Jedan deo tela može otkriti mnogo o zdravlju vašeg psa
Šape psa mogu biti iznenađujuće dobar pokazatelj njegovog opšteg zdravstvenog stanja.
Veterinari ih često pregledaju među prvima tokom pregleda, jer su u stalnom kontaktu sa podlogom i mogu rano ukazati na probleme poput alergija na hranu ili iz okoline, kožnih infekcija ili bola u drugim delovima tela. Ipak, vlasnici pasa često ih zanemaruju u svakodnevnoj nezi.
Prema rečima dr Toma Vege, osnivača i glavnog medicinskog direktora mobilne veterinarske službe "Concierge Companions Vet Med" i ambasadora digitalne platforme za veterinare Roo, zdravi jastučići na šapama trebalo bi da budu čvrsti, glatki i bez ozbiljnijih povreda.
Njihova boja trebalo bi da odgovara prirodnoj pigmentaciji psa - crnoj, roze, braon ili njihovoj kombinaciji.
"Jastučići treba da budu dovoljno debeli da pružaju zaštitu i amortizaciju, ali ne smeju izgledati otečeno ili preterano zadebljano", kaže Vega.
Nokti takođe mnogo govore
Važno je obratiti pažnju i na nokte.
Dr Ketrin Denč, glavna naučna savetnica kompanije "Paw Origins", kaže da zdravi nokti treba da budu glatki, čvrsti i ravnomerno oblikovani, bez pucanja, listanja ili dubokih brazdi.
Njihova boja može biti bela, providna, braon ili crna, u zavisnosti od pigmentacije psa.
"Nokti uglavnom rastu ravnomerno na svim šapama, osim takozvanih zaperaka, koji često rastu brže jer ne dodiruju tlo", objašnjava ona.
Kao opšte pravilo, nokti ne bi trebalo da budu toliko dugi da kuckaju po tvrdom podu ili primoravaju psa da širi prste prilikom hodanja.
"Predugački nokti menjaju način na koji pas raspoređuje težinu na šapu, slično kao kada biste ceo dan hodali u cipelama koje podižu prste naviše", dodaje Denč.
Šta šape mogu da otkriju?
Jedan od znakova na koji treba obratiti pažnju jeste neravnomerno trošenje noktiju.
"Ako su nokti na jednoj šapi znatno kraći ili više izlizani, moguće je da pas vuče tu nogu ili menja način hoda zbog bola, slabosti, artritisa ili neurološkog problema", kaže Denč.
Ni krzno i koža između prstiju ne treba zanemariti.
Obratite pažnju na:
- crvenilo,
- vlagu,
- ućebanu dlaku,
- opadanje dlake,
- otok,
- masnu kožu,
- kraste.
"Crvenkastobraon mrlje, naročito kod pasa svetlije dlake, često ukazuju na to da pas često liže ili grize šape", kaže Denč.
Takvo ponašanje može biti povezano sa:
- alergijama,
- iritacijom,
- bolom,
- gljivičnom infekcijom,
- bakterijskom infekcijom,
- stranim telom, poput semena trave koje se zabolo u kožu.
Miris i temperatura mogu biti upozorenje
Neprijatan, ustajao ili miris nalik na kvasac između prstiju može ukazivati na upalu kože i prekomerno razmnožavanje mikroorganizama.
Važna je i temperatura šapa.
"Jastučići koji su topliji nego inače mogu ukazivati na upalu, infekciju, alergijsku reakciju ili nedavni kontakt sa vrelom podlogom", kaže Vega.
S druge strane, neuobičajeno hladne šape ponekad mogu biti znak slabije cirkulacije ili drugih zdravstvenih problema.
On naglašava da sama promena temperature nije dovoljna za postavljanje dijagnoze, ali može biti rano upozorenje ako je praćena drugim simptomima, piše "Huffington post".
Godišnja doba takođe utiču na šape
Pošto su šape u stalnom kontaktu sa okolinom, vremenski uslovi mogu značajno uticati na njihovo zdravlje.
Tokom zime led, hladnoća, pesak i so za odmrzavanje mogu isušiti, ispucati ili iritirati jastučiće.
Leti, vreli asfalt može veoma brzo izazvati opekotine.
Sezonske alergije takođe se često ispoljavaju upravo na šapama, naročito u proleće i jesen, kada u vazduhu ima mnogo polena, trava i buđi.
Kišno vreme dodatno omekšava kožu između prstiju, stvarajući toplo i vlažno okruženje pogodno za razvoj bakterija i gljivica.
Jedna jednostavna navika može pomoći - brisanje i sušenje šapa nakon svake šetnje. Kod pasa sklonih alergijama to može smanjiti količinu alergena koji ostaju na koži.
Neki psi imaju veći rizik
Na zdravlje šapa utiču i rasa, starost i način života. Psi sa dugom dlakom češće imaju problem sa ućebavanjem dlake između prstiju.
Alergijske bolesti kože češće se javljaju kod:
- pasa kratke njuške,
- španijela,
- retrivera,
- terijera,
- mnogih rasa tipa bul.
Psi sa zbijenim šapama ili dubokim kožnim naborima imaju veći rizik od zadržavanja vlage i razvoja infekcija.
Štenci često zadobiju manje posekotine ili im se u šape zabodu strana tela dok istražuju okolinu.
Kod starijih pasa češći su artritis, gubitak mišićne mase i neurološke promene koje utiču na način hodanja.
Neravnomerno trošenje noktiju ili proklizavanje kod starijih pasa često više govori o problemima sa pokretljivošću nego o samoj šapi.
Aktivni psi koji planinare, borave na plaži ili rade na terenu skloniji su ogrebotinama jastučića, pucanju noktiju, ubadanju semena trave ili razvoju cista između prstiju.
Manje aktivni psi, s druge strane, češće imaju problem sa predugačkim noktima jer se oni prirodno manje troše.
Prvi znak problema
Ponekad će ponašanje psa otkriti problem pre nego što bilo šta postane vidljivo.
Dr Rebeka Grinstin, veterinarska savetnica aplikacije Rover, kaže da je prekomerno lizanje šapa jedan od najčešće zanemarenih ranih znakova problema.
Još jedan znak jeste kada pas izbegava da mu dodirujete šape ili reaguje agresivno tokom pregleda.
Stručnjaci preporučuju da vlasnici jednom nedeljno pregledaju šape kako bi na vreme uočili:
- krpelje,
- trnje,
- posekotine,
- ogrebotine,
- čvoriće.
Preglede treba raditi i češće nakon planinarenja, plivanja ili šetnje po snegu, ledu ili vrelom asfaltu.
Pročitaj još
Kada treba otići kod veterinara?
Prema rečima dr Ketrin Denč, psa treba što pre odvesti veterinaru ako:
- šepa,
- drži jednu šapu podignutu,
- cvili od bola,
- krvari,
- iznenada odbija da hoda.
Pregled je potreban i ako primetite:
- otok,
- iscedak,
- neprijatan miris,
- polomljen ili iščupan nokat,
- vidljivu ranu,
- kvržicu između prstiju,
- strano telo zaglavljeno u šapi.
Ako pas liže šape duže od jednog ili dva dana, problem se stalno vraća ili mu ometa san, takođe bi trebalo zakazati pregled.
"Problemi sa šapama spolja često deluju bezazleno, iako psu mogu zadavati veliki bol. Mnogo je bolje pregledati manji problem na vreme nego čekati da pas izliže kožu do krvi i razvije sekundarnu infekciju", kaže Denč.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO Džinovska "fantomska" meduza snimljena sa neobičnom pratnjom: Ribe je koriste kao pokretno sklonište
20.10.2026.•
0
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednjih pola veka
11.10.2026.•
1
Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar