Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Foto: Pixabay
Kardiovaskularne bolesti i dalje su među vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti širom sveta, a njihov rizik raste sa godinama.
Ipak, starenje nije jedini uzrok srčanih problema, a veliki broj faktora rizika se može držati pod kontrolom.
Kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine dr Stevan Keča objašnjava za 021.rs da se srčana oboljenja češće javljaju kod starijih osoba, ali da starost sama po sebi nije jedini uzrok njihovog nastanka.
"Starost jeste jedan od vodećih faktora rizika, ali nije jedini. U tom životnom dobu dolaze do izražaja posledice navika koje smo sticali tokom života, pa osobe koje su vodile računa o zdravlju često imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima", navodi dr Keča.
Prema njegovim rečima, rizik od kardiovaskularnih bolesti raste nakon 65. godine, ali se ozbiljni srčani problemi često javljaju i kod osoba između 45 i 65 godina. Nakon menopauze, razlike između muškaraca i žena se smanjuju, pa je učestalost oboljenja u starijem dobu približno jednaka kod oba pola.
Koje su najčešće bolesti srca?
Kardiovaskularna oboljenja obuhvataju široku grupu bolesti, a među najčešćima su ishemijska bolest srca, infarkt miokarda, angina pektoris, poremećaji srčanog ritma i srčana slabost.
"Više od polovine kardiovaskularnih bolesti čini ishemijska bolest srca, odnosno stanja koja nastaju zbog poremećenog dotoka krvi do srčanog mišića. Međutim, veliki broj pacijenata ima i poremećaje srčanog ritma ili srčanu slabost, koja može značajno da utiče na kvalitet života", objašnjava dr Keča za 021.
Na pojavu srčanih oboljenja utiče više faktora, a među najznačajnijima su pušenje, povišen šećer u krvi, gojaznost, hipertenzija i nedovoljna fizička aktivnost. Poseban problem predstavlja savremeni način života, koji podrazumeva dugotrajno sedenje, visok nivo stresa i nepravilnu ishranu.
"Pušenje je i dalje jedan od najvažnijih faktora rizika. Pored toga, sve češće viđamo posledice fizičke neaktivnosti, gojaznosti i loše kontrole šećerne bolesti. Važan uticaj imaju i uslovi životne sredine, poput zagađenog vazduha, buke i svakodnevnog stresa", kaže naš sagovornik.
Zašto je prevencija važna?
Iako promena životnih navika nije jednostavna, dr Keča smatra da se rizik može značajno smanjiti ukoliko se na vreme reaguje. Umerenost u ishrani, redovna fizička aktivnost, boravak u prirodi i smanjenje izloženosti stresu mogu imati značajan efekat na zdravlje srca.
"Ne treba čekati da se pojavi bolest. Važno je da pokušamo da sprečimo usvajanje loših navika i da na vreme menjamo ono što možemo. Umerenost je možda i najvažniji savet kada govorimo o očuvanju zdravlja", ističe dr Keča za 021.
Važnu ulogu imaju i preventivni pregledi. Stariji građani najčećše redovno posećuju svoje izabrane lekare, a tokom kontrola proveravaju se krvna slika, nivo šećera u krvi, masnoće i drugi parametri koji mogu ukazati na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
"Kod zdravih osoba sistematski pregledi bi trebalo da se obavljaju najmanje jednom godišnje, dok se kod pacijenata sa postojećim oboljenjima dinamika kontrola određuje individualno", navodi sagovornik.
Simptomi koje ne treba zanemariti
Bol u grudima jedan je od najpoznatijih simptoma srčanih problema, ali nije jedini znak upozorenja. Pacijenti se često lekaru javljaju zbog nedostatka vazduha, napora koji osećaju tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti ili oticanja nogu.
"Ljudi često primete da više ne mogu da obavljaju aktivnosti koje su ranije radili bez problema. Kada se pojave zamaranje, otežano disanje ili otoci, to je signal da treba potražiti savet lekara“, navodi dr Keča.
Simptomi nekada mogu biti i atipični, zbog čega pojedini pacijenti dugo tragaju za uzrokom svojih tegoba. Zbog toga je važno da se svaka nova ili učestala tegoba shvati ozbiljno, naročito kod starijih osoba.
"Ne treba ignorisati simptome niti odlagati pregled. Najbolja adresa je izabrani lekar koji poznaje zdravstveno stanje pacijenta i može da proceni da li su potrebne dodatne analize ili pregled specijaliste", zaključuje dr Keča za 021.
Iako se rizik od srčanih bolesti povećava sa godinama, stručnjaci ističu da pravovremena prevencija, zdrave životne navike i redovne kontrole mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvalitetnijem životu u starijem dobu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Toplotni udar ili sunčanica? Doktor otkriva koje su razlike
04.08.2026.•
2
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
SZO: Korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju rešavanje svetske krize gojaznosti
02.08.2026.•
4
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Hiljade ljudi u SAD dobilo dijareju od parazita u seckanoj zelenoj salati u restoranima
02.08.2026.•
0
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode
02.08.2026.•
1
Hidratacija i krvni pritisak usko su povezani jer se krv najvećim delom sastoji od vode.
Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
02.08.2026.•
4
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Koliko instant kafe iz kesice sme da se popije dnevno?
02.08.2026.•
4
Instant kafa, odnosno kafa iz kesice, mnogima je prvi izbor kada žele da brzo pripreme omiljeni napitak.
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
1
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
3
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
4
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Komentari 2
...
- Ne pušite i izbegavajte duvanski dim u potpunosti.
- Održavajte krvni pritisak ispod 140/90 mmHg (individualizovano prema pridruženim bolestima i starosti, a prema važećim ESC/ESH preporukama).
- Redovno kontrolišite lipidni status, glikemiju i bubrežnu funkciju prema preporukama izabranog lekara – ne po automatizmu svake godine, već u skladu sa ukupnim rizikom.
- Budite fizički aktivni: najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, prilagođene mogućnostima (brzi hod, plivanje, vožnja bicikla).
- Ishrana treba da bude raznovrsna, sa naglaskom na povrće, voće, integralne žitarice, ribu, maslinovo ulje i smanjen unos soli (
...
Izjava da je „umerenost možda i najvažniji savet“ je suviše neodređena i može se pogrešno protumačiti. Umerenost u ishrani jeste poželjna, ali kada je reč o pušenju – ono se mora potpuno prekinuti, a ne „umereno“ konzumirati. Slično važi i za alkohol: ne postoji sigurna donja granica, i savetovanje „umerenosti“ bez preciziranja može umanjiti ozbiljnost potpune apstinencije od duvana i opreznog odnosa prema alkoholu. Boravak u prirodi svakako povoljno utiče na mentalno zdravlje i podstiče fizičku aktivnost, ali njegov direktan, izolovan učinak na kardiovaskularni rizik nije dokazan u randomizovanim studijama. Davanje ovakve preporuke kao podjednako važne sa prestankom pušenja ili kontrolom hipertenzije predstavlja proizvoljnost i može odvući pažnju od suštinskih mera.
Uticaj buke („zagađenog vazduha, buke“) na kardiovaskularno zdravlje postoji, ali se smatra dodatnim faktorom, a ne jednim od vodećih. srčana insuficijencija sa očuvanom HFpEF ostaje češća kod žena.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar