Duboki udisaji možda povećavaju sklonost ka riziku

Autor: 021.rs

Zabava

02.08.2026.

14:30 > 13:55

Da li zatvorite oči, duboko udahnete, pa zatim polako izdahnete pre nego što donesete važnu odluku?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Duboki udisaji možda povećavaju sklonost ka riziku

Foto: Pixabay

Niste jedini - to je jedna od najčešće preporučivanih tehnika kada se osećate preopterećeno. Nauka je ranije pokazala da određene vežbe disanja mogu da smanje anksioznost i snize krvni pritisak.

Međutim, novo istraživanje sugeriše da, u zavisnosti od načina na koji dišete, takvo disanje možda nema smirujući i stabilizujući efekat kakav većina ljudi očekuje, piše ScienceAlert.

Naprotiv, sporo i namerno izdisanje moglo bi da poveća sklonost ka rizičnom ponašanju, pokazala je mala pilot-studija koju su predvodili istraživači iz berlinskog univerzitetskog medicinskog centra Šarite.

Umesto da učesnike učini opreznijim, tehnika disanja ih je, čini se, podsticala da češće biraju rizičniju opciju.

Novo istraživanje bavilo se jednostavnom tehnikom disanja poznatom kao produženi izdah, koja podrazumeva kratak udah, nakon kog sledi znatno duži izdah.

Rezultati su pokazali da su ljudi nakon ove tehnike češće prihvatali rizične opklade, dok su snimci mozga ukazali da takvo disanje pojačava način na koji mozak procenjuje vrednost potencijalnih nagrada.

Produženi izdah već se koristi u obuci pripadnika vojske i policije kako bi ostali smireni i pribrani u stresnim situacijama.

Poznato je da ova tehnika prebacuje organizam u stanje "odmori se i vari", odnosno u stanje u kojem dominira parasimpatički nervni sistem - suprotnost reakciji "bori se ili beži".

Ono što do sada nije bilo ispitano jeste da li namerno izazivanje tog smirenog stanja utiče na odluke koje ljudi donose.

"Namerno menjanje autonomnog stanja organizma može oblikovati način na koji procenjujemo svet, što na kraju utiče na naše odluke. Međutim, još nije jasno da li i na koji način namerna regulacija autonomnog nervnog sistema utiče na donošenje odluka kod ljudi", napisali su istraživači.

Kako bi to ispitali, istraživači koje je predvodila neuronaučnica Sojong Kju Park uključili su 41 učesnika u eksperiment sa novčanim opkladama dok su ležali u aparatu za magnetnu rezonancu.

Svaki učesnik donosio je niz odluka da li će prihvatiti ili odbiti opklade sa verovatnoćom dobitka od 50 odsto. To su činili jednom tokom normalnog disanja, a drugi put prateći uputstva na ekranu koja su nalagala odnos udaha i izdaha od dve prema osam sekundi - dve sekunde udaha i osam sekundi izdaha.

Istovremeno su istraživači pratili rad srca, brzinu disanja, provodljivost kože i veličinu zenica.

Tehnika sporog disanja dala je očekivane fiziološke rezultate - produžila je izdah, usporila disanje i povećala dva pokazatelja aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema u odnosu na normalno disanje.

S druge strane, nije bilo promena u pokazateljima povezanim sa simpatičkim nervnim sistemom, poput provodljivosti kože i širenja zenica, što sugeriše da je efekat bio specifičan za sistem zadužen za smirivanje organizma, a ne za opšte smanjenje uzbuđenja.

Uprkos tome, učesnici su donosili rizičnije odluke.

Međutim, razlog nije bio to što su zanemarivali moguće gubitke. Detaljna analiza pokazala je da je tehnika disanja povećala njihovu osetljivost na veličinu moguće nagrade, dok osetljivost na potencijalne gubitke nije bila značajno promenjena.

Drugim rečima, učesnici nisu postali nepromišljeni u svim situacijama, već su više pažnje obraćali na ono što bi mogli da dobiju.

Snimci mozga pokazali su gde bi mogla da nastaje ta promena.

Kod ispitanika kod kojih je zabeležen najveći porast aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema uočen je i najizraženiji odgovor u dve moždane regije - ventromedijalnom prefrontalnom korteksu, koji učestvuje u proceni subjektivne vrednosti izbora, i prekuneusu, delu mozga povezanom sa razmišljanjem o sebi i povezivanjem telesnih signala sa donošenjem odluka.

Vreme potrebno za donošenje odluke nije se razlikovalo između učesnika koji su normalno disali i onih koji su primenjivali produženi izdah, što znači da efekat nije bio posledica bržeg ili manje promišljenog odlučivanja.

Autori smatraju da rezultati predstavljaju dokaz da unutrašnje stanje organizma ne prati samo donošenje odluka, već ga aktivno oblikuje kroz ono što nazivaju neurovisceralnim putem, koji povezuje disanje, srce i mozak.

"Ovaj obrazac potvrđuje ključnu ulogu stanja organizma u oblikovanju ljudskih odluka i predstavlja eksperimentalnu potvrdu teorije neurovisceralne integracije", naveli su istraživači.

Ipak, studija ima nekoliko važnih ograničenja. U njoj je učestvovao mali broj zdravih mladih ljudi prosečne starosti 25 godina, a rizik koji su procenjivali odnosio se na novčane opklade u laboratorijskim uslovima, a ne na stvarne životne odluke donete pod pravim pritiskom.

Pored toga, iznosi mogućih dobitaka i gubitaka namerno nisu bili potpuno uravnoteženi kako bi efekat bio lakše uočljiv. Zato sami autori ističu da je ovo pre svega dokaz koncepta, a ne konačan odgovor.

Biće potrebna nova istraživanja sa većim brojem učesnika, raznovrsnijom populacijom i uravnoteženijim odnosom mogućih dobitaka i gubitaka kako bi se utvrdilo koliko se ovi rezultati mogu primeniti na širu populaciju.

Ipak, autori smatraju da bi otkriveni mehanizam jednog dana mogao imati primenu i van laboratorije, posebno u lečenju poremećaja kod kojih je narušena obrada nagrade, poput depresije ili anksioznosti.

Za sada, međutim, ne treba pretpostavljati da će vas nekoliko sporih udisaja i izdisaja pre važne finansijske odluke nužno učiniti razumnijim.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Neuron".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

disanje

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.