VIDEO: Snimljeno 30 otrovnih morskih zmija u zajedničkom lovu u Indoneziji
BBC Earth zabeležio je na jednom koralnom grebenu u Indoneziji nesvakidašnji prizor - 30 otrovnih morskih zmija koje zajedno love plen.
Foto: Screenshot (Youtube/BBC Earth)
Snimak, koji bi mogao da bude posebno neprijatan onima koji se plaše zmija, objavljen je povodom obeležavanja 20 godina serijala Planet Earth.
Morske zmije redovno se ubrajaju među najotrovnija stvorenja na svetu, ali više od 60 vrsta ovih morskih gmizavaca u stvarnosti ne predstavlja veliku opasnost za ljude. Dele se u dve grupe koje su se razvijale nezavisno jedna od druge: prave morske zmije i morske guje, poznate kao kraitovi.
Šare se razlikuju među vrstama, a mnoge morske zmije imaju naizmenične pruge crne, sive, plave ili bele boje. Na prednjem delu vilice imaju par kratkih očnjaka koji ostaju skriveni u naboru desni sve dok ih ne upotrebe za ugriz plena, prenosi Index.hr.
Koliko su velike?
Veličina zavisi od vrste. Neke su dugačke samo 50 centimetara, dok druge mogu da narastu do 2,7 metara, ali većina dostiže dužinu od oko 1,5 metara. Težina im se kreće između 0,6 i 1,8 kilograma.
Da li su morske zmije opasne?
Morske zmije poseduju jedan od najjačih otrova na svetu, a smatra se da je na vrhu liste Duboaova morska zmija. Njihov otrov sadrži snažne toksine koji mogu da izazovu paralizu, uključujući paralizu dijafragme, što može da dovede do prestanka disanja.
Uprkos tome, retki su zabeleženi slučajevi u kojima su morske zmije naudile ljudima. Nisu agresivne, imaju kratke očnjake i prilikom ugriza ispuštaju malu količinu otrova.
Najugroženiji su ribari koji pokušavaju da ih izvuku iz mreža u koje se slučajno zapletu. Smatra se da je kljunasta morska zmija, sa kojom se ribari u Indiji često susreću, odgovorna za najveći broj smrtnih slučajeva kod ljudi.
Kako su se prilagodile životu u vodi?
Prave morske zmije većinu ili čitav život provode u vodi. Imaju spljošteno telo i rep nalik veslu, što im omogućava efikasno plivanje, dok se na kopnu veoma teško kreću.
Nozdrve su im smeštene na vrhu njuške, a uvećano plućno krilo proteže se gotovo čitavom dužinom tela, omogućavajući im da udahnu više vazduha i pomažući im u održavanju plovnosti. Žlezde ispod jezika služe za izlučivanje viška soli.
Zahvaljujući ovim prilagođavanjima, neke vrste mogu da ostanu pod vodom i do dva sata, a zabeleženo je da love na dubinama do 250 metara.
Morske guje slabije su prilagođene životu u vodi i do polovine života provode na kopnu. Zadržale su cilindrično telo i veće trbušne krljušti koje im omogućavaju normalnije kretanje po tlu.
Gde žive?
Većina vrsta živi u toplim priobalnim vodama Indijskog i Tihog okeana. Zadržavaju se u plitkim područjima, najčešće na koralnim grebenima, u šumama mangrova, livadama morske trave i na peščanom ili muljevitom dnu.
Dvobojna morska zmija predstavlja izuzetak jer živi na otvorenom okeanu i lovi ribu blizu površine. Zbog takvog načina života smatra se najrasprostranjenijom zmijom na svetu.
Šta jedu?
Većina morskih zmija hrani se ribom, jeguljama i ribljom ikrom, ali se ishrana razlikuje među vrstama. Neke se hrane isključivo ikrom, dok druge love jegulje ili pretražuju pukotine i morsko dno.
Dvobojna morska zmija hrani se tako što nepomično pluta na površini i hvata ribu koja ispod nje traži zaklon.
Neke vrste aktivne su uglavnom noću, dok druge love danju. Otrovom parališu ili ubijaju plen, a u nekim slučajevima otrov započinje i proces varenja.
Kako se razmnožavaju?
Prave morske zmije čitav život provode u okeanu, gde se pare i rađaju žive mlade, obično od dva do devet odjednom.
Morske guje polažu jaja, zbog čega izlaze na kopno. Nakon parenja ženka pronalazi pećinu ili pukotinu u steni i polaže između četiri i 20 jaja.
Pročitaj još
Sa kojim se pretnjama suočavaju?
Jedna vrsta, Krokerova morska zmija, na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) navedena je kao ranjiva, a veruje se da brojnost mnogih drugih vrsta opada.
Glavne pretnje su klimatske promene i porast temperature mora, koji ugrožavaju njihova staništa, kao i slučajni ulov u ribarske mreže.
Kako menjaju kožu?
Morske guje presvlače se trljanjem o stene nakon izlaska na obalu, dok prave morske zmije to rade u vodi, trljajući se o kamenje ili korale.
Dvobojna morska zmija razvila je neobičnu metodu - vezuje telo u čvor, a zatim se uvija i savija kako bi trenjem skinula staru kožu. Na isti način može da ukloni organizme poput algi koji se zakače za njeno telo.
Koliko dugo žive?
U zavisnosti od vrste, morske zmije mogu da žive do 15 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Medved ubijen u predgrađu Tokija
05.10.2026.•
0
Azijski crni medved ubijen je u zapadnom delu Tokija tokom hitne intervencije zbog bezbednosti građana, a lokalne vlasti saopštile su da je bio dugačak 147 centimetara i težak 65 kilograma.
Rusija priprema mere za kontrolu populacije medveda nakon niza smrtonosnih napada
05.10.2026.•
0
Ruska vlada saopštila je da priprema hitne mere za kontrolu populacije mrkih medveda, čiji je broj u pojedinim regionima izmakao kontroli, nakon što su u napadima stradale najmanje 22 osobe.
VIDEO Ovo su dve najglasnije ptice na svetu: Prave buku kao pneumatski čekić
05.10.2026.•
0
Dve vrste postale su novi kandidati za titulu najglasnije ptice na svetu.
Identifikovane nove vrste pingvina na Kegelanskim ostrvima
05.10.2026.•
0
Međunarodni tim naučnika, koji su predvodili čileanski biolozi, identifikovao je novu vrstu "gentu pingvina" na Kegelenskim ostrvima prvi put posle više od 100 godina.
VIDEO: Čivava Komando najmanji novi regrut Nacionalne garde Meksika
05.10.2026.•
0
Nacionalna garda Meksika predstavila je svog najmanjeg novog regruta - čivavu po imenu Komando.
VIDEO: Bekpak pobednik ovogodišnje Nedelje debelih medveda na Aljasci
05.10.2026.•
0
Na tradicionalnom takmičenju "Nedelja debelih medveda", koje se svake godine održava u Nacionalnom parku Katmaj na Aljasci, ove godine pobedio je medved Bekpak.
Japanac uhapšen jer je držao krokodila kao kućnog ljubimca
05.10.2026.•
0
Vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca iz Osake uhapšen je zbog sumnje da je bez dozvole držao krokodila dugog 1,5 metara.
VIDEO Šetnja "kobasičica": Stotine jazavičara u kostimima prošetale centrom Pariza
05.10.2026.•
0
Stotine jazavičara prošetale su Jelisejskim poljima u Parizu u okviru tradicionalne manifestacije "Paris Sausage Walk", koja je ove godine održana sedmi put.
FOTO: Kobila se oždrebila nasred ulice u Skoplju, majka i mladunče smešteni u Zoološki vrt
04.10.2026.•
2
Gradonačelnik Skoplja Orce Đorđievski objavio je da su kobila koja se oždrebila na jednoj gradskoj ulici i njeno tek rođeno mladunče zbrinuti u karantinu u skopskom zoološkom vrtu.
Naučnici otkrili novu vrstu guštera na nadmorskoj visini većoj od 4.800 metara
04.10.2026.•
0
Nova vrsta guštera otkrivena je na peruanskim Andima, saopštili su danas predstavnici Prirodnjačkog muzeja Univerziteta San Markos u Limi.
VIDEO: Ajkula zalutala u gradsku luku u Busanu i privukla 600.000 turista za nedelju dana
03.10.2026.•
0
Velika ajkula postala je neočekivana turistička atrakcija pošto je više od nedelju dana ostala zarobljena u uskom gradskom kanalu u Južnoj Koreji.
Da li mačji parazit zaista menja ponašanje?
27.09.2026.•
1
Toksoplazmoza je dugo povezivana sa promenama u ponašanju zaraženih životinja, ali nova analiza ukazuje na to da uzrok možda nije sam parazit.
Dve pande upućene iz Kine za SAD posle samita Si Đinping - Donald Tramp
27.09.2026.•
1
Dve džinovske pande upućene su iz Čengdua u jugozapadnoj Kini rano jutros ka njihovom novom domu u Atlanti u SAD.
U Portugaliji se testira nova metoda borbe protiv komaraca - komarci
25.09.2026.•
1
Trideset hiljada sterilnih mužjaka komaraca biće pušteno je u lisabonskoj četvrti Alvalade, u okviru završne faze eksperimenta čiji je cilj suzbijanje azijskog tigrastog komarca.
Zubi kao praistorijski termometar: Jedan fosil menja sve što smo znali o tiranosaurusima
17.09.2026.•
0
Analiza hemijskih tragova sačuvanih u fosilnim zubima pokazala je da je tiranosaurus reks bio toplokrvan i da je imao telesnu temperaturu od oko 36 stepeni Celzijusa, približnu ljudskoj.
Britanski poslanici traže da kape Kraljevske garde više ne budu od medveđeg krzna
16.09.2026.•
2
Grupa od 18 britanskih poslanika i jednog člana Doma lordova pozvala je vladu da zameni tradicionalne kape Kraljevske garde, koje se izrađuju od pravog medveđeg krzna, veštačkim materijalom.
Čivave su zapravo delom kojoti
16.09.2026.•
1
Novo istraživanje porekla pasa pokazalo je da čivave dele više segmenata svog genoma sa divljim kojotima (Canis latrans).
VIDEO: Slonovi prošli klasičan psihološki test - pokazali izuzetnu samokontrolu
15.09.2026.•
2
Naučnici su prvi put pomoću klasičnog psihološkog testa pokazali da azijski slonovi imaju veoma snažnu sposobnost kontrole impulsa.
Surfer teško povređen u napadu ajkule u Australiji
14.09.2026.•
0
Muškarac star oko 50 godina teško je povređen u napadu ajkule na plaži Glenfild, severno od Džeraldtona u Zapadnoj Australiji, i hitno je prebačen u bolnicu.
Bebe orangutani pronađene u šumi u Indiji, pokrenuta istraga o krijumčarenju
13.09.2026.•
0
Pet beba orangutana pronađeno je u šumi u Indiji, zbog čega su vlasti pokrenule istragu kako bi utvrdile da li su prokrijumčarene u zemlju iz jugoistočne Azije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar