Kako je zaista izgrađen Stounhendž - otkriva nova naučna studija
Nova studija objavljena u časopisu Dnevnik arheološke nauke (Journal of Archaeological Science) dodatno rasvetljava veliku misteriju Stounhendža.
Smešten na okrugu Viltšir, ovaj praistorijski spomenik sadrži kamen koji zbunjuje naučnike, takozvani "Newall kamen".
Do sada se vodila debata da li je taj kamen tamo dospeo zahvaljujući glečerima iz Velsa ili su ga ljudi preneli pre 5.000 godina, prenosi Nova.
Profesor Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit i njegov tim nedavno su uporedili ovaj kamen sa uzorcima stena sa lokaliteta u Velsu.
Koristeći mikroskopsku i geohemijsku tehnologiju, ustanovili su da nema dokaza koji bi podržali teoriju da je reč o glečerskom nanosu.
Naprotiv, kamen pokazuje iste karakteristike kao stene sa lokaliteta Craig Rhos–y–Felin, što ukazuje na to da su ljudi preneli deo budućeg spomenika više od 200 kilometara do Viltšira.
Hemijska analiza pokazala je da kamen i drugi fragmenti sa Stounhendža imaju identične količine torijuma i cirkonijuma kao stene sa tog lokaliteta u Velsu.
Naučnici su u izveštaju naveli da je kamen folijirani riolit, a njegova površina bogata je kalcijum-karbonatom, što dodatno ukazuje na ljudsku aktivnost. Da je kamen zaista dopremljen glečerima, slični primerci bi bili razbacani širom regiona Stounhendža - što nije slučaj.
Još jedan zakopani kamen sa lokaliteta, poznat kao Kamen 32d, bio je predmet istraživanja. Pre ovih otkrića, verovalo se da je reč o kamenčugom doleritu, ali se ispostavilo da je i on, baš kao Newall kamen, folijirani riolit.
"Jedan od fascinantnih aspekata Stounhendža jeste to što mnogi njegovi megaliti, za razliku od velikih, lokalnih sarsena, potiču iz Velsa, više od 200 kilometara udaljenog", navodi se u istraživanju.
Pročitaj još
Kako se dodaje, većina arheologa smatra da su neolitski ljudi izveli to neverovatno dostignuće, prenoseći blokove teške i do 3,5 tone. Međutim, postoji i suprotno mišljenje, da ljudski trud nije bio uključen.
Zagovornik teorije o glečerima je dr Brajan Džon koji je tvrdio da je kamen smanjen.
"Kamen je smanjen i znatno izmenjen tokom glečerskog transporta, veći deo vremena proveo je na dnu glečera. Na kraju je ostavljen negde na ili blizu Solsberijskog polja", rekao je Džon.
Ipak, najnovija istraživanja ukazuju da su te osobine rezultat vremenskih uslova, a ne glečerskog uticaja.
"Predstavljati to kao činjenicu, umesto kao hipotezu, neiskreno je", naveli su autori studije o radu dr Džona.
Sama prisutnost Stounhendža je dokaz da su neolitski ljudi pomerali kamenje teško i do 40 tona, naveli su u objašnjenju.
"Osim ako se ne tvrdi da su svi ti kameni blokovi već ležali na mestima gde su kasnije podignuti, jasno je da su morali biti preneseni", dodaje se u analizi.
Ako su mogli da pomere kamen nekoliko desetina metara, mogli su da ga pomere i stotinama kilometara, ocenjuju naučnici.
"Možda nije bilo lako, ali je bilo izvodljivo. Prenos plavog kamenja od 2–3 tone bio bi znatno lakši nego sarsena", tvrdi ova grupa naučnika.
Oni dodaju da nema direktnih dokaza o tome kako su to izveli, ali poznato je da su savremeni pripadnici starosedelačkih naroda prenosili ogromno kamenje koristeći konopce, drvene sanke i klizne puteve, tehnologije koje su bile dostupne i u neolitu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Bankarska službenica spustila slušalicu papi Lavu XIV
07.05.2026.•
3
Nakon što je izabran u Rimu za poglavara rimokatoličke crkve, papa Lav XIV telefonirao je svojoj američkoj banci da promeni kontakt podatke, ali ga je službenica odbila i odmah prekinula vezu kada se predstavio.
VIDEO Ovo nije R2-D2 iz Ratova zvezda: Uređaj koji se pravio u Subotici i bio u domovima širom Jugoslavije
07.05.2026.•
4
U domovima širom bivše Jugoslavije 70-ih i 80-ih godina prošlog veka mogao se pronaći zanimljiv i tada vrlo popularan uređaj, osveživač prostora proizveden 1977. godine u Subotici.
BROJ PO BROJ: Ko će pre stići?
04.05.2026.•
3
Brojevi su pred vama i čekaju da ih povežete pravilnim redosledom.
Jezero "Međunožje" i "Još jedno jezero": Kanada ima više jezera nego ideja za njihova imena
04.05.2026.•
0
Kanada nije samo zemlja sa najviše jezera na svetu. Ona je zemlja u kojoj voda definiše pejzaž, istoriju i svakodnevni život.
Zvuk kiše može da ubrza klijanje semena
04.05.2026.•
1
Istraživači sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) utvrdili su da zvuk kiše može da podstakne brže klijanje semena.
Afrika se razdvaja brže nego što se mislilo - formira se novi okean
03.05.2026.•
6
Geolozi su otkrili da će se afrički kontinent razdvojiti ranije nego što smo mislili. Aktivni rascep dostigao je "kritični prag" i uskoro će se razdvojiti, formirajući novi okean.
Belgijski grad deli stanovnicima seme suncokreta da ojača imidž "Toskane severa"
03.05.2026.•
0
Belgijski grad Audenarde odlučio je da građanima besplatno podeli seme suncokreta uz uputstva za sadnju, u nastojanju da poveća rasprostranjenost ove biljke i ojača imidž "Toskane severa".
U Norveškoj otkriveno najveće nalazište srebrnih novčića iz doba Vikinga
03.05.2026.•
0
U jugoistočnoj Norveškoj otkriven je lokalitet s vrednim srebrnim novčićima iz doba Vikinga, koji se prema dosadašnjim analizama smatra najvećim takvim nalazištem u istoriji te zemlje, saopštili su arheolozi.
Otisci prstiju: Kako su nastali i zašto ih uopšte i imamo?
03.05.2026.•
2
Pritisneš vrh prsta na ekran telefona da ga otključaš, uhvatiš šolju kafe, pređeš palcem preko komada tkanine da proveriš koliko je mekana i u svakom od tih trenutaka na delu je elegantan proizvod evolucijskog "inženjeri
VIDEO: U Seulu održano takmičenje u dremanju u parku
03.05.2026.•
0
Stotine stanovnika Seula učestvovale su u takmičenju u spavanju na travnjaku u gradskom parku pored reke Han, na poziv seulskih vlasti, koje treće proleće zaredom organizuju ovo neobično nadmetanje.
Komentari 7
Robin Hud
vitamin
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar