Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Na današnji dan: Umro Svift, "Iljušin-18" se srušio na Avali, Indonezija uvela kastraciju pedofila

Autor: Beta

Život
19.10.2023.
09:05 > 07:32
Pregled značajnih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 19. oktobar.
Na današnji dan: Umro Svift, "Iljušin-18" se srušio na Avali, Indonezija uvela kastraciju pedofila
Foto: Pixabay
1216 - Umro je engleski kralj Džon Bez Zemlje, mlađi sin Henrija II, koji je 1215. morao da popusti u sukobu s plemstvom i potpiše Veliku povelju sloboda ("Magna karta"). Tom poveljom ograničena je vlast kralja i postavljeni su temelji engleske ustavnosti i javnog prava.
1745 - Umro je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od najoštrijih satiričara u evropskoj literaturi i značajna ličnost u političkom i javnom životu Londona ("Guliverova putovanja", "Priča o buretu", "Suknareva pisma").
1812 - Napoleonove trupe su počele povlačenje iz Moskve.
 
1813 - Okončana je "Bitka naroda" kod Lajpciga u kojoj su ujedinjene vojske više evropskih država, predvođene Rusijom, Pruskom i Austrijom porazile Napoleona i prisilile ga da se povuče preko Rajne.
 
1841 - Rođen je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac Nikola I Petrović Njegoš. Tokom njegove vladavine (1860-1918) Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je sa vlasti i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Kraljevini Srbiji. Umro je u Francuskoj 1921. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju. Pisao je drame i pesme, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo".
 
1864 - Rođen je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je sa bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru. Braća Limijer su otkrili postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredili 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u stanicu", "Radnici izlaze iz fabrike").
 
1872 - U Novom Južnom Velsu u Australiji nađen je "Holtermanov grumen", ploča škriljca težine 235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najveća količina koja je dosad pronađena.
 
1875 - Umro je engleski fizičar Čarls Vitston, pionir telegrafije. Pronašao je metod za određivanje električnog otpora ("Vitstonov most") i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.
 
1915 - Rusija i Italija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, koja je pored proglašenja neutralnosti, napala srpsku vojsku 6. oktobra i time se priključila Centralnim silama.
 
1918 - U Zagrebu je u Prvom svetskom ratu Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu.
 
1932 - U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao oko 50.000 dukata. Zgradu Kolarčevog univerziteta je projektovao srpski arhitekta Petar Bajalović.
 
1935 - Liga naroda uvela je sankcije Italiji zbog invazije na Etiopiju.
 
1937 - Umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Otkrio je tri tipa radijacije koje je nazvao alfa, beta i gama zracima.
 
1954 - Zaključen je anglo-egipatski sporazum o povlačenju britanskih trupa iz zone Sueckog kanala u roku od 20 meseci.
 
1964 - U udesu sovjetskog aviona "Iljušin-18", koji se srušio na Avali, poginuli su svi putnici među kojima je bila šestočlana delegacija sovjetske armije sa maršalom Sergejem Birjuzovom na čelu. Delegacija je upućena u Beograd da bi učestvovala u proslavi 20-godišnjice oslobođenja Beograda.
 
1984 - Pripadnici poljske službe bezbednosti ("eskadroni smrti") kidnapovali su varšavskog sveštenika Ježi Popjeluška i nakon mučenja bacili ga u veštačko jezero kraj Vloclaveka. Javni proces ubicama na čelu s funkcionerom službe bezbednosti Gžegožom Pjotrovskim 1985. odigrao je značajnu ulogu u procesu raspadanja komunističkog režima u Poljskoj.
 
1986 - Predsednik Mozambika Samora Mašel i 30 njegovih pratilaca poginuli su u avionskom udesu u blizini granice sa Južnom Afrikom.
 
1994 - U eksploziji bombe, koju je u gradskom autobusu u Tel Avivu aktivirao bombaš-samoubica, poginule su 22 i ranjeno više od 40 osoba.
 
1999 - U Parizu je u 97. godini umrla francuska književnica Natali Sarot, začetnica novog francuskog romana ("Tropizmi", "Portret nepoznatog", "Zlatno voće").
 
2000 - Međunarodni sud za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera te zemlje Žana Kambandu na doživotni zatvor zbog genocida počinjenog 1994, kada je ubijeno oko pola miliona pripadnika plemena Tutsi i Hutu.
 
2001 - Najmanje 350 ljudi nastradalo je kada je prenatrpani brod, koji je prevozio iračke emigrante, na putu od Sumatre ka Australiji potonuo u blizini Jave.
 
2002 - Na referendumu u Irskoj prihvaćen je ugovor iz Nice o proširenju Evropske unije za 12 novih članica. Na prethodno održanom referendumu 7. maja 2001. ovaj ugovor je odbilo 54 odsto glasača.
 
2003 - Umro je Alija Izetbegović, bivši predsednik Bosne i Hercegovine i dugogodišnji lider Stranke demokratske akcije (SDA).
 
2003 - Misionarka Majka Tereza proglašena je blaženom. Čin beatifikacije obavio je papa Jovan Pavle Drugi pred više od 150 hiljada vernika na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.
2005 - U Bagdadu je počelo suđenje svrgnutom iračkom predsedniku Sadamu Huseinu i još sedmorici njegovih saradnika, zbog ubistva više od 140 šiita u selu Dudžail, severno od Bagdada.
 
2007 - Ustavna Skupština Crne Gore usvojila je dvotrećinskom većinom najviši pravni akt države. Ustavom se u službenu upotrebu u Crnoj Gori prvi put i formalno uvodi crnogorski jezik, a u upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
 
2008 - Umro je Sije Đin, veteran kineske kinematografije i poznati kritičar ultralevičarske kulturne revolucije. Najpoznatiji je po trilogiji filmova o žrtvama kulturne revolucije 1966-1976, kad su milioni ljudi, osumnjičeni za protivljenje komunističkom režimu, bili proganjani.
 
2016 - Indonezija je dobila zakon kojim je odoborena hemijska kastracija pedofila.
 
2022 - Svetska zdravstvena organizacija je upozorila na povećani broj epidemija bolesti koje se prenose vodom što utiče na nestašice vakcina protiv kolere i preporučila privremeno korišćenje samo jedne doze ove vakcine, umesto dve, kako je uobičajeno.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ISTORIJA

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Hrvatski ministar turizma: Ni građani Srbije, ni Er Srbija ne shvataju ozbiljno preporuke srpskih vlasti
Hrvatski ministar turizma: Ni građani Srbije, ni Er Srbija ne shvataju ozbiljno preporuke srpskih vlasti
Italijanska IT firma
Italijanska IT firma "usred smene" otpustila 348 radnika u Beogradu
Dina Vučinić nije dozvolila dekanu Akademije umetnosti da prisustvuje sednici Skupštine grada
Dina Vučinić nije dozvolila dekanu Akademije umetnosti da prisustvuje sednici Skupštine grada

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Preminuo filozof Jirgen Habermas

Preminuo filozof Jirgen Habermas

14.03.2026.• 3
Nemački filozof Jirgen Habermas, jedan od najpoznatijih nemačkih intelektualaca, preminuo je u 96. godini, saopštio je danas njegov izdavač.
Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa

10.03.2026.• 0
Italija je kupila delo baroknog majstora Karavađa za 30 miliona evra, što je jedna od najvećih suma koje je država ikada platila za jedno umetničko delo, saopštilo je danas italijansko Ministarstvo kulture.
Najkomentarisanije