Kako je zaista izgrađen Stounhendž - otkriva nova naučna studija

Autor: Nova s

Zabava

30.07.2025.

23:03

Nova studija objavljena u časopisu Dnevnik arheološke nauke (Journal of Archaeological Science) dodatno rasvetljava veliku misteriju Stounhendža.

Smešten na okrugu Viltšir, ovaj praistorijski spomenik sadrži kamen koji zbunjuje naučnike, takozvani "Newall kamen".

Do sada se vodila debata da li je taj kamen tamo dospeo zahvaljujući glečerima iz Velsa ili su ga ljudi preneli pre 5.000 godina, prenosi Nova.

Profesor Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit i njegov tim nedavno su uporedili ovaj kamen sa uzorcima stena sa lokaliteta u Velsu.

Koristeći mikroskopsku i geohemijsku tehnologiju, ustanovili su da nema dokaza koji bi podržali teoriju da je reč o glečerskom nanosu.

Naprotiv, kamen pokazuje iste karakteristike kao stene sa lokaliteta Craig Rhos–y–Felin, što ukazuje na to da su ljudi preneli deo budućeg spomenika više od 200 kilometara do Viltšira.

Hemijska analiza pokazala je da kamen i drugi fragmenti sa Stounhendža imaju identične količine torijuma i cirkonijuma kao stene sa tog lokaliteta u Velsu.

Naučnici su u izveštaju naveli da je kamen folijirani riolit, a njegova površina bogata je kalcijum-karbonatom, što dodatno ukazuje na ljudsku aktivnost. Da je kamen zaista dopremljen glečerima, slični primerci bi bili razbacani širom regiona Stounhendža - što nije slučaj.

Još jedan zakopani kamen sa lokaliteta, poznat kao Kamen 32d, bio je predmet istraživanja. Pre ovih otkrića, verovalo se da je reč o kamenčugom doleritu, ali se ispostavilo da je i on, baš kao Newall kamen, folijirani riolit.

"Jedan od fascinantnih aspekata Stounhendža jeste to što mnogi njegovi megaliti, za razliku od velikih, lokalnih sarsena, potiču iz Velsa, više od 200 kilometara udaljenog", navodi se u istraživanju.

Kako se dodaje, većina arheologa smatra da su neolitski ljudi izveli to neverovatno dostignuće, prenoseći blokove teške i do 3,5 tone. Međutim, postoji i suprotno mišljenje, da ljudski trud nije bio uključen.

Zagovornik teorije o glečerima je dr Brajan Džon koji je tvrdio da je kamen smanjen.

"Kamen je smanjen i znatno izmenjen tokom glečerskog transporta, veći deo vremena proveo je na dnu glečera. Na kraju je ostavljen negde na ili blizu Solsberijskog polja", rekao je Džon.

Ipak, najnovija istraživanja ukazuju da su te osobine rezultat vremenskih uslova, a ne glečerskog uticaja.

"Predstavljati to kao činjenicu, umesto kao hipotezu, neiskreno je", naveli su autori studije o radu dr Džona.

Sama prisutnost Stounhendža je dokaz da su neolitski ljudi pomerali kamenje teško i do 40 tona, naveli su u objašnjenju.

"Osim ako se ne tvrdi da su svi ti kameni blokovi već ležali na mestima gde su kasnije podignuti, jasno je da su morali biti preneseni", dodaje se u analizi.

Ako su mogli da pomere kamen nekoliko desetina metara, mogli su da ga pomere i stotinama kilometara, ocenjuju naučnici.

"Možda nije bilo lako, ali je bilo izvodljivo. Prenos plavog kamenja od 2–3 tone bio bi znatno lakši nego sarsena", tvrdi ova grupa naučnika.

Oni dodaju da nema direktnih dokaza o tome kako su to izveli, ali poznato je da su savremeni pripadnici starosedelačkih naroda prenosili ogromno kamenje koristeći konopce, drvene sanke i klizne puteve, tehnologije koje su bile dostupne i u neolitu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Stounhendž Stonehenge

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Robin Hud

01.08.2025 • 19:22

Komentar

Stonehndz je par kamenova na livadi, mnogo je bolje pitanje kako su postavljene figure na Uskrsnjim Ostrvima.

7 3 +4
vitamin

01.08.2025 • 13:43

Izgradili su ga vanzemaljci, da bi imali opservatoriju, naravno. Zato sto svaka opservatorija koja drzi do sebe ima kamencine od 40t.

5 3 +2
Lucifer

01.08.2025 • 09:41

Od pitanja kako , veće pitanje je zašto je izgrađen i čemu je služio na kraju krajeva? Da se našalimo, možda za neki praistorijski EXPO?

24 30 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.