Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Na današnji dan: Počeo Drugi srpski ustanak, Milošević rekao "Niko ne sme da vas bije"

Autor: Beta

Život
24.04.2023.
08:39
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 24. april.
1792 - Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil komponovao je "Marseljezu", koja je kasnije postala himna Francuske.
1815 - U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović kasnije se izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza.
1833 - Rođen je crnogorski vojvoda i pisac Marko Miljanov Popović koji se istakao u borbi protiv Turaka. Naučio je da čita i piše u 50. godini kada se povukao iz javnog života zbog neslaganja sa politikom knjaza Nikole I Petrovića Njegoša ("Primjeri čojstva i junaštva", "Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi", "Život i običaji Arbanasa").
 
1856 - Rođen je francuski maršal Filip Peten, heroj iz Prvog svetskog rata nakon pobede nad Nemcima kod Verdena. U Drugom svetskom ratu sarađivao je sa nacističkom Nemačkom i bio na čelu kvislinške vlade u Višiju.
 
1898 - Španija je objavila rat SAD kao odgovor na ultimatum američke administracije da se španska vlast povuče sa Kube.
 
1903 - Umro je pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, ministar pravde u Crnoj Gori od 1893. do 1899. i autor dela "Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru" koji je 1888. napisao na zahtev crnogorskog knjaza Nikole I Petrovića Njegoša.
 
1916 - U Dablinu je počeo antibritanski ustanak ("Uskršnji ustanak") za nezavisnu Irsku Republiku. Britanske trupe ugušile su ustanak za šest dana.
 
1934 - Rođena je američka filmska glumica Širli Meklejn. Proslavila se filmovima "Nevolje sa Harijem", "Apartman", "Slatka Irma", "Artisti i modeli" i "Vreme nežnosti", za koji je dobila Oskara.
 
1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau.
 
1950 - Formirana je država Jordan spajanjem kraljevine Transjordanija i Palestine pod jordanskom okupacijom.
 
1967 - Poginuo je sovjetski kosmonaut Vladimir Mihajlovič Komarov prilikom prizemljenja vasionskog broda "Sojuz 1".
 
1970 - Kina je lansirala prvi veštački satelit.
 
1975 - Troje ljudi je poginulo u napadu nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof na ambasadu Nemačke u Stokholmu.
 
1986 - Umrla je Volis Simpson, koja je udajom za britanskog kralja Edvarda VIII postala vojvotkinja od Vindzora. Ne želeći da se odrekne braka sa Amerikankom, već jednom razvedenom i neplemićkog porekla, kralj je bio prinuđen da 1936. abdicira.
 
1987 - Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i dao podršku Srbima sa Kosova koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca. Ta podrška, simbolično izražena rečenicom "Niko ne sme da vas bije", označila je početak srpskog populističkog talasa na čijem će čelu u narednih 13 godina biti Milošević.
 
1991 - Vlada Južne Afrike je saopštila da je postigla dogovor s Afričkim nacionalnim kongresom (ANC) Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.
 
1992 - Gerilski lideri u Avganistanu dogovorili su se da Savet od 50 članova preuzme vlast posle rušenja komunističkog režima Nadžibulaha.
 
1996 - Palestinski parlament u izbeglištvu je iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije izbacio odredbu o uništenju Izraela.
 
1996 - U Pekingu, predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Džijang Cemin dogovorili su se o novim odnosima dve zemlje.
 
2002 - U svom domu u Njujorku umro je fizičar i profesor u penziji Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) Viktor F. Vajskopf koji je iz Beča došao u Ameriku 1937. i kasnije bio jedan od pronalazača atomske bombe, a potom zagovornik kontrole nuklearnog oružja.
 
2003 - Južnoafrički sud osudio je heroinu antiaparthejda Vini Madikizela-Mendela, bivšu suprugu nekadašnjeg predsednika Nelsona Mendele, na šest godina zatvora zbog prevare i krađe. Nakon žalbe kazna joj je smanjena na tri i po godine zatvora.
 
2004 - Papa Jovan Pavle Drugi postavio je jednu opaticu na odgovornu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi, treće mesto u kongregaciji koja rukovodi verskim redovima. To je najviše mesto koje je jedna opatica ikada zauzela u adminsitraciji Rimokatoličke crkve.
 
2004 - Kiparski Grci su dvotrećinskom većinom na referendumu odbili ujedinjenje sa kiparskim Turcima i time sprečili da ceo Kipar uđe u Evropsku uniju.
 
2005 - Novi poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI, inaugurisan je na svečanoj misi na Trgu Svetog Petra gde se okupilo oko 500.000 vernika.
 
2006 - Poginule su 32 osobe, a 70 je ranjeno u tri skoro istovremene eksplozije u egipatskom letovalištu Dahab, na Sinajskom poluostrvu. To je treći težak teroristički napad na Sinaju u poslednjih godinu i po dana.
 
2009 - Najveći američki proizvođač automobila Dženeral motors najavio je privremeno zatvaranje 13 fabrika u SAD i Meksiku, što bez posla ostavlja 26.000 radnika. Ovaj proizvođač automobila je opstao zahvaljujući 13,4 milijardi dolara državnog zajma i obavezi da sreže dugove, smanji troškove rada i reorganizuje se, kako ne bi otišao u bankrotstvo.
2011 - Duhovni vođa hinduizma Satja Sai Baba preminuo je u 86. godini u Indiji. Sai Baba je u Indiji tretiran kao božanstvo, a imao je brojne sledbenike u više od 126 zemalja sveta.
 
2013 - U urušavanju nelegalno izgrađene osmospratnice u predgrađu glavnog grada Bangladeša, Dake, u kojoj je radilo oko 3.000 ljudi u nekoliko radionica tekstila, poginulo je 1.126 tekstilnih radnika.
 
2013 - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je za RTV Bosne i Hercegovine da mu je žao zbog svih zločina koje su počinili Srbi iz Srbije nad Bošnjacima tokom rata i da će otići u Srebrenicu.
 
2016 - Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji lista okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila je 48,25 odsto glasova. U novi saziv parlamenta ušlo je još 11 lista.
 
2016 - U Austriji je održan prvi krug predsedničkih izbora, a Van der Belen je izabran za 13 predsednika Druge republike tek 4. decembra usled ponavljanja drugog kruga glasanja.
 
2019 - Preminuo je Dejan Anastasijević (1962) dugogodišnji novinar Vremena i magazina TIME i urednik BBC-a na srpskom, dopisnik Tanjuga iz Brisela. Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Hrvatski ministar turizma: Ni građani Srbije, ni Er Srbija ne shvataju ozbiljno preporuke srpskih vlasti
Hrvatski ministar turizma: Ni građani Srbije, ni Er Srbija ne shvataju ozbiljno preporuke srpskih vlasti
Italijanska IT firma
Italijanska IT firma "usred smene" otpustila 348 radnika u Beogradu
Dina Vučinić nije dozvolila dekanu Akademije umetnosti da prisustvuje sednici Skupštine grada
Dina Vučinić nije dozvolila dekanu Akademije umetnosti da prisustvuje sednici Skupštine grada

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Preminuo filozof Jirgen Habermas

Preminuo filozof Jirgen Habermas

14.03.2026.• 3
Nemački filozof Jirgen Habermas, jedan od najpoznatijih nemačkih intelektualaca, preminuo je u 96. godini, saopštio je danas njegov izdavač.
Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

10.03.2026.• 0
Italija je kupila delo baroknog majstora Karavađa za 30 miliona evra, što je jedna od najvećih suma koje je država ikada platila za jedno umetničko delo, saopštilo je danas italijansko Ministarstvo kulture.
Najkomentarisanije