Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ovakav univerzalni pristup pruža jasnu poruku, ali ne uzima u obzir koliko su ljudski stilovi života i tela različiti.
Godine 2024. međunarodni tim istraživača otkrio je da čak i oni među nama koji najviše sede tokom dana mogu da ublaže štetne posledice neaktivnosti tako što će povećati broj koraka tokom dana.
Sedeći način života postaje sve češći, a poznato je da je povezan sa većom verovatnoćom smrti od kardiovaskularnih bolesti, većim rizikom od raka i dijabetesa, kao i kraćim životnim vekom. Ti rizici su manji kod ljudi koji prave više koraka i hodaju bržim tempom.
Međutim, do sada nije bilo jasno da li osobe koje mnogo sede mogu da neutrališu te zabrinjavajuće zdravstvene rizike svakodnevnim hodanjem.
Što su učesnici studije pravili više koraka, bez obzira na to koliko su inače sedeli, imali su manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od prerane smrti.
Dakle, oni među nama koji rade kancelarijske poslove nisu potpuno osuđeni na loš ishod, iako istraživači naglašavaju da je i dalje važno pokušati da se ukupno vreme provedeno sedeći smanji.
"Ovo nikako nije dozvola za ljude koji previše vremena provode sedeći. Međutim, ovo nosi važnu poruku za javno zdravlje da je svako kretanje važno i da ljudi mogu i treba da pokušaju da nadoknade zdravstvene posledice neizbežnog sedenja povećanjem broja dnevnih koraka", objasnio je stručnjak za javno zdravlje Metju Ahmadi sa Univerziteta u Sidneju kada je istraživanje objavljeno.
Ahmadi i njegove kolege analizirali su podatke 72.174 dobrovoljca iz baze podataka UK Biobank, velikog dugoročnog projekta pokrenutog 2006. godine koji će pratiti zdravstvene pokazatelje učesnika najmanje 30 godina.
Za svakog učesnika u studiji bilo je dostupno prosečno 6,9 godina zdravstvenih podataka.
Učesnici su sedam dana nosili akcelerometre na ručnom zglobu kako bi se procenio nivo njihove fizičke aktivnosti, uključujući broj koraka koje obično naprave i vreme koje uglavnom provode sedeći.
Prosečno vreme provedeno u sedećem položaju iznosilo je 10,6 sati dnevno, pa su oni koji su sedeli više od toga svrstani u grupu sa "visokim nivoom sedentarnosti", dok su oni sa manjim brojem sati svrstani u grupu sa "niskim nivoom sedentarnosti".
U studiju nisu uključeni učesnici čiji su podaci tokom prve dve godine mogli biti pod uticajem lošeg zdravstvenog stanja, pa se rezultati odnose samo na osobe koje su tokom najmanje prve dve godine praćenja uglavnom bile zdrave, piše ScienceAlert.
Pročitaj još
Tim istraživača utvrdio je da je između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno za ublažavanje posledica veoma sedećeg načina života, smanjujući rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 21 odsto i rizik od smrtnosti za 39 odsto.
Bez obzira na količinu vremena provedenog sedeći, istraživači su otkrili da se oko 50 odsto zdravstvenih koristi postiže već sa približno 4.000 do 4.500 koraka dnevno.
"Bilo koji broj dnevnih koraka iznad referentne vrednosti od 2.200 koraka dnevno bio je povezan sa manjim rizikom od smrtnosti i pojave kardiovaskularnih bolesti, kako kod osoba sa niskim, tako i kod osoba sa visokim nivoom sedentarnosti. Pravljenje između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno je smanjivalo rizik od smrtnosti i pojave kardiovaskularnih bolesti kod učesnika koji su provodili mnogo vremena sedeći", napisali su Ahmadi i njegove kolege.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "British Journal of Sports Medicine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
0
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
4
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 1
Јуз
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar