Jedan popularan začin može smanjiti delotvornost lekova
Cimet bi mogao smanjiti delotvornost važnih lekova, upozoravaju naučnici.
Oni su otkrili da glavna materija u cimetu, cinamaldehid, ometa način na koji telo razgrađuje i izbacuje lekove. Reč je o jedinjenju koje cimetu daje prepoznatljiv miris i ukus, a u telu aktivira receptore koji ubrzavaju razgradnju lekova. To znači da lek može delovati kraće ili slabije nego što bi trebalo.
Povremeno malo cimeta u ovsenoj kaši ili u napitcima smatra se sigurnim, tvrde naučnici. Međutim, osobe koje uzimaju suplemente cimeta, koji sadrže znatno veće koncentracije jedinjenja iz kore cimeta, mogle bi biti izložene riziku.
Glavna naučnica, profesorka Šabana Kan, upozorila je: "Prekomerna konzumacija može uzrokovati da telo prebrzo izluči lek, čime se smanjuje njegova delotvornost."
Cimet je već poznat po tome što može uticati na barem 47 različitih lekova, uključujući lekove za razređivanje krvi poput aspirina i varfarina, kod kojih može povećati rizik od krvarenja. Sada naučnici veruju da bi cimet mogao uticati na još širi spektar lekova, iako ističu da su potrebna dodatna istraživanja.
Cimet se u obliku dodatka ishrani najčešće koristi zbog tvrdnji da snižava krvni pritisak i stabilizuje šećer u krvi. Popularan je i među zagovornicima prirodne medicine, gde se vekovima koristi zbog svojih navodnih lekovitih svojstava.
Međutim, profesorka Kan istakla je da vrlo malo istraživanja tačno objašnjava dejstvo cinamaldehida, glavne aktivne supstance u cimetu.
"Važno je razumeti kako se ta supstanca apsorbuje, metaboliše i s kojim telesnim receptorima reaguje, da bismo znali kako utiče na lekove koje ljudi svakodnevno uzimaju", dodala je ona, prenosi Index.hr.
Istraživanja sugerišu da upravo cinamaldehid, prisutan u ulju suve biljke, najviše doprinosi mogućim zdravstvenim koristima cimeta.
Cimet sadrži i mnogo antioksidansa, a neka istraživanja su povezala njegov unos sa smanjenjem triglicerida, holesterola i nivoa šećera u krvi, piše portal Healthline.
Upravo cinamaldehid predstavlja potencijalni rizik za osobe koje uzimaju lekove jer podstiče razgradnju određenih lekova u telu. Naučnici takođe napominju da nije svaki cimet isti.
Ulje cimeta, koje se najčešće koristi u prehrambenim proizvodima i kozmetici, ne predstavlja značajan rizik. Međutim, kora cimeta, koja se prodaje kao začin, sadrži i visoke nivoe kumarina, supstance koja razređuje krv. To može biti opasno za osobe koje već uzimaju antikoagulanse, lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi.
Suprotno tome, ulje cimeta koje se koristi zbog antibakterijskih svojstava, gotovo da ne predstavlja rizik.
Pročitaj još
Iako je potrebno još istraživanja o tome kako tačno cimet deluje u telu, profesorka Kan poziva na oprez, posebno kod osoba koje pate od hroničnih bolesti.
"Osobe koje boluju od hroničnih bolesti, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, raka, artritisa, astme, gojaznosti, HIV-a, AIDS-a ili depresije, trebalo bi da budu posebno oprezne pri korištenju cimeta ili drugih dodataka ishrani. Najbolje je posavetovati se s lekarom pre uzimanja bilo kakvih dodataka ishrani uz propisane lekove. Po definiciji, dodaci ishrani nisu namenjeni lečenju, izlečenju ili ublažavanju bolesti", zaključuje dr Kan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 1
Ispravka.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar