže nego što se mislilo - formira se novi okean
03.05.2026.•
6
Geolozi su otkrili da će se afrički kontinent razdvojiti ranije nego što smo mislili. Aktivni rascep dostigao je "kritični prag" i uskoro će se razdvojiti, formirajući novi okean.
Belgijski grad deli stanovnicima seme suncokreta da ojača imidž "Toskane severa"
03.05.2026.•
0
Belgijski grad Audenarde odlučio je da građanima besplatno podeli seme suncokreta uz uputstva za sadnju, u nastojanju da poveća rasprostranjenost ove biljke i ojača imidž "Toskane severa".
U Norveškoj otkriveno najveće nalazište srebrnih novčića iz doba Vikinga
03.05.2026.•
0
U jugoistočnoj Norveškoj otkriven je lokalitet s vrednim srebrnim novčićima iz doba Vikinga, koji se prema dosadašnjim analizama smatra najvećim takvim nalazištem u istoriji te zemlje, saopštili su arheolozi.
Otisci prstiju: Kako su nastali i zašto ih uopšte i imamo?
03.05.2026.•
2
Pritisneš vrh prsta na ekran telefona da ga otključaš, uhvatiš šolju kafe, pređeš palcem preko komada tkanine da proveriš koliko je mekana i u svakom od tih trenutaka na delu je elegantan proizvod evolucijskog "inženjeri
VIDEO: U Seulu održano takmičenje u dremanju u parku
03.05.2026.•
0
Stotine stanovnika Seula učestvovale su u takmičenju u spavanju na travnjaku u gradskom parku pored reke Han, na poziv seulskih vlasti, koje treće proleće zaredom organizuju ovo neobično nadmetanje.
Komentari 2
@R
R
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar