Da li ljudi zaista postaju gluplji?

Autor: 021.rs

Život

11.08.2026.

14:10 > 14:05

Pre nešto više od sto godina u Francuskoj je razvijen Bineov test inteligencije (IQ), koji je ubrzo potom prenet u Sjedinjene Američke Države, gde su ga polagali učenici državnih škola, lekari i imigranti na ostrvu Elis.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Od tridesetih godina prošlog veka činilo se da rezultati na testovima inteligencije postepeno rastu, svaka nova generacija ostvarivala je nešto više rezultate od prethodne. Tokom 20. veka prosečni rezultati na testovima inteligencije rasli su za oko tri poena po deceniji, čak i kada su istraživači koristili različite testove i metode merenja.

Ta mala povećanja su se sabirala, što znači da bi se neko ko je bio genije u generaciji svojih prabaka i pradeda danas u njihovoj generaciji smatrao tek pomalo pametnim, piše ScienceAlert.

Ovaj porast nazvan je Flinov efekat, po pedagogu Džejmsu Flinu, koji je o njemu pisao 1984. godine.

Šta ga je izazvalo?

Hipoteze su se kretale od promena koje su zahvatile čitavu populaciju, poput bolje ishrane, manjeg broja braće i sestara, ranijeg obrazovanja, složenijeg okruženja i genetskih efekata (što je malo verovatno, jer su za promene gena potrebne mnogo duže vremenske skale od nekoliko generacija).

Rast inteligencije smatrao se pozitivnom pojavom, jer je povezan sa višim nivoom obrazovanja, boljim poslovima, pa čak i dužim i zdravijim životom.

Očekivalo se da će se ovaj rast nastaviti, iako sporijim tempom, kako čovečanstvo bude napredovalo.

A onda su ljudi počeli da postaju "gluplji". Ili su, u najmanju ruku, njihovi rezultati na testovima inteligencije počeli da opadaju. U Evropi je nekoliko zemalja prijavilo pad inteligencije utvrđen standardizovanim testovima.

Kako bi utvrdila da li se isti obrazac pojavljuje i u SAD, društvena naučnica Elizabet Dvorak upravo je to pitanje odabrala za temu svog master rada na Univerzitetu Nortvestern. Ona i njene kolege analizirali su rezultate kognitivnih testova gotovo 400.000 odraslih Amerikanaca prikupljene između 2006. i 2018. godine.

Tim je koristio podatke iz projekta "Synthetic Aperture Personality Assessment" (SAPA), internet istraživačke platforme koja je prikupila odgovore više od milion učesnika. Njihova analiza obuhvatila je 394.378 ljudi starosti od 18 do 90 godina koji su rešavali pitanja iz "International Cognitive Ability Resource" (ICAR), otvorenog testa inteligencije.

Umesto da posmatraju samo jedan ukupan rezultat, Dvorak i njene kolege posebno su analizirali nekoliko oblasti kognitivnih sposobnosti. One su obuhvatale matrično zaključivanje, koje meri prepoznavanje apstraktnih obrazaca i rešavanje problema; nizove slova i brojeva, koji procenjuju logičko zaključivanje kroz nizove; verbalno zaključivanje, koje se oslanja na vokabular i opšte znanje; i trodimenzionalnu rotaciju, test mentalne prostorne vizualizacije.

Istraživači su takođe izračunali ukupne zbirne rezultate kroz različite zadatke.

Tokom trinaestogodišnjeg perioda istraživanja pronašli su dokaze koji odgovaraju obrnutom Flinovom efektu. Čak je i Dvorak bila iznenađena.

"Provela sam nedelje ponovo proveravajući ceo kod. Mislila sam da sam nešto pogrešila i da ću morati da odložim predaju rada. Ali onda sam ga pokazala svom mentoru, a on je rekao: 'Ne, proračuni su ti tačni.'", rekla je ona za magazin Njujork.

Ukupni zbirni rezultati kognitivnih testova opadali su tokom vremena, pri čemu se trend pojavljivao u svim starosnim grupama, na svim nivoima obrazovanja i kod muškaraca i žena. Najizraženiji pad zabeležen je među odraslima starosti od 18 do 22 godine i među učesnicima sa nižim nivoom obrazovanja.

Međutim, pad se značajno razlikovao u zavisnosti od oblasti koja je testirana. Rezultati u matričnom zaključivanju i zadacima sa nizovima slova i brojeva uglavnom su opadali zajedno sa ukupnim rezultatima, što ukazuje na slabije performanse u zadacima apstraktnog i logičkog zaključivanja.

Verbalno zaključivanje pokazalo je relativno male promene, pri čemu pad nije bio dovoljno izražen da bi ispunio kriterijume istraživača za značajan obrnuti Flinov efekat.

Jedna oblast, međutim, izdvojila se time što je pokazala suprotan trend.

Rezultati na zadatku trodimenzionalne rotacije, koji meri sposobnost mentalnog manipulisanja objektima u prostoru, poboljšavali su se tokom istraživanja. (Jedna od teorija jeste da bi video-igre mogle da stoje iza ovog trenda.) Ovaj porast zabeležen je kod velikog dela odrasle populacije, što sugeriše da, iako neke vrste zaključivanja vremenom slabe, prostorne sposobnosti izgleda napreduju.

I drugi testovi pokazuju slične trendove: ACT, test koji se koristi kao alternativa SAT-u za upis na fakultete, beleži stalan pad prosečnih rezultata tokom poslednje decenije, a pad beleži i SAT. Ovaj pad počeo je mnogo pre nego što je generativna veštačka inteligencija postala široko dostupna kao alat (ili sredstvo za varanje).

Trend opadanja inteligencije takođe je započeo pre pandemije, pa se ni karantini ni kovid ne mogu smatrati uzrokom. Međutim, upravo krajem dvehiljaditih godina upotreba pametnih telefona počela je naglo da raste. Da li bi upravo oni mogli biti krivac?

Džejms Meriot, kolumnista lista "The Times", smatra da je odgovor potvrdan. On tvrdi da je prelazak sa čitanja štampanih tekstova na čitanje sadržaja na pametnim telefonima doveo do slabljenja intelekta.

"Štampani tekst zahteva da izgradimo logičan argument o nekoj temi. Zaista važna osobina knjiga jeste to što, kada iznosite argument u štampi, on mora logično da se uklopi. Ne možete samo da iznosite tvrdnje kao što možete na Tiktoku ili Jutjubu. Štampa podstiče čitav način razmišljanja i obrade sveta koji je logičan, racionalniji, sa gušće upakovanim informacijama i intelektualno zahtevniji", rekao je Meriot u nedavnoj epizodi podkasta UnHerd.

Studija Dvorak ne može da objasni zbog čega su se ovi trendovi pojavili.

Pošto je istraživanje koristilo ponovljene presečne podatke, umesto da tokom vremena prati iste pojedince, ono identifikuje promene na nivou populacije, ali ne može da utvrdi njihove osnovne uzroke.

Ipak, rezultati sugerišu da su nedavne promene u kognitivnim sposobnostima složene i da različito utiču na različite mentalne sposobnosti, umesto da predstavljaju jednostavan rast ili pad inteligencije.

Ono što znamo jeste da se naša inteligencija verovatno menja - ali koliko su te promene dalekosežne i značajne, za sada nije poznato. Možda je sasvim logično da u nekim oblastima jačamo, a u drugima slabimo, u promenljivoj i dinamičnoj kulturi koja karakteriše svet u kojem danas živimo.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Intelligence".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

inteligencija pamet

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.