Iako su naši rasponi pažnje bili adolescentski, nismo bili preplavljeni gomilom opcija za sve u našim životima, na način na koji su deca danas.
Na tu temu, nedavna objava na r/Parenting subreddit-u pokrenula je diskusiju o tome da li bi roditelji trebalo da teraju svoju decu da pojedu svu hranu sa svojih tanjira, piše portal
Parents.
Autor objave ističe kako su mnogi od nas odraslih odrasli uz "ne ideš nigde dok tanjir ne bude prazan", bilo da smo bili siti ili ne. Kao roditelji danas, da li bi trebalo da primenjujemo isto pravilo, ili da zauzmemo opušteniji pristup obrocima?
Zašto zahtev za "praznim tanjirom" nije privlačan
Psihološkinja Lara Zibaras kaže da roditelji ne bi trebalo da teraju svoju decu da završe hranu.
"Kada su deca primorana da pojedu sve iz tanjira, uče se da ignorišu signale sitosti i jedu preko granice komfora. Većina nas zna tu tačku kada se osećamo prijatno sito. Ako pređemo tu granicu, možemo brzo završiti sa osećajem neprijatne prenatrpanosti. Teranje dece da nastave da jedu ima isti efekat", kaže ona.
Ona takođe ističe da kao odrasli često zaboravljamo da se naš apetit može menjati iz dana u dan. Nekih dana osećamo veću glad jer smo bili aktivniji ili više koristili mozak.
"Deca su ista - ponekad su gladna zbog naglog rasta ili napornog dana igre, a drugi put jednostavno nisu toliko gladna - i to je u redu."
Neki roditelji mogu insistirati na završavanju hrane jer žele da izbegnu da njihova deca jedu nešto drugo što nije pripremljeno. Deca mogu reći da su "sita" kada zapravo misle da bi radije pojela užinu koja im je ukusnija.
Dr Zibaras kaže da teranje da pojedu sve u tanjiru ne pomaže u tome.
"To vodi problemima sa samoregulacijom, gde će ta deca kasnije imati poteškoća da prestanu da jedu kada su sita. To može dovesti do anksioznosti u vezi sa hranom ili čak poremećaja u ishrani kasnije u životu", kaže ona.
Ona dalje opisuje priče klijenata koji sada žive sa poremećajima u ishrani nakon što su kao deca bili primoravani da završe tanjir.
"Poremećaji u ishrani su ozbiljne mentalne bolesti koje mogu imati ogroman uticaj na nečiji život", dodaje ona.
Pomaganje deci da razumeju signale gladi i sitosti
Iako nije uvek stvar u davanju opcija hrane, dr Zibaras kaže da je važno imati stalne razgovore sa decom o njihovoj gladi i sitosti, predlažući sledeće:
- Pustite decu da opišu svoju glad: Pitajte ih gde u svom telu osećaju glad i kako se ona oseća. Uobičajeno je da ljudi opisuju glad kao krčanje u stomaku, ali glad se može pojaviti i na druge načine - kao osećaj vrtoglavice, niska energija ili gubitak fokusa.
- Redovno proveravajte sa njima: [Pitajte] 'Koliko si gladan? Gde osećaš tu glad u svom telu?' Možete ih čak zamoliti da ocene svoju glad na skali od 1-5 (ili 1-10) kako bi naučili razliku između 'Umirem od gladi' i 'Mogao bih sada nešto da pojedem.'
- Komunicirajte sopstvenu glad: Deca su zapravo veoma dobra u prepoznavanju svojih signala sitosti. Razmislite kako beba okreće glavu kada završi sa jelom. [Verbalizovanje sopstvene gladi pomoći će im da nauče da rade isto.]
Šta da radite ako ste zabrinuti zbog bacanja hrane
Mnoge porodice su razumljivo zabrinute zbog bacanja hrane kada njihova deca ne pojedu sve sa tanjira, ali dr Zibaras ističe nekoliko saveta kako da se to prevaziđe:
- Ako primetite da vaše dete redovno ne završava obrok, pokušajte da u početku servirate manje porcije, uz mogućnost da uzme još ako je i dalje gladno.
- Pustite dete da samo servira neke delove obroka. Na primer, dajte mu priliku da samo stavi iseckano povrće na svoj tanjir.
- Ako ostane hrane, nemojte je bacati. Stavite je u posudu i ponudite detetu kasnije, ili je sačuvajte za sledeći obrok.
- Ako primetite da često imate ostatke, razmislite o pripremanju manjih porcija ili planirajte da jedete istu hranu dva obroka zaredom.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
.jpg "Zašto neke žene žale što su postale majke?")
Komentari 1
Лазар
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar