Srbija ne priznaje presudu Miloradu Dodiku: Koje su posledice?

Tako smatraju sagovornici lista Danas koji nisu saglasni kada je u pitanju ispravnost ovog zaključka Saveta za nacionalnu bezbednost. Ipak, ne očekuju konkretnije akcije nakon ove odluke, napominjući da Srbija može upasti u problem ako dođe u situaciju da ne izruči Dodika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je doneta odluka da Srbija ne prizna presudu Dodiku i da je ta odluka obavezujuća za sve organe Republike Srbije.

"Ukoliko bude izdat nalog za hapšenje Milorada Dodika dok se bude nalazio u Srbiji, Srbija ga neće uhapsiti. Svi državni organi su obavezni da poštuju odluku Saveta, a on je uvek dobrodošao ovde", rekao je Vučić.

Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević ne smatra da će odluka da Srbija ne prizna presudu Dodiku dramatično uticati na njen međunarodni položaj, te poručuje da je mnogo značajnije šta će se u tom smislu dogoditi sa Republikom Srpskom, za koju kaže da je opstala i pored nekoliko zabrana nekom od njenih političara da se bave politikom.

"Republika Srpska je, ako ćemo iskreno, do sada opstala i funkcioniše, iako ovo nije prva zabrana nekog od njenih političara da se bavi politikom. To se desilo Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku, pa onda početkom 21. veka Šaroviću, Kaliviću i Čaviću. Mislim da će prosto, bez obzira koliko je uslovno rečeno značajna figura Milorad Dodik, Republika Srpska svakako postojati i bez njegovog aktivnog učestvovanja u politici. S druge strane, od Srbije se već duže vreme očekuje da usaglasi na neki način svoju spoljnu politiku sa stavovima EU. Pre svega, ako želi zapravo da to i dalje ostane njen primarni politički cilj, s tim što treba da budemo potpuno objektivni - mi smo trenutno očigledno u nekom interregnumu ili međuprostoru gde nam baš nije najjasnije šta su naši spoljno-politički prioriteti", ukazuje on.

Dobrosavljević napominje da ne očekuje previše pritisaka na Srbiju zbog ove odluke zato što Srbija nije u mogućnosti da previše rizikuje sa svojom pozicijom.

"Preko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije se odvija sa EU. Nešto malo manje od 20 odsto se odvija sa zemljama CEFTA, zemljama okruženja koje teže između ostalog da uđu u EU. To negde dolazimo do skoro 80 odsto naše spoljnotrgovinske razmene. S druge strane, kada pogledate okruženje, mi smo zaista na neki način ili u okruženju zemalja koje se nalaze u NATO paktu, ili u krajnjim slučajevima koje nisu u NATO paktu, ali imaju NATO baze na svojim teritorijama. To su neke geopolitičke okolnosti koje nam ne dozvoljavaju da baš imamo prostor nekog imaginarnog suvereniteta u kom bismo funkcionisali onako kako mi želimo. Mi moramo da se prilagođavamo okolnostima koje nas okružuju i koje nas primoravaju da funkcionišemo u najboljem interesu za nas kao državu Srbiju, ali i za naše sunarodnike u regionu", zaključuje on.

Pročitaj još

Macut i Porfirije o presudi Dodiku: Usmerena protiv srpskog naroda, dovodi u pitanje njegov opstanak u BIH

Dodikov advokat Anto Nobilo: Verujem da presuda može da se ospori na Evropskom sudu pravde

Opozicija u Republici Srpskoj: Dodik nije RS, presudom nije ugroženo njeno postojanje

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko smatra da presuda Dodiku predstavlja značajan iskorak u jačanju integriteta pravosuđa BiH. Napominje da su EU i Velika Britanija podržale su odluku suda i zatražile njeno puno poštovanje, kao i dosledno sprovođenje od strane nadležnih institucija i političkih aktera.

"Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacuje ovu presudu, čime po ko zna koji put demonstrira da ne priznaje Bosnu i Hercegovinu kao suverenu državu. Politički pad Milorada Dodika najavljuje i kraj neuspelog projekta 'Srpski svet', koji je godinama blokirao ne samo funkcionisanje Bosne i Hercegovine, već i stabilizaciju celog Zapadnog Balkana. Stiče se utisak da u ovom trenutku Srbija ne pokazuje istinsku političku volju da stane u čvrstu odbranu Dodika, što dodatno oslikava promene unutar same zemlje", kaže ona.

Biserko ukazuje da se u kontekstu aktuelnih dešavanja u Srbiji, Vučićeva izjava može tumačiti i kao pokušaj da predupredi sličan scenario, koji bi imao ozbiljne posledice po njegovu političku sudbinu. U tom svetlu, ona ocenjuje da su indikativne odluke tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, koji je naredio hapšenje nekoliko bliskih saradnika Vučića.

"Iako pozadina i dinamika unutar tužilaštva još nisu u potpunosti jasne, očigledno je da dolazi do raslojavanja čak i unutar najužeg kruga vlasti, nad kojim je do sada Vučić imao gotovo apsolutnu kontrolu", poručuje Biserko.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ukazuje da nije prvi put da Srbija ide kontra stavovima međunarodne zajednice, a reakciju Vučića ocenjuje kao očekivanu i napominje da kao takva nije iznenadila nikoga u Briselu i Vašingtonu.

"Ovde je samo problem u tome što smo sada u situaciji da mi kao želimo da uđemo u EU, a oni kao žele da nas prime. Međutim, mi ovakvi kakvi smo i ova vlast svakako ne želi da uđe u EU i da ispoštuje njihova pravila, a EU ovakve kakvi smo ne želi da nas primi. Tako da će ovo biti još jedan minus na tom putu. Videli smo kakva je reakcija bila i posle posete studenata Strazburu i Briselu i od strane Kalas i od Marte Kos. Vidimo da već imamo debele minuse tamo. Najbolje o tome govori da nismo otvorili nijedan novi klaster", navodi on.

Popov kaže i da "malo veći problem" može biti situacija u kojoj se Dodik zatekne u Srbiji, a ne bude isporučen. Podseća da Srbija već ima dva problema te vrste - neisporučivanje Gorana Radosavljevića Gurija, koga potražuje SAD zbog slučaja braće Bitići i Milana Radoičića, kog Priština traži zbog Banjske.

Ceo tekst Danasa o reakciji Vučića na presudu Dodiku možete čitati OVDE.