Bubašvabe imaju "kolektivno pamćenje"

Autor: 021.rs

Život

29.07.2026.

14:00 > 04:35

Kolektivno pamćenje grupe može biti presudno za opstanak.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Kod mnogih životinja znanje se prenosi s generacije na generaciju kroz društveno učenje - bilo da je reč o migracionim rutama, tehnikama lova ili bezbednim skloništima.

Međutim, naučnici su kod bubašvaba otkrili drugačiji oblik kolektivnog pamćenja, koje nastaje isključivo kroz međusobne interakcije i "čuva se" u društvenoj strukturi grupe.

"Naš teorijski pristup pokazuje da su društvene interakcije i struktura grupe dovoljne da se ispolji kolektivno pamćenje", napisao je tim predvođen socijalnim ekologom Marijanom Kalvom Martinom sa Slobodnog univerziteta u Briselu, prenosi ScienceAlert.

Bubašvabe, koje imaju važnu ulogu u ekosistemima šumskog tla, prirodno biraju mračna i vlažna skloništa. Istraživači su želeli da saznaju šta će se dogoditi ako se uslovi u njihovom okruženju trajno promene.

Eksperiment su sproveli koristeći dva potpuno ista skloništa koja su se razlikovala samo po osvetljenju. Jedno je bilo obasjano crvenim svetlom, koje bubašvabe doživljavaju kao tamnije i zato ga više vole, dok je drugo bilo osvetljeno zelenim svetlom.

Očekivano, većina bubašvaba izabrala je sklonište sa crvenim svetlom.

Zatim su istraživači zamenili osvetljenje, tako da je nastanjeno sklonište postalo zeleno, a drugo crveno.

Kada bi bubašvaba bila sama, gotovo uvek bi prešla u novo, privlačnije sklonište. Međutim, kod većih grupa dogodilo se nešto sasvim drugačije - ostajale su na mestu čak i kada ono više nije bilo najbolji izbor.

Istraživači smatraju da pojedinačne bubašvabe nisu pamtile gde treba da ostanu. Umesto toga, "pamćenje" je nastajalo iz njihovih međusobnih interakcija.

Svaka bubašvaba ima veću verovatnoću da ostane tamo gde se već nalaze druge jedinke. Kada se okupi dovoljno velika grupa, ta društvena privlačnost postaje jača od signala iz okruženja koji ih podstiče da se presele.

Rezultat je svojevrsno kolektivno pamćenje. Nijedna pojedinačna bubašvaba ne pamti, ali se cela grupa ponaša kao da pamti.

Isti obrazac pojavio se i u računarskim simulacijama. Virtuelne bubašvabe bile su programirane samo da preferiraju crveno osvetljenje i da ostaju tamo gde su već druge jedinke. Nijedna nije imala mogućnost pamćenja, ali su njihove jednostavne međusobne interakcije bile dovoljne da grupe ostanu pri prvobitnom izboru.

Istraživači smatraju da ovaj fenomen verovatno nije ograničen samo na bubašvabe. Mnoge životinje, od jata riba i ptica do kolonija mrava i rojeva pčela, pa čak i ljudi, donose odluke zajednički, pa bi se sličan oblik kolektivnog pamćenja mogao javljati mnogo češće nego što se do sada mislilo.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "PLOS One".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

bubašvabe

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.