Visoke temperature i lekovi: Kako ih pravilno skladištiti i upotrebljavati?
Promena temperature u prostoru u kome su smešteni lekovi može dovesti do toga da lek promeni svoje svojstvo.
Slađana Panajotović iz Farmaceutske komore upozorava da je najvažnije da imamo informaciju na koji način da čuvamo svoje lekove i da se maksimalno potrudimo da obezbedimo adekvatne uslove skladištenja, piše RTS.
Visoke temperature mogu uticati na stabilnost pojedinačnih doza, tableta, kapsula, preparata za topikalnu primenu odnosno mazanje na koži, rekla je Panajotović.
"Dobra proizvođačka praksa u fabrikama obezbeđuje da u ruke naših pacijenata dolaze vrlo kvalitetni lekovi. Proizvođači se potrude da to bude adekvatan lek za njihova oboljenja, međutim i na samom pakovanju leka je navedeno u kojim uslovima čuvati te lekove", navodi Slađana Panajotović.
Najčešće stoji podatak da se lekovi čuvaju na temperaturi do 25 stepeni ili u režimu hladnog lanca na temperaturi od 2 do 8, dakle u frižideru.
Lekove treba čuvati na suvom, tamnom mestu, daleko od izvora toplote (udaljeno od šporeta, od prozora kroz koji prodire svetlost, udaljeno od kupatila zbog vlage).
Dejstvo leka na ekstremnim vrućinama
Termoregulacija je proces kojim naš organizam nastoji da ćelije zadrže optimalnu funkcionalnost. Promena metabolizma može da se odrazi i na to kako ćemo reagovati na lek, napominje Panajotović.
"Možda lekovi koji se koriste za visok krvni pritisak, dakle antihipertenzivi, mogu podstaći dijareju. Zatim, lekovi koji se koriste kod bolesti centralnog nervnog sistema mogu jako uticati na proces termoregulacije. Mogu takođe uticati na proces znojenja. Ukoliko se nedovoljno znojimo, možemo se pregrijati ili pak lek može dovesti do toga da znojenje bude pojačano", objašnjava farmaceutkinja.
Zato je potrebno da vodimo računa o svakom leku koji koristimo u terapiji, posebno o lekovima koji su hormonski, zatim lekovima za povišen krvni pritisak, centralni nervni sistem, antibiotika, probiotike i tako dalje.
U ovim vrelim danima neki lekovi koji nam inače ne škode na neki drugi način zbog temperature, kada izađemo na sunce i zbog UV zračenja, može doći do nekih alergijskih reakcija.
"Ukoliko naša koža upije UV zrake, može doći do efekta fotosenzitivnosti. Bilo da smo popili lek ili namazali lek, alergija je direktno povezana sa dejstvom leka i manifestuje se i kroz pojavu crvenila, svraba, plikova, i zapravo je nešto što može trajati i više dana u nizu. Zato je važno adekvatno se oblačiti, izbegavati izlaženje u najtoplijem delu dana, kada su i indeksi UV zračenja najviši, koristiti šešire, zaštititi lice, jer najizloženiji delovi su zapravo oni koji mogu dobiti opekotine", ističe gošća RTS.
Pročitaj još
Voda idealan napitak tokom leta
Izbegavanje alkohola, ne samo u kombinaciji sa lekovima, već i kada su ovako visoke temperature je glavna preporuka lekara i farmaceuta.
Skokovi mogu izazvati probleme, posebno ako su od grejpfruta, jer mogu imati negativnu interakciju sa lekovima.
"Pacijenti ponekad pitaju da li će velika količina vode razblažiti lek, da li će ublažiti efekt leka? Neće. Jednostavno, to se neće desiti", naglašava Slađana Panajotović iz Farmaceutske komore.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
4
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar