Kosovo nije primljeno u Unesko

Glasale su 142 članice, za je glasalo 92, protiv je bilo 50, a uzdržanih je bilo 29. Za dvotrećinsku većinu je bilo neophodno 95 glasova, pa su za usvajanje predloga nedostajala tri glasa.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova su Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kongo, Kuba, Ekvador, Eritreja, Španija, Etiopija, Ruska Federacija, Gruzija, Gvatemala, Ekvatorijalna Gvineja, Indija, Indonezija, Kazakhstan, Kirgistan, Liban, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Meksiko, Mijanmar, Namibija, Nikaragva, Uganda, Palestina, Paragvaj, Filipini, Sirija, Moldavija, Demokratska Republika Kongo, Narodna Demokratska Republika Laos, Narodna Demokratska Republika Koreja, Republika Srbija, Slovačka, Južni Sudan, Šri Lanka, Surinam, Urugvaj, Venecuela i Zimbabve.

Uzdržani su bili Alžir, Bangladeš, Barbuda, Butan, Bosna i Hercegovina, Burundi, Kamerun, Komori, Egipat, Grčka, Gvineja-Bisao, Jamajka, Japan, Kenija, Mali, Nepal, Nigerija, Peru, Poljska, Centralno Afrička Republika, Republika Koreja, Rumunija, Sent Vinsent i Grenadini, Sejšeli, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis, Vijetnam i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora, Saudijska Arabija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Belgija, Belize, Benin, Brunej Darusalam, Bugarska, Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Danska, Džibuti, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati, Estonija, Makedonija, Fidži, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gama, Grenada, Gvineja, Gvajana, Haiti, Honduras, Mađarska, Kukova Ostrva, Solomonska Ostrva, Irska, Island, Italija, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Letonija, Liberija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malavi, Malta, Monako, Crna Gora, Nauru, Niger, Norveška, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Palaos, Panama, Papa Nova Gvineja, Holandija, Portugalija, Katar, Dominikanska Republika, Češka Republika, Tanzanija, Velika Britanija, Ruanda, Sent Lucija, Sent Kitc i Nevis, Sent Marin, Samoa, Senegal, Siera Leone, Slovenija, Somalija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Istočni Timor, Togo, Tonga, Turska, Tuvalu, Vanuatu i Jemen.

Države koje nisu prisustvovale glasanju: Azerbejdžan, Zelenorska Republika, Kambodža, Maršalska Ostrva, Iran, Irak, Madagaskar, Maldivi, Mauritanija, Mongolija, Uzbekistan, Svazilend, Tadžikistan, Turkmenistan i Ukrajina.

Srbija je na početku sednice zatražila odlaganje prijema, što je odbačeno.

Vučić: Nisu uspeli da nas unize, niti politički zgaze

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se Srbija na sednici Generalne konferencije Uneska suprotstavila mnogo većim od sebe, koji nisu uspeli da je unize ni politički zgaze.

"Srbija se suprotstavila mnogo moćnijim od sebe, nismo pobedili, ali oni nas nisu unizili, nisu nas ni politički zgazili, zato sam ponosan na naš narod koji se plašio lošeg a ne želi da likuje u dobrom, zato sam siguran da je pred nama dobra budućnost", poručio je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije nakon što predlog za članstvo Kosova u toj organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu nije dobio neophodnu dvotrećinsku podršku.

Premijer Vučić je podsetio na izreku da je bahatost najveći neprijatelj pobede i da ne želi da likuje, niti želi da se građani Srbije prave važni."Kažemo dve stvari: Srbija nije poražena, a druga stvar je da to više i nije velika novost. Srbija polako, ali sigurno uči, u najmanju ruku, da ne gubi", rekao je premijer i dodao da to pokazuju rezolucija o Srebrenici, ekonomska agresija Hrvatske, Generalna skupština Uneska. "Kao narod i zemlja završili smo sa kompleksima i počeli da se borimo, da štitimo interese i nismo neko kome se nameće svoja volja. Poštujemo sve, ne busamo se u prsa ali ne uzmičemo ni pred kim", naglasio je premijer.

Dodao je i da se Srbija pitala ovo pitanje bi se rešavalo kroz dijalog. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić zahvalio je svima koji su podržali Srbiju u borbi da Kosovo ne postane članica Uneska i dodao da dijalog ostaje jedini način rešavanja spornih pitanja. Dačić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da to nije pobeda Srbije, već pobeda "prava i pravde".

Prema njegovim rečima, rezultat pri glasanju u Unesku je još važniji jer su države koje podržavaju Kosovo vršile veliki pritisak na delegacije kako bi se Kosovo učlanilo u tu organizaciju.

Šta je Srbija branila na Kosovu

Uz podatak da je od 1999. godine uniššteno više od 200 spomenika srpske kulture i grobalja na Kosovu i Metohiji, podsećamo i šta čini kulturnu baštinu koju Srbija brani na KiM.

Na Listi svetske baštine Uneska nalaze se srpski manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijarššija i crkva Bogorodica Ljevišška, a reč je o kulturnim dobrima na teritoriji Kosova i Metohije. Ona se na listi nalaze pod objedinjenim nazivom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji" i predstavljaju vrhunac vizantijsko-romaničke kulture, sa jedinstvenim stilom fresko-slikarstva, koji se razvio na prostoru Balkana između 13. i 17. veka.

Svojom arhitekturom i freskama, ali i ikonama i crkvenim namešštajem koji su u njima sačuvani oni pružžaju bogatu sliku umetničkih zbivanja u srednjovekovnoj Srbiji. Karakterišše ih praćenje naprednih tokova vizantijske umetnosti, kombinovano sa elementima istovremene umetnosti Zapada, a zahvaljujući svojim ktitorima i njihovim saradnicima, ti spomenici visoko nadilaze okvire lokalne sredine.

Manastir Visoki Dečani je prvi upisan na listu 2004. godine, a dve godine kasnije upisana su i preostala tri zdanja, kada su i registrovana pod zajedničkim, neutralnim imenom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji". Iste 2006. godine su zbog nestabilne bezbednosne situacije na KiM upisani na Listu svetske bašštine u opasnosti. Prišština je potom pokuššala da ih preimenuje u "Kosovske kulturne spomenike" ššto je izazvalo burnu i ošštru reakciju Beograda i nije proššlo u Unesku.

Manastir Visoki Dečani

Manastir Dečani je grobna crkva i zadužžbina kralja Stefana Dečanskog, za koju je originalna osnivačka povelja iz 1330. godine sačuvana. Osim činjenice da je graditelj bio franjevac Fra Vita iz Kotora i da je posle Stefanove smrti gradnju završšio njegov sin Duššan, posebno se podvlači vrednost dva drvorezbarena predmeta iz tog perioda - drvenog prestola iz 1335. godine i sarkofaga kralja Stefana Dečanskog iz 1340. godine.

Od ikona se posebno vrednim smatraju one koje je krajem 16. veka naslikao monah Longin - 15 ikona velikih praznika i monumentalna ikona Svetog Stefana Dečanskog sa motivima iz njegovog žživota. Freskožživopis je gotovo u celini sačuvan i broji preko 1.000 pojedinačnih figura i scena razvrstanih u višše od 20 ciklusa, tako da predstavlja najveći očuvani izvor podataka o vizantijskoj ikonografiji. Posebno je zanimljiv niz istorijskih portreta i kompozicija vladarske ikonografije. Ikonostas sa prestonim ikonama je originalan kao i veći deo crkvenog mobilijara.

Dečanska riznica je najbogatija u Srbiji, sa oko 60 ikona iz perioda od 14. do 17. veka, starim rukopisima i ostalim bogoslužžbenim predmetima, navode iz Republičkog zavoda za zašštitu spomenika. Za razliku od crkve, skoro sve ostale manastirske građevine su izgubile svoj prvobitni izgled. Konzervatorski radovi se preduzimaju na čitavom kompleksu jošš od tridesetih godina proššlog veka i kontinuirano traju sve do danas. Važžan je i podatak da je manastir aktivan i da se u njemu redovno održžavaju bogoslužženja.

Pećka patrijaršija

Pećka Patrijarššija, sa četiri crkve koje je čine, smatra se posebno značajnom zbog mesta koje je imala u istorijskom nastanku i jedinstvu srpske države i crkve za vreme cara Duššana. Pominje se posebno osnivanje Srpske Patrijarššije 1346. godine i uloga koju je imala u 16. kada su Turci dozvolili njeno obnavljanje. Monumentalne i jedinstvene freske iz 13. veka u Crkvi Svetih Apostola takođe su naglašene kao vrednost svetske kulturne baštine.

Skupina pećkih crkava vekovima je duhovno sediššte i mauzolej srpskih arhiepiskopa i patrijaraha. Hram svetog apostola podigao je u trećoj deceniji 13. veka arhiepiskop Arsenije I. Njegovom zaslugom crkva je oslikana oko 1260.

Arhiepiskop Nikodim (1321-1324) podigao je uz severnu stranu hram svetog Dimitrija, a arhiepiskop Danilo II (1324-1337) je sa južžne strane izgradio crkve posvećene Bogorodici Odigitriji i svetom Nikoli. Ispred zapadnih fasada Odigitrije je podigao i monumentalnu pripratu u vidu velelepnog otvorenog trema. U vreme patrijarha Makarija Sokolovića elegantni otvori sa dvojnim arkadama su zazidani. Čitava istorija stilova srednjovekovnog zidnog slikarstva možže da se sagleda na zidovima pećkih crkava.

Bogorodica Ljeviška

Bogorodica Ljevišška se ističe po freskama iz ranog 14. veka i stilu renesanse Paleologa, koji kombinuje uticaje istočne pravoslavno-vizantijske i zapadne romanske tradicije, a taj stil je bio odlučujući za ukupnu kasniju balkansku umetnost.

Veoma ošštećen žživopis poseduje izuzetne vrednosti i spada među najuspelije fresko-celine iz doba vladavine vizantijske dinastije Paleologa. On je delo protomajstora Astrape iz Soluna sa saradnicima iz oko 1310-13. koji je, sudeći po sačuvanom živopisu, načinio izuzetno originalan izbor kompozicija, pojedinačnih figura, njihovih ikonografskih reššenja kako u detalju, tako i u celini. Posebno su značajni portreti ktitora i povorka Nemanjića, predaka kralja Milutina, koji su natprirodne veličine.

Konzervatorsko-restauratorski radovi na arhitekturi obavljeni su pedesetih godina, slikarstvo je ispod slojeva kreča otkriveno 1950-52, a potom je čiššćeno i retušširano u višše navrata između 1969. i 1979. godine.

Crkva je gađana vatrenim oružžjem i spaljena marta 2004. kada su ošštećeni portreti Nemanjića iz priprate, slikarstvo kule, a u manjoj meri i slikarstvo naosa.

Gračanica

Manastirski crkva Uspenja Bogorodice u Gračanici, zadužžbina kralja Milutina, sagrađena je u drugoj deceniji 14. veka i spada u vrhunska arhitektonska ostvarenja epohe. Sredinom 14. veka dozidana je spoljna priprata, a Mihailo i Evtihije, čuveni slikari iz Soluna, završšili su žživopisanje do 1321.

Pored kompozicija iz ciklusa Vaseljenskih sabora, Bogorodičinog akatista i Kršštenja, tu su portreti srpskih arhiepiskopa i patrijaraha i predstava sahrane gračaničkog mitropolita Dionisija.

Gračanička riznica stradala je u požžarima između 1379. i 1383. godine, a u njoj se danas nalazi značajna zbirka ikona, među kojima je najstarija Hrista Milostivog iz 14. veka, jedinstvena po svojim dimenzijama (269x139 centimetara).