Spomenici na Balkanu ne promovišu pomirenje

Od završetka sukoba u zemljama bivše Jugoslavije, u sklopu rasprostranjene i uglavnom neregulisane kulture sećanja, podignuto je na stotine spomenika i kipova, ponekad produbljujući podele koje su i dovele do rata, umesto da promovišu pomirenje.

U sklopu projekta Balkanska tranziciona pravda, ovo istraživanje otkriva kako različite države i etničke grupe koriste spomenike da bi predstavile svoju verziju događaja iz prošlosti, kako ih vlade koriste da bi manipulisale istorijom i osvojile političke poene, i kako se u regionu koriste kao instrument stvaranja nacije.

Istraživanje se bavi i pitanjem kakvi se to spomenici trebaju graditi da bi promovisali mir, a ne oživljavali sukobe iz prošlosti. Sastoji se od 6 članaka, interaktivne mape spomenika na Balkanu i galerije slika.

Nedostatak sveobuhvatnih propisa, uz stihijsku izgradnju spomenika koju nadgledaju opštinske, a ne državne vlasti, posebno je problematičan u BiH i na Kosovu, koji su najviše stradali u sukobima na Balkanu u poslednje dve decenije.

Ni bosanske ni kosovske centralne vlasti ne poseduju zvanične podatke o tome koliko je spomenika podignuto u posleratnom periodu ili koliko je javnih sredstava uloženo u ove projekte.

Jedan od pokazatelja veličine ulaganja jeste “Spomenik hrvatske pobede” u Kninu, otkriven u avgustu 2011. godine.

Samo ovaj spomenik, jedan od stotina podignutih u Hrvatskoj nakon završetka sukoba, koštao je državnu kasu više od milion evra; zapravo, on se pokazao toliko skupim da su osiromašene vlasti uspele da ga isplate tek godinu dana posle njegove izgradnje.