Duboki udisaji možda povećavaju sklonost ka riziku
Da li zatvorite oči, duboko udahnete, pa zatim polako izdahnete pre nego što donesete važnu odluku?
Niste jedini - to je jedna od najčešće preporučivanih tehnika kada se osećate preopterećeno. Nauka je ranije pokazala da određene vežbe disanja mogu da smanje anksioznost i snize krvni pritisak.
Međutim, novo istraživanje sugeriše da, u zavisnosti od načina na koji dišete, takvo disanje možda nema smirujući i stabilizujući efekat kakav većina ljudi očekuje, piše ScienceAlert.
Naprotiv, sporo i namerno izdisanje moglo bi da poveća sklonost ka rizičnom ponašanju, pokazala je mala pilot-studija koju su predvodili istraživači iz berlinskog univerzitetskog medicinskog centra Šarite.
Umesto da učesnike učini opreznijim, tehnika disanja ih je, čini se, podsticala da češće biraju rizičniju opciju.
Novo istraživanje bavilo se jednostavnom tehnikom disanja poznatom kao produženi izdah, koja podrazumeva kratak udah, nakon kog sledi znatno duži izdah.
Rezultati su pokazali da su ljudi nakon ove tehnike češće prihvatali rizične opklade, dok su snimci mozga ukazali da takvo disanje pojačava način na koji mozak procenjuje vrednost potencijalnih nagrada.
Produženi izdah već se koristi u obuci pripadnika vojske i policije kako bi ostali smireni i pribrani u stresnim situacijama.
Poznato je da ova tehnika prebacuje organizam u stanje "odmori se i vari", odnosno u stanje u kojem dominira parasimpatički nervni sistem - suprotnost reakciji "bori se ili beži".
Ono što do sada nije bilo ispitano jeste da li namerno izazivanje tog smirenog stanja utiče na odluke koje ljudi donose.
"Namerno menjanje autonomnog stanja organizma može oblikovati način na koji procenjujemo svet, što na kraju utiče na naše odluke. Međutim, još nije jasno da li i na koji način namerna regulacija autonomnog nervnog sistema utiče na donošenje odluka kod ljudi", napisali su istraživači.
Kako bi to ispitali, istraživači koje je predvodila neuronaučnica Sojong Kju Park uključili su 41 učesnika u eksperiment sa novčanim opkladama dok su ležali u aparatu za magnetnu rezonancu.
Svaki učesnik donosio je niz odluka da li će prihvatiti ili odbiti opklade sa verovatnoćom dobitka od 50 odsto. To su činili jednom tokom normalnog disanja, a drugi put prateći uputstva na ekranu koja su nalagala odnos udaha i izdaha od dve prema osam sekundi - dve sekunde udaha i osam sekundi izdaha.
Istovremeno su istraživači pratili rad srca, brzinu disanja, provodljivost kože i veličinu zenica.
Tehnika sporog disanja dala je očekivane fiziološke rezultate - produžila je izdah, usporila disanje i povećala dva pokazatelja aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema u odnosu na normalno disanje.
S druge strane, nije bilo promena u pokazateljima povezanim sa simpatičkim nervnim sistemom, poput provodljivosti kože i širenja zenica, što sugeriše da je efekat bio specifičan za sistem zadužen za smirivanje organizma, a ne za opšte smanjenje uzbuđenja.
Uprkos tome, učesnici su donosili rizičnije odluke.
Međutim, razlog nije bio to što su zanemarivali moguće gubitke. Detaljna analiza pokazala je da je tehnika disanja povećala njihovu osetljivost na veličinu moguće nagrade, dok osetljivost na potencijalne gubitke nije bila značajno promenjena.
Drugim rečima, učesnici nisu postali nepromišljeni u svim situacijama, već su više pažnje obraćali na ono što bi mogli da dobiju.
Snimci mozga pokazali su gde bi mogla da nastaje ta promena.
Kod ispitanika kod kojih je zabeležen najveći porast aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema uočen je i najizraženiji odgovor u dve moždane regije - ventromedijalnom prefrontalnom korteksu, koji učestvuje u proceni subjektivne vrednosti izbora, i prekuneusu, delu mozga povezanom sa razmišljanjem o sebi i povezivanjem telesnih signala sa donošenjem odluka.
Vreme potrebno za donošenje odluke nije se razlikovalo između učesnika koji su normalno disali i onih koji su primenjivali produženi izdah, što znači da efekat nije bio posledica bržeg ili manje promišljenog odlučivanja.
Autori smatraju da rezultati predstavljaju dokaz da unutrašnje stanje organizma ne prati samo donošenje odluka, već ga aktivno oblikuje kroz ono što nazivaju neurovisceralnim putem, koji povezuje disanje, srce i mozak.
"Ovaj obrazac potvrđuje ključnu ulogu stanja organizma u oblikovanju ljudskih odluka i predstavlja eksperimentalnu potvrdu teorije neurovisceralne integracije", naveli su istraživači.
Pročitaj još
Ipak, studija ima nekoliko važnih ograničenja. U njoj je učestvovao mali broj zdravih mladih ljudi prosečne starosti 25 godina, a rizik koji su procenjivali odnosio se na novčane opklade u laboratorijskim uslovima, a ne na stvarne životne odluke donete pod pravim pritiskom.
Pored toga, iznosi mogućih dobitaka i gubitaka namerno nisu bili potpuno uravnoteženi kako bi efekat bio lakše uočljiv. Zato sami autori ističu da je ovo pre svega dokaz koncepta, a ne konačan odgovor.
Biće potrebna nova istraživanja sa većim brojem učesnika, raznovrsnijom populacijom i uravnoteženijim odnosom mogućih dobitaka i gubitaka kako bi se utvrdilo koliko se ovi rezultati mogu primeniti na širu populaciju.
Ipak, autori smatraju da bi otkriveni mehanizam jednog dana mogao imati primenu i van laboratorije, posebno u lečenju poremećaja kod kojih je narušena obrada nagrade, poput depresije ili anksioznosti.
Za sada, međutim, ne treba pretpostavljati da će vas nekoliko sporih udisaja i izdisaja pre važne finansijske odluke nužno učiniti razumnijim.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Neuron".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
U fosilu dinosaurusa iz Brazila otkriveni tragovi crvenih krvnih zrnaca
03.11.2026.•
0
Naučnici su u Brazilu otkrili ono što smatraju do sada najjačim dokazom postojanja krvnih ćelija u fosilu dinosaurusa, prenosi Rojters.
Donald Tramp se za Noć veštica maskirao u samog sebe
01.11.2026.•
2
Nakon što je učestvovao na mitinzima povodom predstojećih izbora za Kongres, američki predsednik Donald Tramp je prisustvovao zabavi povodom Noći veštica, održanoj na njegovom imanju Mar-a-Lago u Floridi.
VIDEO: Na vrhu planinskog masiva u Švajcarskoj vladaju dva godišnja doba odjednom
01.11.2026.•
1
Impresivan snimak planinskog masiva Alpštajn u švajcarskim Alpima otkriva kako vremenski uslovi mogu drastično da se razlikuju na dve strane iste planine, zahvaljujući prirodnom fenomenu poznatom kao "orografski efekat".
Švajcarska razmatra da brzinu na auto-putevima ograniči na 80 km/h
01.11.2026.•
19
Zbog problema u snabdevanju gorivom, Švajcarska već razmatra mogućnosti uštede smanjenjem brzine saobraćaja.
Apple u Južnoj Koreji izmenio reklamu za iPad mini zbog potencijalno uvredljivog gesta
01.11.2026.•
0
Apple je odlučio da u Južnoj Koreji koristi drugačiju promotivnu fotografiju za novi iPad mini sa OLED ekranom.
Olupina parobroda Kornvolis koji su nacisti potopili pronađena posle više od 80 godina
01.11.2026.•
0
Olupina kanadskog parobroda "Kornvolis", koji je nemačka podmornica potopila u decembru 1944. godine, pronađena je na dubini od gotovo 120 metara, više od 80 godina nakon potonuća.
VIDEO: Brod SS United States biće potopljen kako bi postao najveći veštački greben na svetu
01.11.2026.•
0
Brod SS United States, koji je decenijama bio usidren u Filadelfiji, biće potopljen 12. novembra u Meksičkom zalivu, gde će postati najveći veštački greben na svetu.
Astrofizičar nazvao galaksiju po studentima: Dodelio joj simbolično ime SL3
30.10.2026.•
14
Aastrofizičar Darko Donevski odlučio je da jednu od 17 galaksija koje su on i njegov tim otkrili teleskopima ALMA i Džejms Veb nazove SL3, u čast studenata Srbije.
VIDEO: Jedan od tri retka skeleta rođaka Ti-reksa prodat za 47,3 miliona dolara
28.10.2026.•
1
Retki skelet nanotiranusa, manjeg srodnika tiranosaurusa reksa, prodat je na aukciji u kući "Sotbi" u Njujorku za 47,3 miliona dolara, nakon dvanaestominutnog nadmetanja šest ponuđača, preneo je CNN.
Sajt Dictionary.com za reč godine proglasio "maxxing"
27.10.2026.•
2
Reč "maxxing", koja označava nastojanje da se nešto maksimalno unapredi ili optimizuje, proglašena je za reč godine 2026. na sajtu "Dictionary.com".
Švajcarci na referendumu odlučuju o zabrani vatrometa
27.10.2026.•
5
Građani Švajcarske će 29. novembra na referendumu odlučivati o zabrani bučnih vatrometa, na inicijativu organizacija za zaštitu životinja i životne sredine.
Razgovor u sopstvenoj glavi menja zenice drugačije od govora naglas
26.10.2026.•
0
Oči mogu da otkriju mnogo više nego što mislimo. Promene veličine zenica mogu da pruže informacije o tome šta opažamo, da li udišemo ili izdišemo, pa čak i o stvarima koje samo zamišljamo.
Pelcmanov efekat: Objašnjava (lažnu) sigurnost koju vozači osećaju u automobilima
26.10.2026.•
0
Najveća opasnost na putevima nije nedostatak tehnologije. To je trenutak kada vozač počne da veruje da ga je tehnologija učinila nepobedivim.
Naučnici otkrili zašto ljudski mozak ima nabore, a mozak nekih majmuna je gladak
26.10.2026.•
1
Ljudski mozak ima izrazito naboranu površinu, dok je mozak običnih marmozeta, malih majmuna iz Južne Amerike, gotovo potpuno gladak.
Da li ljudi postaju manje kreativni kako stare?
26.10.2026.•
0
Ako petogodišnjem detetu kažete da naslika sliku, ono će gotovo instinktivno posegnuti za četkicom.
Efekat trule jabuke: Istraživanje pokazalo kako nas tuđe kršenje pravila podstiče da radimo isto
25.10.2026.•
0
Ljudi su skloniji kršenju pravila kada vide da to rade i drugi.
Šta su prestupna sekunda i prestupni sat?
25.10.2026.•
0
Posle više od 30 godina rasprava, međunarodni stručnjaci za merenje vremena odlučili su da prestupnu sekundu zamene prestupnim satom.
VIDEO: Hiljade ovaca i koza na ulicama Madrida
25.10.2026.•
1
Hiljade ovaca i koza preplavilo je danas ulice Madrida, privlačeći mnogobrojne turiste i stanovnike španske prestonice na godišnjem festivalu pastirske prakse premeštanja stoke na nove pašnjake.
Banka im greškom isplatila 100.000 evra, oni novac vratili i dobili - kesicu bombona
25.10.2026.•
2
Dvojica Gruzina su prilikom podizanja gotovine u poslovnici banke Šparkase u salcburškoj četvrti Gnigl dobila više od 120.000 evra umesto traženih 12.900 evra.
Prodao Pokemon karte koje je čuvao na tavanu i postao milioner
25.10.2026.•
1
Britanski penzionisani moler postao je milioner nakon što je njegova kolekcija Pokemon karata, koju je 15 godina čuvao na tavanu, prodata na aukciji za 1,56 miliona funti.
Obućari i krojači u SAD imaju sve više posla, a masovno se skraćuju i kaiševi, razlog - Ozempik
22.10.2026.•
1
Sve veća popularnost lekova za mršavljenje, poput Ozempika i Maunđara, donela je neočekivani rast poslovanja američkim obućarima i krojačima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar