Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja

PRAVI STRUČNI SAVET ZA STARIJE OSOBE:
- Ne pušite i izbegavajte duvanski dim u potpunosti.
- Održavajte krvni pritisak ispod 140/90 mmHg (individualizovano prema pridruženim bolestima i starosti, a prema važećim ESC/ESH preporukama).
- Redovno kontrolišite lipidni status, glikemiju i bubrežnu funkciju prema preporukama izabranog lekara – ne po automatizmu svake godine, već u skladu sa ukupnim rizikom.
- Budite fizički aktivni: najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, prilagođene mogućnostima (brzi hod, plivanje, vožnja bicikla).
- Ishrana treba da bude raznovrsna, sa naglaskom na povrće, voće, integralne žitarice, ribu, maslinovo ulje i smanjen unos soli (

Preporuka da zdrave osobe treba da obavljaju sistematske preglede „najmanje jednom godišnje“ nije u skladu s važećim međunarodnim smernicama. Za osobe bez kardiovaskularnih bolesti i sa niskim rizikom, ponovna procena faktora rizika preporučuje se svakih 3–5 godina. Kod starijih osoba (≥65 godina) godišnja kontrola krvnog pritiska i kratak kardiovaskularni skrining mogu biti opravdani, ali univerzalna obaveza „najmanje jednom godišnje“ nije dokazano efikasna i vodi ka prekomernoj medikalizaciji.
Izjava da je „umerenost možda i najvažniji savet“ je suviše neodređena i može se pogrešno protumačiti. Umerenost u ishrani jeste poželjna, ali kada je reč o pušenju – ono se mora potpuno prekinuti, a ne „umereno“ konzumirati. Slično važi i za alkohol: ne postoji sigurna donja granica, i savetovanje „umerenosti“ bez preciziranja može umanjiti ozbiljnost potpune apstinencije od duvana i opreznog odnosa prema alkoholu. Boravak u prirodi svakako povoljno utiče na mentalno zdravlje i podstiče fizičku aktivnost, ali njegov direktan, izolovan učinak na kardiovaskularni rizik nije dokazan u randomizovanim studijama. Davanje ovakve preporuke kao podjednako važne sa prestankom pušenja ili kontrolom hipertenzije predstavlja proizvoljnost i može odvući pažnju od suštinskih mera.
Uticaj buke („zagađenog vazduha, buke“) na kardiovaskularno zdravlje postoji, ali se smatra dodatnim faktorom, a ne jednim od vodećih. srčana insuficijencija sa očuvanom HFpEF ostaje češća kod žena.