Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su među vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti širom sveta, a njihov rizik raste sa godinama.
Ipak, starenje nije jedini uzrok srčanih problema, a veliki broj faktora rizika se može držati pod kontrolom.
Kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine dr Stevan Keča objašnjava za 021.rs da se srčana oboljenja češće javljaju kod starijih osoba, ali da starost sama po sebi nije jedini uzrok njihovog nastanka.
"Starost jeste jedan od vodećih faktora rizika, ali nije jedini. U tom životnom dobu dolaze do izražaja posledice navika koje smo sticali tokom života, pa osobe koje su vodile računa o zdravlju često imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima", navodi dr Keča.
Prema njegovim rečima, rizik od kardiovaskularnih bolesti raste nakon 65. godine, ali se ozbiljni srčani problemi često javljaju i kod osoba između 45 i 65 godina. Nakon menopauze, razlike između muškaraca i žena se smanjuju, pa je učestalost oboljenja u starijem dobu približno jednaka kod oba pola.
Koje su najčešće bolesti srca?
Kardiovaskularna oboljenja obuhvataju široku grupu bolesti, a među najčešćima su ishemijska bolest srca, infarkt miokarda, angina pektoris, poremećaji srčanog ritma i srčana slabost.
"Više od polovine kardiovaskularnih bolesti čini ishemijska bolest srca, odnosno stanja koja nastaju zbog poremećenog dotoka krvi do srčanog mišića. Međutim, veliki broj pacijenata ima i poremećaje srčanog ritma ili srčanu slabost, koja može značajno da utiče na kvalitet života", objašnjava dr Keča za 021.
Na pojavu srčanih oboljenja utiče više faktora, a među najznačajnijima su pušenje, povišen šećer u krvi, gojaznost, hipertenzija i nedovoljna fizička aktivnost. Poseban problem predstavlja savremeni način života, koji podrazumeva dugotrajno sedenje, visok nivo stresa i nepravilnu ishranu.
"Pušenje je i dalje jedan od najvažnijih faktora rizika. Pored toga, sve češće viđamo posledice fizičke neaktivnosti, gojaznosti i loše kontrole šećerne bolesti. Važan uticaj imaju i uslovi životne sredine, poput zagađenog vazduha, buke i svakodnevnog stresa", kaže naš sagovornik.
Zašto je prevencija važna?
Iako promena životnih navika nije jednostavna, dr Keča smatra da se rizik može značajno smanjiti ukoliko se na vreme reaguje. Umerenost u ishrani, redovna fizička aktivnost, boravak u prirodi i smanjenje izloženosti stresu mogu imati značajan efekat na zdravlje srca.
"Ne treba čekati da se pojavi bolest. Važno je da pokušamo da sprečimo usvajanje loših navika i da na vreme menjamo ono što možemo. Umerenost je možda i najvažniji savet kada govorimo o očuvanju zdravlja", ističe dr Keča za 021.
Važnu ulogu imaju i preventivni pregledi. Stariji građani najčećše redovno posećuju svoje izabrane lekare, a tokom kontrola proveravaju se krvna slika, nivo šećera u krvi, masnoće i drugi parametri koji mogu ukazati na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
"Kod zdravih osoba sistematski pregledi bi trebalo da se obavljaju najmanje jednom godišnje, dok se kod pacijenata sa postojećim oboljenjima dinamika kontrola određuje individualno", navodi sagovornik.
Simptomi koje ne treba zanemariti
Bol u grudima jedan je od najpoznatijih simptoma srčanih problema, ali nije jedini znak upozorenja. Pacijenti se često lekaru javljaju zbog nedostatka vazduha, napora koji osećaju tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti ili oticanja nogu.
"Ljudi često primete da više ne mogu da obavljaju aktivnosti koje su ranije radili bez problema. Kada se pojave zamaranje, otežano disanje ili otoci, to je signal da treba potražiti savet lekara“, navodi dr Keča.
Simptomi nekada mogu biti i atipični, zbog čega pojedini pacijenti dugo tragaju za uzrokom svojih tegoba. Zbog toga je važno da se svaka nova ili učestala tegoba shvati ozbiljno, naročito kod starijih osoba.
"Ne treba ignorisati simptome niti odlagati pregled. Najbolja adresa je izabrani lekar koji poznaje zdravstveno stanje pacijenta i može da proceni da li su potrebne dodatne analize ili pregled specijaliste", zaključuje dr Keča za 021.
Iako se rizik od srčanih bolesti povećava sa godinama, stručnjaci ističu da pravovremena prevencija, zdrave životne navike i redovne kontrole mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvalitetnijem životu u starijem dobu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
1
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
1
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Tragovi koronavirusa pronađeni u organima skoro tri godine nakon kovida19
28.10.2026.•
1
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Naučnici dokazali da dve vrste voća imaju moć da uspore starenje ćelija
27.10.2026.•
0
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
1
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
1
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Komentari 2
...
- Ne pušite i izbegavajte duvanski dim u potpunosti.
- Održavajte krvni pritisak ispod 140/90 mmHg (individualizovano prema pridruženim bolestima i starosti, a prema važećim ESC/ESH preporukama).
- Redovno kontrolišite lipidni status, glikemiju i bubrežnu funkciju prema preporukama izabranog lekara – ne po automatizmu svake godine, već u skladu sa ukupnim rizikom.
- Budite fizički aktivni: najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, prilagođene mogućnostima (brzi hod, plivanje, vožnja bicikla).
- Ishrana treba da bude raznovrsna, sa naglaskom na povrće, voće, integralne žitarice, ribu, maslinovo ulje i smanjen unos soli (
...
Izjava da je „umerenost možda i najvažniji savet“ je suviše neodređena i može se pogrešno protumačiti. Umerenost u ishrani jeste poželjna, ali kada je reč o pušenju – ono se mora potpuno prekinuti, a ne „umereno“ konzumirati. Slično važi i za alkohol: ne postoji sigurna donja granica, i savetovanje „umerenosti“ bez preciziranja može umanjiti ozbiljnost potpune apstinencije od duvana i opreznog odnosa prema alkoholu. Boravak u prirodi svakako povoljno utiče na mentalno zdravlje i podstiče fizičku aktivnost, ali njegov direktan, izolovan učinak na kardiovaskularni rizik nije dokazan u randomizovanim studijama. Davanje ovakve preporuke kao podjednako važne sa prestankom pušenja ili kontrolom hipertenzije predstavlja proizvoljnost i može odvući pažnju od suštinskih mera.
Uticaj buke („zagađenog vazduha, buke“) na kardiovaskularno zdravlje postoji, ali se smatra dodatnim faktorom, a ne jednim od vodećih. srčana insuficijencija sa očuvanom HFpEF ostaje češća kod žena.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar