Veterinar otkrio najtužniju stvar koju životinje rade pre smrti

Nas mali Tigric od 9 meseci nas je zauvek napustio. To je slatka ,razigrana i umiljata zenka. Koju je neko udario dok smo bili na vikendici i polomio joj kraljeznicu. Ona se dovukla do kuce na prednjim sapicama tuzno me gledajuci i trazeci pomoc. Odmah sam je odvezao u kliniku gde je operisana i navodno se oporavljala predata nam je posle par dana,ali posto nije htela da jede,vratili smo je nazad na terapije. Ustanovili su da joj odumire tkivi oko rane gde je operisana i da joj trebaju amputirati i rep koji je bio u disfunkciji. Na dan kada je trebala bitu operisana , javili su nam da je preminula zbog tromba. Dan danas placemo za nestasnim i umiljatim nasim cacetom macetom. Razmisljamo se da li da usvojimo drugo mace,ali zbog nase preosetljivosti i vezanosti se plasimo da se slicno ne ponovi...mislim da bi nas to dotuklo.

Imala sam macu zvala se Anesa.Pronašla sam je na ulici bačenu da ugine zajedno sa dvojicom njene braće.Bila je beba stara svega nedelju dana.Othranila sam je,lečila je,primila je sve potrebne vakcine.Postala je lepa mlada mačkica,bila je skotna,radovali smo se malim macama.Jedno popodne kad sam izašla u šetnju sa bebom krenula je i ona sa nama.Odjednom,iz dvorišta je izleteo šarplaninac,zgrabio ju je za stomak i potresao kao krpu.Odmah smo uzeli macu i odeli je na operaciju.Nedeljama sam je lečila,naučila sam čak i da joj dajem inekcije ali nismo uspele,preminula je.Ako je za ikakvu utehu,umrla je u svom omiljenom krevetiću umotana u ćebence koje je kao beba sisala i mesila zamišljajući majku.Kad je imala onaj zadnji trzaj glavom unazad ja sam bila uz nju.Stalno joj pevam:
Mala moja mačkica,najbolja drugarice,mnogo te volim ,ne mogu da prebolim to što si otišla.Mada znam da si morala,tvojim malim bebama mama je potrebna.

Moja Milica je juče umrla od otkazivanja bubrega, imala je 11 godina i kod veterinara je bila nekoliko dana na infuzijama ali nije bilo spasa.
Strašno sam tužna i mnogo mi je teško bez moje Milice. Takvu tugu i toliku bol ne mogu rečima objasniti. Nikada je neću prežaliti.

Moja maca Lexy je jutros umarla od posljedica raka

Ja sam izgubila mačka Bugija proveli smo preko 20 godina zajedno uginuo je kod kuće, to je bilo strašno za mene gledajući ga kako umire a ne mogu mu pomoći.Srce mi se kida svaki dan mi je sve teže i teže. Stalno mi se vraća ona slika umiranja.Velika je to bol.

Ljudima je "prosto tesko" mnogo stvari u zivotu, pa ih rade za nekog koga vole. Oni koji ne rade, nego samo sebe gledaju, jesu prosto sebicni. Prosto tesko je i psu da umre sam, a ti mozes svoju sebicnost pravdati "reakcijom na tugu" do sutra.

Dotični veterinar treba to izričito da napomene vlasniku psa/mačke. Možda mnogi ne znaju za za taj podatak, evo ja npr. prvi put to čujem i koristiće mi kada dođe poslednji čas za mog životinjskog prijatelja.

Moji su odlazili na onaj svet na mojim rukama...

Ljudima j eprosto teško da gledaju voljenog ljubimca kada umire, ne bih rekla da je to sebičluk već reakcija na tugu.. NIti to mora da znači da ga ne vole jer je sada bolestan.
Divna je ljubav između čoveka i životinja.

Sto samo pokazuje ono sto znamo - vrhunsku i cistu sebicnost kod mnogih vlasnika pasa, koji ih drze samo radi svoj radosti i onog sto oni dobijaju od zivotinje, umesto obrnuto. Kad zivotni vek zivotinji istekne i vise mu nece sluziti za njegove sebicne potrebe, makar tih poslednjih minuta kad nesebicno treba on nesto da pruzi toj zivotinji, on izadje. Kao tesko mu. Koga bre briga sto tebi tesko pada, pa on napusta svet, njemu je potrebno, istrpi malo, zrtvuj se i ti jednom. A slicno se ponasaju i prema drugim ljudima.

Један од најтежих тренутака који сам доживео био је када је ветеринар одлучио да усмрти мог болесног мачка. Био сам са њим до краја али никад нисам зажалио јер га нисам оставио самог у том најстрашнијем моменту. Никако не могу да замислим власника који воли љубимца само док је здрав, али га напусти кад му је најпотребнији. Тако би требало да буде и са људима. Многи људи, нажалост, такође умиру сами.