I ptice se samozadovoljavaju, a evolucija objašnjava zašto
Novo istraživanje sugeriše da bi trebalo da poželimo dobrodošlicu pticama u veliku grupu životinja koje se samozadovoljavaju - grupu koja je mnogo manje ekskluzivna nego što smo mislili.
"Ptičje samozadovoljavanje obično je prilično nespretna stvar, pri kojoj ptica trlja svoju kloaku (zajednički otvor za izlučivanje i reprodukciju) o neki predmet, poput grane, grančice ili igračke. To je često praćeno mahanjem krilima i zvucima očiglednog zadovoljstva", napisao je tim koji stoji iza studije u časopisu "The Conversation".
Ali to nije, kako biste možda pretpostavili, samo način da ptice kojima je dosadno u kavezima prekrate vreme.
Ispostavlja se da i divlje ptice vole solo aktivnosti - možda čak i više nego one u zatočeništvu.
Ovo otkriće, međutim, otvara neka pitanja.
Jasno je šta pojedinačna životinja dobija iz toga. Ali iz evolutivne perspektive, zašto se samozadovoljavanje toliko raširilo u životinjskom carstvu?
Samozadovoljavanje "troši" mnogo vremena, energije i, kod mužjaka, sperme. A zašto uopšte tražiti partnera kada se možete sami pobrinuti za svoje potrebe?
Teoretski gledano, solo seksualna aktivnost trebalo bi da smanjuje reproduktivni uspeh, koji je temelj prirodne selekcije, piše ScienceAlert. Pa zašto onda evolucija izgleda zatvara oči pred tolikim brojem životinja koje se na različite načine same seksualno stimulišu?
Proučavanje ovakvog ponašanja kod ptica moglo bi da zadovolji ovu naučnu radoznalost.
Za novu studiju, evolucioni biolozi sa univerziteta u Lankaširu, Svonsiju i Oksfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu prikupili su podatke o 120 vrsta ptica iz 22 velike grupe ptica. Ti podaci uključivali su njihovu starost, pol, da li su bile divlje ili u zatočeništvu, sa kojim drugim pticama su delile okruženje i da li je njihova vrsta monogamna ili promiskuitetna.
Pokazalo se da je ovo ponašanje široko rasprostranjeno među pticama, ali u različitoj meri.
Mužjaci su bili skloniji samozadovoljavanju od ženki, pri čemu je 55 odsto zabeleženih slučajeva uključivalo mužjake.
Međutim, to ne znači da ženke nisu uživale u vremenu za sebe - kod njih se ovo ponašanje pojavilo u 36 odsto zabeleženih slučajeva.
Na sklonost ka samozadovoljavanju uticale su i reproduktivne navike vrste.
Društveno monogamne ptice i one koje formiraju dugoročne partnerske veze bile su znatno manje sklone samostalnom seksualnom ponašanju od vrsta koje imaju više partnera.
Starost ptice, kao ni činjenica da li je živela sama ili sa drugim pticama, nisu uticali na to da li se vrsta samozadovoljava.
Ali najiznenađujuće otkriće bilo je da su divlje ptice češće pokazivale ovakvo ponašanje od ptica u zatočeništvu. To direktno protivreči jednoj od glavnih hipoteza o tome zašto se ptice samozadovoljavaju.
"Uprkos pretpostavkama da je samozadovoljavanje kod ptica u zatočeništvu, poput papagaja, posledica njihovog često usamljenog života, naše istraživanje pokazuje da je ono prirodno, zdravo i široko rasprostranjeno među različitim vrstama ptica, čak i u različitim okruženjima", rekla je Kloi Hejs, biološkinja sa Univerziteta u Lankaširu.
Razumevanje ovoga znači da vlasnici kućnih ljubimaca ne treba da brinu ako zateknu svoju pticu u takvom ponašanju. Do sada su veterinari uglavnom savetovali da se ono obeshrabruje, smatrajući ga pokazateljem stresa ili lošeg zdravlja.
Umesto toga, izgleda da je ptici samo potrebno malo privatnosti.
Kada su istraživači analizirali evolutivne veze između vrsta ptica koje su pokazivale ovakvo ponašanje, otkrili su da je ono koncentrisano u određenim granama porodičnog stabla. To sugeriše da samozadovoljavanje ima evolutivnu osnovu i da nije nešto što su pojedinačne jedinke različitih vrsta samostalno "otkrile".
Pa zašto prirodna selekcija nije eliminisala ovo ponašanje? Postoji nekoliko hipoteza.
Kod mužjaka, moguće je da ono pomaže u uklanjanju stare sperme, ostavljajući prostor za novu i kvalitetniju, što može povećati uspešnost buduće reprodukcije.
Pročitaj još
Kod ženki koje pokušavaju da ostvare kratku vezu sa drugim partnerom, samozadovoljavanje bi moglo da ubrza proces pre nego što ih njihov stalni partner primeti.
A možda je objašnjenje još jednostavnije.
"Naši nalazi ukazuju da neposredni mehanizam samozadovoljavanja može biti služenje kao seksualni ventil kao odgovor na snažan seksualni nagon", napisali su istraživači u studiji.
Naravno, nisu samo ptice takve. Autoerotizam je rasprostranjen širom životinjskog carstva.
Majmuni u Indoneziji primećeni su kako koriste kamenje za seksualnu stimulaciju. Delfini to rade koristeći mrtve ribe. Slonovi uživaju u sopstvenoj vrsti intimne nege. Morževi koriste svoja peraja za samozadovoljavanje i iznenađujuće su dovoljno fleksibilni da mogu sami sebe oralno da stimulišu.
Novo istraživanje objavljeno je u naučnom časopisu "Ecology and Evolution".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Ajkula vraćena u more kod Južne Koreje iz trećeg pokušaja
22.10.2026.•
0
Ajkula koja je više od mesec dana provela u kanalu u južnokorejskom lučkom gradu Busanu vraćena je u otvoreno more, nakon dva neuspešna pokušaja spasavanja.
Naučnici korak bliže otkrivanju tajne razmnožavanja dinosaurusa
21.10.2026.•
0
Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde kako su se dinosaurusi parili i razmnožavali, a fosilni ostaci, tragovi u stenama i povrede na kostima pružaju nove naznake o njihovom reproduktivnom ponašanju.
Nepoznata vrsta drevnog jaka otkrivena u Sibiru
21.10.2026.•
0
Naučnici su u Denisovoj pećini na planini Altaj u južnom delu Sibira otkrili ranije nepoznatu vrstu drevnog jaka, koja je živela na istom području kao denisovci i neandertalci.
Dabrovi u SAD spasavaju imanja od suše
20.10.2026.•
0
Na porodičnom ranču Džeksona Remzija malo šta ukazuje da je Vajoming imao rekordno vruće leto, i to posle zime s najviše snega dosad, koji se naglo otopio.
VIDEO Džinovska "fantomska" meduza snimljena sa neobičnom pratnjom: Ribe je koriste kao pokretno sklonište
20.10.2026.•
0
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Komentari 3
Mister Vo
Za
Sedam
Pa... :))))
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar