Na današnji dan: Rođen Hruščov

Autor: Beta

Život

17.04.2026.

07:00 > 21:10

Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 17. april.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

1492. Kristofer Kolumbo dobio je saglasnost i novac od španskog kralja Ferdinanda V i kraljice Izabele, da istraži "Zapadni okean". Na tom putovanju Kolumbo je otkrio američki kontinent.

1790. Umro je američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin. Učestvovao je u pisanju "Deklaracije nezavisnosti", a kao neumoran borac za slobodu čoveka bio je poznat i slavljen i izvan SAD. Izumeo je gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.

1814. U Ugrinama, kod Bribira (Hrvatska) rodio se botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu endemsko-reliktnog četinara nazvanu "Pančićeva omorika". Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1860. Crna Gora i Otomansko carstvo, posle turskog poraza na Grahovu, potpisale su protokol o razgraničenju kojim je Crna Gora faktički priznata kao samostalna država, iako formalno priznanje nije dobila.

1894. Rođen je državnik i političar Nikita Hruščov, prvi sekretar CK KPSS od 1953. do 1964. i predsednik sovjetske vlade od 1958. do 1964. Na XX kongresu KPSS podneo je referat "O savladavanju kulta ličnosti i njegovih posledica", čime je počeo proces destaljinizacije SSSR.

1895. Sporazumom u gradu Šimonoseki završen je kinesko-japanski rat. Kina je priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala Japanu. Tajvan je pod japanskom vlašću bio do 1945. godine.

1916. Rođena je Sirimavo Bandaranaike, koja je jula 1960. postala premijer Cejlona (Šri Lanke), prva žena na takvoj dužnosti u svetu.

1924. Rođen je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine. Autor je mnogobrojnih spomenika među kojima i sovjetskim ratnim veteranima na Avali.

1941. Oficiri bojnog broda Kraljevske ratne mornarice Jugoslavije, Milan Spasić i Sergej Mašera, potopili su u Tivatskom zalivu razarač "Zagreb" i potonuli zajedno s njim odbivši da izvrše naređenje o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije.

1957. Kiparski arhiepiskop Makarios vratio se u Atinu posle 13 meseci egzila na Sejšelima. Iste godine Makarios je s britanskom vladom počeo pregovore o nezavisnosti Kipra, a u decembru 1959. izabran je za predsednika Republike Kipar.

1961. Uz podršku SAD, kubanski desničari u egzilu iskrcali su se u "Zalivu svinja" u nameri da obore režim Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobljeno više od hiljadu napadača.

1969. Lider Komunističke partije Čehoslovačke Aleksandar Dubček podneo je ostavku posle kraha reforme nazvane "Praško proleće". Zamenio ga je Gustav Husak.

1975. Crveni Kmeri zauzeli su glavni grad Kambodže Pnom Pen i započeli vladavinu terora tokom koje je ubijeno više od milion ljudi.

1977. U Lihtenštajnu prvi put su glasale žene.

1983. Indija je lansirala prvi veštački satelit.

1993. U UN je usvojena rezolucija kojom je zaprećeno oštrijim sankcijama SR Jugoslaviji, ukoliko bosanski Srbi ne potpišu do 26. aprila Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu.

1993. Umro je Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989. godine.

1996. SAD i Japan potpisali su deklaraciju o saradnji u bezbednosti prema kojoj SAD zadržavaju nivo vojnih snaga u Japanu i ostalim delovima Azije.

1997. Umro je Haim Hercog predsednik Izraela od 1983. do 1993. godine.

2004. U izraelskom raketnom napadu u Gazi ubijen je lider palestinskog radikalnog pokreta Hamas, Abdel Aziz al-Rantisi.

2007. U masakru u studentskom domu na Tehničkom univerzitetu u Bleksburgu u Virdžiniji, ubijena su 33 studenta, a ranjeno njih 29. Napadač 23-godišnji student tog univerziteta Seng Hui Čo iz Južne Koreje i sam je stradao u ovom najvećem masakru na jednom Univerzitetu u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

2010. Umrla je američka filmska montažerka Didi Alen koja je radila na filmovima "Boni i Klajd", "Pasje popodne", "Serpiko" i "Boja novca". Ona je 1967. postala prva montažerka koja se kao pojedinac iz svoje branše pojavljuje na špici filma "Boni i Klajd" za koji je nominovana za Oskara.

2014. Umro je kolumbijski pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes, jedan od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku. Autor je brojnih književnih dela, a među najpoznatijima su "Sto godina samoće", "Ljubav u doba kolere", "Pukovniku nema ko da piše", "Jesen patrijarha".

2019. Predsednik Izraela Ruven Rivlin imenovao je Benjamina Netanjahua za kandidata za premijera, što je njegov četvrti uzastopni mandat na čelu vlade.

2023. Ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina zatvora zbog izdaje i drugih optužbi vezanih za njegovu kritiku ruske invazije na Ukrajinu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ISTORIJA na današnji dan

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.