Kako pomoći žrtvama saobraćajnog udesa?

Barem treba biti pored povređenog i tešiti ga i smirivati dok ne dođe hitna, ako već ne znaš pružiti prvu pomoć. Nekada je dovoljno samo da obezbediš mesto nesreće i terati vozače da stanu jer možda oni bolje znaju dati prvu pomoć.. Ali nikako ne treba proći pored povređenog i da te baš briga.. Moj ćale je dobio infarkt na bulevaru i svi su mislili da je pijan i niko nije stao da pomogne dok nije slučajno naišao poznanik. Da je neko ranije odreagovao, ćale bi možda i bio živ.

Cak i da se zaustavim, sta sa tim? Nemam pojma sta da radim, mogu samo da gledam a od toga koristi nema. Ako bilo sta pocnem da cackam povredjenog mogu samo da mu pogorsam stanje pa jos posle i da popijem tuzbu... O odnosu policije i nacinu kako vas tretiraju kao da ste vi izazvali udes necu ni da govorim... a onda izjave, svedocenja i kojesta....
Prvo sistem treba da obezbedi da nema budale koja ce da te sa 150 na sat pokupi cak i ako ukljucis migavce, obuces prsluk i stavis trougao...
I kao sto rece tetka teca, da se malo doda obuke vozacima - mada mislim da je bilo slabe vajde od amatera i kad je bila obavezna obuka....
Znaci, ne pravimo se ludi, nego necemo da stvaramo guzvu i da se mesamo u neciji posao.

Pružanje pomoći je obavezno po zakonu, samo je problem što većina ne zna da pruži pomoć već napravi više štete. Nekada su svi vozači imali vrlo ozbiljan kurs prve pomoći koji se obnavljao na pet godina, a da ne pričam o obaveznim kursevima civilne zaštite po fabrikama ili PPZ u školama. Danas naslediš dozvolu od tate - prva pomoć je samo formalnost, a i kad vide nezgodu - ljudi samo produže. Reklo bi se da je danas mnogo bolje...