Kašalj je odbrambeni mehanizam za čišćenje disajnih puteva, međutim ukoliko traje duže može značajno da remeti svakodnevno funkcionisanje i da utiče na kvalitet života.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Violeta Kolarov)
Kašalj je jedan od najčešćih razloga dolazaka pacijenata kod lekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite odnosno u Domove zdravlja, ali i u bolničke ustanove.
Kašalj se kod odraslih osoba definiše kao hroničan ukoliko traje duže od 8 nedelja. Postoji više razloga za hronični kašalj, ali je jedan od najčešćih višegodišnje pušenje cigareta.
O pušačkom kašlju govori doc. dr Violeta Kolarov, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica.
Pušači svoj kašalj koji je ponekad prisutan i godinama, a najizraženiji u jutarnjim satima uz izbacivanje gustog sekreta, smatraju "normalnim" pratiocem svoje loše navike - pušenja i ne pridaju mu važnost, te se ne javljaju lekaru.
Međutim, hronični kašalj može biti prvi simptom hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP), koja nastaje najčešće kao posledica pušenja i jedna je od vodećih uzroka oboljevanja u celom svetu. Ukoliko se razvije hronična opstruktivna bolest pluća koja se karakteriše suženjem disajnih puteva, tada se osim kašlja javlja i otežano disanje, brzo zamaranje, loša tolerancija fizičkog napora, česta pogoršanja i infekcije disajnih puteva.
"Osim što pušenje može izazvati HOBP, zbog toksičnih materija i katrana koji se nalaze u duvanskom dimu, konzumiranje cigareta je glavni faktor rizika i za nastanak karcinoma pluća koji je jedan od vodećih uzroka umiranja u celom svetu. Moj savet, a svakako i najbolji način da se smanji rizik od nastanka i HOBP i karcinoma pluća je prestanak pušenja", kaže dr Kolarov.
Nekima je lako, međutim velikoj većini je veoma teško da prekinu lošu naviku kao što je pušenje. Ukoliko ste pušač ili je neko vama blizak pušač, treba obratiti pažnju i javiti se lekaru ukoliko su prisutni neki od sledećih simptoma:
kašalj koji traje duže od 8 nedelja, a ponekad mesecima i godinama uz jutarnje iskašljavanje
kašalj koji menja svoj karakter
otežano disanje, osećaj zviždanja prilikom disanja
loša tolerancija fizičkog napora
promuklost
česte respiratorne infekcije
pojava krvi u ispljuvku
Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, obavezno se javite svom izabranom lekaru ili pulmologu, savetuje dr V. Kolarov.
Iako je najbolji savet prestanak pušenja, postoje i neki prirodni proizvodi koji pomažu u smanjenju i otklanjanju kašlja, kao što su med i pojedine biljke. Lekovi, proizvodi koji rastvaraju gust sekret i olakšavaju iskašljaj nazivaju se mukolitici i mogu pomoći u čišćenju bronhijalnog stabla i pluća.
"Za mene je preporuka broj jedan PropoMucil® za pušače jer predstavlja jedinstvenu kombinaciju propolisa bogatog polifenolima i N-acetilcisteina, koji udruženo pomažu eliminaciju sekreta, a dodatak meda, te ekstrakta belog sleza, jagorčevine i nane doprinose zdravlju disajnih puteva. Propomucil® za pušače čisti bronhije, disajne puteve i olakšava disanje, dodatno pomaže u iskašljavanju sekreta i smanjenju nadražaja, pa olakšava pušački kašalj. PropoMucil® za pušače u svakodnevnoj primeni dobra je zaštita disajnih puteva kako kod aktivnih pušača, tako i kod osoba koje ostavljaju pušenje", na kraju savetuje dr Violeta Kolarov.
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
