Naučnici potvrdili: Stari Rimljani su zaista koristili izmet kao lek
Transplantacija stolice je savremena eksperimentalna procedura, ali korišćenje izmeta kao leka nije nimalo moderna ideja.
Stari Rimljani su poznavali svoju...stolicu - ili su bar voleli da misle da je poznaju. Prema istorijskim dokumentima, uticajni lekari u Rimu savetovali su ljude da prave isceljujuće obloge i terapeutske mirise koristeći izmet životinja, pa čak i ljudi.
Arheolozi u Turskoj sada su pronašli prve hemijske tragove ljudskog izmeta u boci staroj 1.900 godina, piše ScienceAlert.
Ova duga, tanka posuda izgleda kao stakleni svećnjak sa raširenim dnom. U starorimska vremena, bila je poznata kao ungventarijum, i obično je bila namenjena za parfem ili šminku.
Kada su istraživači sastrugali unutrašnjost artefakta, koji se čuva u Arheološkom muzeju u Bergami, otpale su tamnosmeđe ljuspice nepoznatog materijala.
Uzorci su samleveni i hemijski analizirani, a istraživački tim od troje ljudi otkrio je markere koji snažno ukazuju na prisustvo ljudskog izmeta. Uz to, postojali su i tragovi aromatičnih jedinjenja iz majčine dušice, verovatno da bi se prikrio miris.
U starom Rimu, nije bilo neobično da istaknuti lekari, poput Hipokrata, Plinija Starijeg ili Galena iz Pergama, preporučuju korišćenje izmeta kao leka.
Zapravo, ekskrementi ili stajnjak, obično životinjskog porekla, preporučivani su u medicinskim tekstovima za razne zdravstvene probleme, kao što su upale, infekcije, pa čak i poremećaji reproduktivnog sistema.
Samo Galen u svojim spisima pominje lekove na bazi izmeta najmanje dvadesetak puta. Iako poznati grčki lekar retko preporučuje ljudski izmet, ipak pominje njegovu terapeutsku vrednost kada je reč o dečijoj stolici (pod uslovom da su deca hranjena vrlo specifičnom ishranom).
Pronaći ostatke ljudskog izmeta u starorimskoj posudi iz 2. veka značajno je. To sugeriše da se ljudski izmet zaista koristio kao oblik tretmana ili "mirisne farmakologije", kako to ukazuju istorijski dokumenti.
"Antički izvori jasno pokazuju da granice između kozmetičke i medicinske upotrebe nisu bile čvrste, i da su često zamagljivane razlike između lečenja, higijene i magije", pišu arheolog Cenker Atila sa Univerziteta Sivas Cumhuriyet i kolege u objavljenom radu.
Slični tretmani izmetom izgleda da su opstali kroz srednji vek, ali su zatim izgubljeni u 18. veku.
U to vreme, korišćenje izmeta kao leka verovatno je bilo prilično rizično, jer feces može prenositi opasne patogene.
Ali danas, kada je pravilno testirana, stolica i njeni različiti mikrobi imaju potencijal da leče razne bolesti - od depresije i bipolarnog poremećaja, do dijabetesa, srčanih bolesti i super-bakterija otpornih na lekove.
Naučnici danas znaju više nego ikad o crevnom mikrobiomu, a ipak još imamo mnogo da naučimo o milionima mikroba koji žive u našim crevima i kako oni mogu uticati na naše zdravlje.
Pročitaj još
Dok klinički pregledi sugerišu da transplantacije stolice mogu poboljšati crevni mikrobiom i simptome kod osoba sa određenim oboljenjima, kao što je sindrom nervoznog creva, efekti izgleda da opadaju nakon otprilike šest meseci.
Pošto ova eksperimentalna procedura nosi sopstvene zdravstvene rizike i može, u retkim slučajevima, biti smrtonosna, postoji svaki razlog da se postupa oprezno - a ipak postoje ohrabrujući znaci.
Na primer, u nedavnoj studiji na miševima, starije jedinke koje su dobile transplantat izmeta od mlađih pokazale su znake mlađeg crevnog sistema. Takođe, 2021. godine, druga studija na miševima pokazala je da transplantati stolice od mlađih jedinki preokreću znake starenja kod starijih životinja.
Studija je objavljena u časopisu "Journal of Archaeological Science: Reports".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 3
Dragorad
Savremeni ljudi: angažovaćemo nekoliko doktora nauka i milione u opremi kako bismo došli do pogrešnog zaključka
Paaa
Roman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar