Projekat je započet 1937. godine. Napravljena je neviđeno velika maketa, a čitavi delovi Berlina su uklonjeni.
Hitler je viziju svoje nacističke distopije hteo da nazove "Welthauptstadt Germania" (metropola sveta Germanija) i trebalo je, u teoriji, da bude gotova do 1950. godine.
Šper je Hitlera već impresionirao svojim radom u Nirnbergu, gde je namerno reinterpretirao klasičnu arhitekturu u masivne i vrlo nacističke građevine osmišljene da uplaše i pojačaju utisak moći. Hitlerova i Šperova ideja bila je uzeti sve monumentalne zgrade, bulevare ili skulpture koje Evropa ima i napraviti kopiju, samo nekoliko puta veću. Većina tih lepota bila bi niz jednog sedam kilometara dugog bulevara koji bi najbolje ilustrovao veličinu i moć nacističke Nemačke.
Na jugu bi se nalazila trijumfalna kapija, poput pariske, samo šest puta veća. Na severu, bulevar bi se otvorio prema ledini za održavanje parada koja se pak pruža prema ogromnim "Hitlerovim dvorovima".
Njegove "dvorove" inspirisale su elegantne građevine rimskog Panteona i Bazilike sv. Petra, ali Hitleru je od elegancije bila važnija veličina. Neki kažu da je ozbiljno kompenzovao. Trebalo da je budu površine 99.000 kvadratnih metara i da budu nadsvođene s 200.000 tona materijala. Bio bi to centar nacističkog kulta, srce velegrada i najveća zatvorena zgrada na svetu koja bi mogla da primi 180.000 ljudi. Samo bi dah tih ljudi stvarao kišu jer bi se vlaga hvatala na plafone i kapala.
Samo je šačica zgrada izgrađena, a Hitlerova kancelarija uništena je u bombardovanju Berlina 1945. godine. Desetak kilometara od centra napravljen je stadion za berlinsku Olimpijadu koja je organizovana 1936. godine. To je bio najveći stadion u Evropi, sličan rimskom Koloseumu, samo 200 metara duža. Nakon uspeha igara Hitler je zaključio da mu treba masivnija arena, ali ona je sagrađena samo do pola.
Ostatak Germanije bio bi premrežen putevima, železnicom, tunelima i prostorima za stanovanje. Sam okolina ne bi bila humana prema stanovnicima jer bi po gradu morali da se kreću komplikovanim tunelima ispod zemlje da ne naruše lepotu i sklad spoljašnjosti.
Sa zemljom su sravnjeni čitavi Berlinski kvartovi, oduzeto je više od 60.000 stanova, i više od 100.000 Nemaca je ostalo bez krova nad glavom. Od Javreja je preoteto 25.000 stanova. Izbačeni su, poslati u getoe, pa u logore smrti, a Nemci bez domova su nagurani u njihove kuće. Jedno vreme Jevreji su bili radnici. Šper je navodno rekao da "su Jevrejčad naučila da prave cigle u egipatskom ropstvu".
Upravo je to i početak Holokausta. Gros-Rozen, Buhenvald, i Mauthauzen logori smrti sagrađeni su kraj kamenoloma, dok je Zahsenhauzen napravljen kraj ciglane. Šper je i potpisao ugovor sa SS-om da sve cigle treba da idu na izgradnju Germanije.
Desetine hiljada ljud umrlo je od neprekidnog rada na hladnoći. Radnu snagu od 130.000 ljudi nisu činili samo Jevreji nego i ratni zarobljenici, a uskoro su počeli da skupljaju i Rome, Sinte, homoseksualce i prosjake kako bi se pojačala proizvodnja.
Ipak, imao je Hitler svoje unutrašnje kritičare. Šperov saradnik Hans Stefan nacrtao je niz karikatura kroz koje je parodirao megalomaniju. Smatrao je i da su ovi planovi u kontrastu s istorijom i kulturom Nemačke i zbog toga uvredljivi, a Hitlerovo pomeranje spomenika i nadogradnje svetogrđem. To je pokazivao kroz svoje radove.
Gradnja je stala kako je rat napredovao. Šper je bio toliko uveren u nacističku pobedu da se veselio bombardovanju Berlina jer je mislio da će se tako sve sravniti sa zemljom i onda može da počne prava izgradnja. Na kraju je zapravo imao sreće. Dok je Hitler počinio samoubistvo i nije išao na sud, Šper je u Nirnbergu tvrdio kako nije imao pojma o Holokaustu i nije ubijen. Sledećih 20 godina proveo je u zatvoru Spandau.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Sa spomen-staze u parku Vilhelmina u holandskom gradu Utrehtu, posvećene deci spasavanoj tokom Drugog svetskog rata, ukradeno je najmanje 60 od ukupno 150 zlatnih srca, izjavila je inicijatorka projekta Mišel van Lir.
Komitet za javne račune Donjeg doma britanskog parlamenta upozorio je da Vestminsterskoj palati preti "katastrofalan događaj", poput požara koji je 2019. godine zahvatio katedralu Notr Dam, ukoliko se hitno ne renovira.
Većina evropskih kupaca pretpostavlja da će im zakon pomoći da povrate novac ako kupe automobil s vraćenom kilometražom, međutim 75,8 odsto njih ne bi ni znalo gde to da prijavi.
Pisma francuskog naučnika Žana Andrea Monžea, koji je nestao 1788. godine tokom pomorske ekspedicije Žana Fransoa de Galopa, grofa de Lapruza, pronađena su skrivena u knjizi grafika iz 19. veka.
Širom sveta, vlade sve češće savetuju svojim građanima da obezbede zalihe osnovnih potrepština za slučaj vanrednih situacija, poput izbijanja rata, ekstremnih vremenskih prilika i sajber napada.
Austrija će od 2027. godine prestati da koristi klasične vinjete koje se lepe na vetrobransko staklo, a njih će u potpunosti zameniti digitalne vinjete.
Putnik Dante Miln (25), uhapšen nakon što je poruka o otmici dovela do povratka aviona Junajteda u Las Vegas, rekao je policiji da se šalio sa kolegom.
Evropa mora da se pripremi za ekstremne vremenske uslove i scenario globalnog zagrevanja od tri stepena Celzijusa do 2100. godine, izjavio je evropski komesar za klimatsku akciju Vopke Hekstra.
Komentari 5
AlexB
Mile zlojeb
Vlada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar