Studija: 10 odsto najbogatijih ljudi na svetu košta Zemlju bilione dolara

Autor: 021.rs

Život

21.06.2026.

08:10 > 14:51

Već dugo slušamo da je najbogatijih 10 odsto svetske populacije nesrazmerno odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Studija: 10 odsto najbogatijih ljudi na svetu košta Zemlju bilione dolara

Foto: Pixabay

Sada su naučnici procenili kolika je vrednost te štete izražena u konkretnom novcu.

Teško je odrediti cenu prirode, a neki naučnici čak smatraju da je to pogrešan pristup, jer priroda ima sopstvenu, unutrašnju vrednost koja prevazilazi koristi koje pruža ljudima.

Ipak, u nekim situacijama korisno je pokušati da se problem izrazi ekonomskim jezikom, naročito kada je reč o ljudima koji su navikli da razmišljaju upravo kroz novac.

To su uradili naučnici za zaštitu životne sredine Inge Shrajver, Rutger Hukstra i Pol Berens sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji. Prema njihovim proračunima, najbogatijih 10 odsto potrošača na svetu duguje društvu bilione dolara zbog svog uticaja na životnu sredinu.

Ovo otkriće je posebno zanimljivo u trenutku kada je, na primer, Ilon Mask proglašen prvom osobom na svetu čije se bogatstvo procenjuje na bilion dolara.

"Naš cilj je da istaknemo različitu odgovornost najbogatije desetine društva i da pokažemo koliki bi prihod mogao da se ostvari kada bi oni platili svoj ekološki račun. Utvrdili smo da godišnja šteta koju globalnih 10 odsto najbogatijih duguje iznosi između 1,7 i 5,7 biliona dolara, što odgovara iznosu od 2.300 do 7.500 dolara po osobi (u američkim dolarima iz 2017. godine). To prevazilazi međunarodne finansijske manjkove za klimatske promene i zaštitu biodiverziteta", navode Shrajver i njen tim u novom recenziranom naučnom radu.

Drugim rečima, ekološki porezi usmereni na ovu grupu mogli bi pomoći finansiranje velikih promena potrebnih da bi se društva zaštitila od ekološkog kolapsa, a istovremeno bi mogli poboljšati životni standard domaćinstava sa nižim prihodima, piše ScienceAlert.

Na primer, istraživači su izračunali da bi čak i konzervativne procene za najbogatijih 10 odsto stanovnika SAD-a i Kine pojedinačno bile dovoljne da pokriju manjak od 675 milijardi dolara za finansiranje zaštite biodiverziteta do 2030. godine.

Srednje procene za najbogatijih 10 odsto Amerikanaca premašuju i 993 milijarde dolara godišnje, koliko je potrebno za ostvarivanje ciljeva postavljenih na konferenciji COP30 do 2035. godine.

Da bi izračunali ovaj ogroman dug, istraživači su krenuli od potrošačkih "otisaka" najbogatijih 10 odsto stanovnika sveta iz 2017. godine. Nažalost, to su najnoviji dostupni podaci, pa su već skoro deset godina stari.

Na osnovu njih procenjeno je koliko ugljen-dioksida emituje ova grupa, koliki gubitak biodiverziteta izaziva, kao i koliko azota, fosfora i slatke vode troši ili preusmerava.

Zatim su koristili Priručnik o ekološkim cenama 2024 kako bi svakoj vrsti štete dodelili novčanu vrednost koja odražava gubitak za ljudsko društvo. Sve vrednosti su potom preračunate u američke dolare iz 2017. godine kako bi odgovarale dostupnim podacima.

Rezultati su se značajno razlikovali od zemlje do zemlje.

Shrajver i saradnici utvrdili su da dva najveća izvora "računa za štetu" najbogatijih 10 odsto čine gubitak biodiverziteta, koji predstavlja između 47 i 56 odsto ukupne štete, i klimatske promene, koje čine između 36 i 45 odsto ukupnog iznosa.

Najbogatijih 10 odsto američkih potrošača, koji čine najveći deo globalne najbogatije desetine, dobilo je procenjene račune od 19.000 do 63.000 dolara po osobi. To predstavlja svega šest do 20 odsto njihovih prihoda, odnosno između 0,8 i tri odsto njihovog ukupnog bogatstva.

Prema procenama studije, upravo ova grupa ima najveći "ekološki dug" na svetu.

Poređenja radi, u Indiji je račun za najbogatijih 10 odsto iznosio između 410 i 1.400 dolara po osobi, što odgovara približno 0,8 do 2,8 odsto njihovih prihoda, odnosno 0,2 do 0,5 odsto bogatstva.

"Razlike u visini računa među državama odražavaju nejednakosti u potrošnji i emisijama", navode istraživači.

U praksi, ekološko oporezivanje verovatno nije univerzalno rešenje za ozbiljne globalne probleme poput klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

Ipak, kako ističu Shrajver i njene kolege, sredstva za rešavanje tih problema moraju odnekud doći, a ovo bi mogao biti važan deo prelaska na održivije modele potrošnje.

"Ovi troškovi naglašavaju odgovornost najbogatijih 10 odsto za ublažavanje posledica i pokazuju koliki bi prihod mogli doneti ekološki porezi ukoliko bi se primenjivao princip da zagađivač plaća", zaključuju autori studije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Communications Sustainability".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

bogati

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.