Japancima i dalje nije jasno kako je propala srpska industrija

Inženjer koji je učestvovao u stvaranju novosadskog industrijskog buma, danas je zaboravljen. Prvi put posle više od dve decenije otkriva tajne srpske politike, objašnjava kako je privreda uništena i gde aktuelna vlast greši.

Zelenović je deset godina proveo u Jugoalatu gde je uspeo da unapredi proizvodnju, nakon čega je ovo novosadsko preduzeće počelo da pravi alate za pola Evrope. Proizvodnja je za samo godinu dana porasla za 60 odsto, plate tri pute uvećane. Sistem grupne tehnologije Zelenović je potom uveo u još šest fabrika: u Subotici, Topoli, Bečeju, Temerinu i dve fabrike namenske industrije. Taj sistem je potom prihvaćen u Engleskoj, Indiji i mnogim drugim zemljama.

Bio je to veliki uspon novosadske, ali i jugoslovenske industrije. Kako vam, danas izgleda srpska industrija?

- Nema je. Evo primer. Danas u Zastavi radimo samo 5,5 odsto od vrednosti automobila. To se krije. Sve ostalo se radi u Italiji. Praktično samo zavrćemo šrafove, a to bi mogao da naučim radnike za sat vremena. A to je naša najveća i najuspešnija fabrika. Uništena je sama suština sistema koja nam je omogućila uspeh, a to su radnički saveti i samoupravljanje. To su najbolja rešenja u istoriji naše industrije. Inženjeri su tada odluke donosili zajedno s visokokvalifikovanim radnicima. S njima smo na najbolji način mogli da rešavamo probleme, nije odlučivao neko ko ništa ne zna o poslu. Zato je ta industrija bila uspešna i efikasna. Na početku mog posla u Jugoalatu sam i ja kao inženjer mnogo naučio od tih radnika. Oni su se pitali. Tri meseca sam učio samo nazive svih tih alata.

A ko je odgovoran za propast tako velike i moćne industrije?

- Bez ikakve sumnje Mlađan Dinkić. On je kao ministar, bankar i šta još sve bio osmislio paklen plan privatizacije fabrika. Na početku smo mislili da će fabrike preći iz državnog ili društvenog vlasništva u privatni posed i da će nastaviti da rade. Ali to nije bio njegov plan. Dinkić je govorio da fabrike ne rade dobro, da ih treba prodati i zatvoriti. Smatrao je da su zastarele i da moramo da ih zatvorimo. Sve to je i urađeno. Fabrike su zatvorene, mašine prodate, tržište izgubljeno. Eto tako je propala industrija. Sve što je rekao nije bilo tačno. Jugoalat je pravio alate za Ameriku i Evropu i mogao je da nastavi da radi taj posao, a on je rekao da ne može i uništio ih. Svi su misli da smo mi čudo osim Dinkića i njemu sličnih. Pa Japanci su dolazili da vide kako funkcioniše to čudo od samoupravljanja. Kada sam se s tim istim inženjerima kasnije sreo oni su me pitali kako ste uspeli da upropastite tako dobar sistem. Japancima nije bilo jasno. O tome sam nekoliko puta pričao s inženjerima iz Tojote. I dalje im nije jasno kako je sve to propalo.

A ko je dozvolio Dinkću da to uradi?

Ne smem o tome da pričam.

Na osnovu tog uspeha ste ušli u politiku?

- Preciznije bi bilo reći da su me političari uvukli u politiku zbog tih uspeha. Kazali su mi da je sve pripremljeno i da ne mogu da odustanem. I tako su me kao rektora novosadskog univerziteta izaberali u predsedništvo. Bilo je to 1988. godine. U predsedništvu nisam mnogo radio. Rekli su mi da se dolazi sredom, a ostalim danima mogu da radim šta hoću. Tada sam video da tu ništa ne funkcioniše. Kako može da se vodi država samo sredom. Tamo su dolazili da mu upute u posao neki iskusni političari, ali se sve svelo na ispijanje viskija, ništa nismo radili. Međutim, ja sam krenuo da radim. Čitao sam dokumenta koja su stizala iz inostranstva, ali to nije pomoglo.

Potom postajete premijer Vlade Srbije. Kakav je bio vaš odnos s Miloševićem?

- Promenljiv. Verovao sam da je Milošević prosrpski čovek. Bio sam s njim na Gazimestanu. Kasnije sam shvatio da to baš i nije tačno, da on sarađuje sa strancima. Ne zvanično, već da radi nešto ispod žita. To sam shvatio kada sam jednog dana na ulazu u zgradu vlade sreo američkog ambasadora s dvojicom pratioca. Pitam ih odkud tu. Oni kažu da su bili kod ministra inostranih poslova. Pitao sam kao mogu da pričaju s mojim ministrom bez mog znanja. Ambasador Voren Cimerman je ćutao. Tada sam shvatio da Milošević radi nešto što nije u skladu sa srpskim interesima. Posle mene je na premijersko mesto došao Radoman Božović. Ni danas mi nije jasno zašto je baš on trebao Miloševiću. Zašto je njega postavio.

Kada se danas čita vaš ekspoze veliki deo i danas važi skoro u potpunosti. Kao da je sada pisan a ne pre 23 godine. Tada ste rekli se mora likvidirati rasipništvo svake vrste, da nije iskorišćena inicijativa pametnih ljudi, tražili ste ekonomske i društvene reforme, govorili ste o izgradnji novog poreskog sistema i pravednijem rasporedu poreskog tereta… Kako to tumačite?

- Samo prepisuju. Ne mogu da smisle ništa novo. Taj ekspoze je bio praćen detaljnim grafikonima, sve je bilo isplanirano. Pokazao sam grafički tačno šta treba uraditi. Danas to niko ne radi. U vladu nisam došao da vladam već da uradim nešto. Video sam da ne mogu da uradim ništa. U skupštini se ne radi ništa. Poslanici su i tada i danas sedeli u skupštinskoj kafani, jeli su i pili za malo para. U takvom okruženju nije moglo mnogo da se uradi. Sve to sam video još u predsedništvu tako da sam znao da ne može ništa značajno da se uradi. Zato i nisam hteo da budem premijer ceo mandat. Slobodanu sam jednom rekao u šali, a u stvari sam ozbiljno mislio: "Ja na posao dolazim u sedam sati, tačnije u petnaest do sedam i naterao sam sve ministre da tada dolaze, a tebe sam zvao u sedam pre neki dan. Nisi bio u kancelariji. Sekretarica mi je rekla da dolaziš u devet na posao". On mi na to odgovori da radi uveče. Ja odgovorim da i ja radim uveče. Ništa mi na to nije rekao.

Vi ste 1991. godine napravili plan za izgradnju brzih pruga, o tome se i danas govori ali ništa nije urađeno. Zašto je propao vaš projekat Brze pruge Srbije?

- Nije propao, već je zaustavljen. Jedan deo je napravljen, ali dalje nismo mogli da radimo jer taj projekat nije odgovarao nekim ljudima kod nas, ali i u inostranstvu. Neću pominjati imena. Projektovali smo vagon za te pruge i dovezli smo ga do Inđije. Ali su digli ruke od nas, nismo dobili novac za dalju izgradnju.

Kako biste danas ocenili rad vlade čiji ste bili predsednik?

- Govoriću samo o rezultatima pa sami procenite. Kada sam bio predsednik vlade napravili smo najbolji tenk te godine, M84. Prodao sam Iraku 120 i Emiratima 39. Rusima sam prodao 1,5 milion tona pšenice. Rusi su hteli da prodajemo po 1,5 miliona tona narednih deset godina, ali sam rekao da ne možemo da garantujemo jer ne znamo kakva će biti godina. Oni meni na to odgovore: "Pa vi kupite od Kanađana, jer mi ne možemo, pa prodajte nama". Međutim, to nismo uradili pa posao nije nastavljen. Zamalo pa da im i tih već dogovorenih 1,5 miliona tona ne isporučimo jer nismo imali dovoljno vagona. Srećom pa sam dogovorio s Bugarima da nam pozajme vagone. Tako smo bar tu jednu turu isporučili. Rusima smo trebali da prodamo i bejbi bif, junetinu, ali su Francuzi blokirali taj posao. I pored svih problema nismo morali tada da uzimamo kredite u inostranstvu. Takođe smo izvozili i industrijske proizvode. Mnogo fabrika je radilo za inostranstvo.

Šta mislite o aktuelnom premijeru Aleksandru Vučiću? Da li on dobro radi taj posao?

- Da sam na njegovom mestu izbacio bih to "ja" na čemu on insistira. Stalno govori "moja vlada". Nije njegovo ništa, a ne vlada. To je naša vlada. Kako se osećaju ti ministri. Oni su sada njegovi, a ne naši ministri. Zbog toga je mnogo nezadovoljstva koje se još uvek ne vidi. Znam šta se govori u vladi i skupštini. Svašta se priča. Mislim da Vučić hoće da uradi nešto. To mora da se prizna, ali previše insistira na tom samoljublju. Ne prestaje da govori ja pa ja. Kad bih ga video to bih mu i rekao. Kada slušam Vučića ne znam da li je s Rusima ili je za Evropsku uniju. Da li će odreći Kosova ili neće. To dovodi do toga da ne može da mu se veruje.

Da li zbog toga društvo sporo napreduje?

- Kao student samo bio na pet radnih akcija. Između ostalog sam radio na izgradnji puta Beograd - Zagreb. Danas ne mogu da naprave put kroz Vojvodinu decenijama. Ne mogu mostove da izgrade. Ništa. Kako da stojimo. Mnogo je negativnih faktora koji utiču na to.

Kako vam izgleda današnje visoko školstvo? Vi ste još uvek na fakultetu pa možete videti neposredno.

- Mislim da je ta bolonjska reforma najgori promašaj u istoriji našeg školstva. Visoko obrazovanje ne može tako da se postavi, isto za sve. Moraju da se poštuju specifičnosti. Nemaju sve države isti pristup, istu kulturu, istu istoriju... Mi možemo da učimo od drugih, ali ne da prepišemo sistem. (Intervju je preuzet iz NS Reportera)

Dr Dragutin Zelenović (86) je na mestu premijera proveo godinu dana i po tome ga pamti šira javnost, ali je ceo svoj život posvetio nauci. Obavljao je u jednom mandatu funkciju rektora Novosadskog univerziteta, a bio je i dekan Fakulteta tehničkih nauka. Dopisni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i redovni profesor ECPD Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.