Naučnici otkrili kako i zašto nastaju halucinacije

Naučnici sa univerziteta Kardif i Kembridž predstavili su rezultate istraživanja koja objašnjavaju kako nastaju halucinacije i zašto su im neki ljudi skloni.

Većina ljudi tokom života doživi halucinacije blagog tipa, međutim one su češće kod ljudi sa psihotičnim poremećajima koji ponekad gube vezu sa stvarnošću.

Stručnjaci su pokušali da istraže ideju prema kojoj se halucinacije stvaraju zbog prirodne sklonosti mozga da svet prikazuje na osnovu ranijih spoznaja i predviđanja. Ovakvo ponašanje je, u normalnim uslovima, korisno, međutim, kada takvi uslovi ne postoje, ljudi informacije prikupljene čulima nastoje da interpretiraju i nadopune na osnovu ranijih iskustava.

U ovom istraživanju učestvovalo je 18 osoba koje su pokazivale rane znakove psihoze, kao i 16 potpuno zdravih dobrovoljaca. I jednima i drugima predstavljene su crno-bele fotografije nejasnog sadržaja, a oni su pokušali da prepoznaju prikaze na njima.

Nakon ovog testa njima su prikazane izvorne fotografije crno-belih, kako bi se uvežbali da u nejasnim slikama pronađu pravi smisao. Rezultati su pokazali da ljudi sa psihozom koji su imali povećanu sklonost haluciniranju, nakon kratkog treninga su značajnije poboljšali svoje rezultate od grupe zdravih ljudi.

Mišljenje naučnika je da psihotičnost nije znak disfunkcionalne greške u mozgu, već samo pomak u ravnoteži njegovih normalnih funkcija. "Gledanje je konstruktivan proces, drugim rečima, naš mozak gradi svet koji mi vidimo", rekao je dr Kristof Teufel sa Kardifa.

Profesor Pol Flečer s Kembridža ističe da je prediktivan mozak vrlo koristan jer pomaže da se od nejasnog stvori koherentna slika. "To takođe znači da nismo daleko od doživljavanja stvari koje zapravo ne postoje, što je po definiciji halucinacija. One su relativno uobičajne, u blažim oblicima, u celoj populaciji", objasnio je ovaj profesor.