Uprkos krizi, Novosađani redovno ostavljaju bakšiš

Novosađanka Jovana Ilić kaže da bakšiš ostavlja, pre svega jer ima dosta prijatelja koji rade kao konobari i zna koliko im to doprinese celokupnoj zaradi, budući da se samo od dnevnice ne može preživeti.

"Uvek ostavljam bakšiš, minimum 10 odsto ili se trudim da zaokružim, na ceo iznos. Ako je račun  258, zaokružim na 300 dinara, iz razloga što tih 20, 30 dinara meni ne znači, iako imam primanja ispod proseka, dok konobaru taj novac znači dosta, ukoliko ga dobije od svih koje usluži. Ako sam posebno zadovoljna uslugom, bilo da je reč o frizeru, konobaru, ili obućaru, uvek ostavim malo više, recimo da i oni mogu popiti piće u gradu", objašnjava ona za naš portal.

Sličnog mišljenja je i Milan Džukić, koji ostavljanje bakšiša smatra opštom kulturom. "Smatram da bi trebalo ostavljati bakšiš konobarima ukoliko ukažu poštovanje gostu i budu ljubazni. Na zapadu je to propisano zakonom, a kod nas je ostavljena mogućnost da, ukoliko konobar nije bio dovoljno uslužan i ekspeditivan, ne moram da ostavim bakšis. Ako me već konobar usluži kao da sam dosao lično kod njega u goste, imam potrebu da mu se na neki način zahvalim i zato ostavljam bakši", dodaje Milan.

Na bakšiš ili napojnicu se u drugim zemljama skroz drugačije gleda. Neki će se uvrediti ako ga ne dobiju, dok će drugi, pak dobijanjem biti uvređeni. U mnogim zemljama bakšiš se podrazumeva i tih 10-15 odsto je uračunato u račun, a sve preko toga je dobra volja mušterije.

Miloš S.  nekoliko godina radi u novosadskom restoranu i smatra da je bakšiš jedini način da konobari mogu pristojno da žive. "Kada bih radio samo za dnevnicu, koja je prosečno od 800 od 1000 dinara, ne bih imao od čega da živik, ali s obzirom na to da radim u veoma prometnom restoranu, mogu da zaradim okvirno 55.000 dinara. Kada bi svaki gost ostavljao minimum 10 odsto, zaada bi bila i dosta veća. Imam stalne goste, koji na račun od 2.500 dinara, daju 50 evra i kažu 'u redu je', ali ima i onih koji  na račun od 8.996 čekaju četiri dinara kusur. Konobari najviše mrze kada na veliku račun, mušterije ostave 10 ili 15 dinara i kažu da je u redu, a ja sam se oko njega toliko trudio da ga što bolje uslužim. Tada se osećam kao da potcenjuje moj trud", navodi on, dodajući da je situacija tokom Egzita paradoksalna, jer većina stranaca misli da se kod nas bakšiš podrazumeva, pa ga ne ostave.

"Kada je u gradu najviše stranaca, bakšiš često ne bude veliki, a mnogi ga ne ostavljaju misleći da je u Srbiji kao u njihovim zemljama, da se podrazumeva da je bakšiš uračunat u račun. Nekada im kažemo pre nego što ih uslužimo cene svih jela i pića koji mogu da se poruče i napomenemo da bakšiš nije uračunat. Tada obično svi ostave 10 odsto, ali retko više od toga", priča novosadski konobar.

Dragan Stanojević iz Udruženja ugostitelja Novog Sada objašnjava za 021 da u Srbiji do sada nije bilo indicija da se bakšiš zakonski reguliše. "Mi smo dali predlog, još 2004. godine kada je uvedena fiskalizacija i kada smo uvideli da će to biti problem. Tada smo razgovarali sa tadašnjim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem, da se pet odsto od ostvarenog prometa koji se pojavi kao višak smatra kao bakšiš, ali od toga ništa nije bilo. Dakle, taj predlog neko treba da ga prosledi, da li će to biti grad, pokrajina ili neka parlamentarna stranka", kaže Stanojević.

U evropskim zemljama bakšiš je deo duge tradicije i to oko 10 odsto, u Americi iznosi i preko 20 odsto, dok se  u azijskim zemljama davanje bakšiša smatra uvredom. (Suzana Stojićević - suzana@021.rs)