Zašto su generacije odrasle 70-ih i 80-ih otpornije i snalažljivije?

Sve istina, tako je bilo i srećan sam zbog toga

I sami išli u školu i autobusom i podgrevali ručak, kuvali mleko "ali da ne iskipi", slali nas po 3x dnevno u samoposlugu i po piva i cigare...
Meni je bar to bilo svakodnevno od 7-e godine, ključ oko vrata i "pokazna" za bus pa gde već treba sa jednog kraja grada na drugi.
Avionom su me poslali bez pratnje kad mi je bilo 6 godina, u nemačku i ne sećam se da sam se ikada izgubila, uplašila ili da nisam znala kako.
Da, moguće je da mi je to pomoglo kasnije da se snađem u belom svetu jer ni na jednom nepoznatom mestu nisam imala taj osećaj "izgubljenosti"
Svoje dete sam pratila svuda dok nije napunio 12 godina, zbog okruženja jer se nije moglo drugačije

Мож'мо да се лажемо. Било је "јесе сме мами касти нећу" и кад ти понуде колач гледаш маму да видиш је л смеш да узмеш. Од тате ни трага. Па ко се како снашао. Неки се још увек (с)налазимо.

Bilo je jednostavnije osamdesetih. Za momka dovoljno farke i bela majica, za devojke nešto što je po tvojoj zamisli sašila tetka. Zajednička letovanja i skijanja preko škole skoro za dž. Nije postojao pritisak krindža, ni transfer blama, ni opasnost da neželjeno postaneš viralan. Teže je mladima danas.