Dom Veternik (3): Briga o procedurama preča od brige o ljudima

Prema podacima iz 2013. godine, Dom za ometene u razvoju Veternik je od Ministarstva dobio oko 220 miliona dinara, od RFZO-a oko 50 miliona, a od Novog Sada oko 14 miliona dinara.

Direktor doma Zoran Arbutina za 021 objašnjava da od tog novca za troškove redovnog održavanja uprava ima pravo da izdvoji svega 4% ukupnog budžeta ustanove. Zbog toga ni ne čudi fizičko stanje u kom se dom nalazi. Međutim, i dalje je nejasno na šta ide ostatak para.

"Socijalni sistem je ogledalo društva. Ja znam da ne mogu da očekujem sredstva od države kada je ona u lošem stanju. Našim korisnicima ništa ne fali, nisu egzistencijalno ugroženi, ne fali im hrana, odeća niti medicinska nega", obrazložio je direktor Zoran Arbutina svoje stanovište.

Ova tvrdnja direktora doma u potpunoj je suprotnosti sa zaključkom zamenika Zaštitinika građana Miloša Jankovića nakon njegove posete Domu Veternik. "Utvrđeni su nedostaci u domu i nepravilnosti u postupanju koji su posledica materijalnih nedostataka smeštaja i izuzeto velikog broja korisnika. To ne samo da nije u skladu sa važećim propisima i standardima već predstavlja povredu ljudskih prava korisnika i dovodi do postupanja koje se može označiti kao zlostavljanje", piše u zaključku.

U Domu treba da je deset puta manje korisnika?

Njegova kancelarija dala je 12 preporuka koje uprava doma treba da sprovede u cilju poboljšanja uslova, međutim i sam Miloš Janković za 021 priznaje da ni to nije dovoljno da bi se stanje u domu popravilo.

"Čak i kada bi se sve te preporuke ispunile, opet bi ljudska prava ljudi koji tamo žive bila ugrožena. Postojeća zakonska rešenja su mnogo loša. Ona predviđaju da se daljim zbrinjavanjem korisnika, po preporukama, bave lokalne samouprave", kaže Janković za 021.

"Moj lični stav je da ljudi koji rukovode lokalnim samoupravama nisu u stanju da zakrpe rupe na putevima, a kamoli da sprovedu jedan tako zahtevan proces. Zato smo mi za to da se na nivou države napravi koncept stvaranja ustanova za zbrinjavanje osoba sa mentalnim poteškoćama. Ne sme se Centrima za socijalni rad ili predsedniku opštine dati da se time bavi jer oni niti znaju kako to treba da se uradi niti imaju kapaciteta".

Suprotno tome, sam Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku, koji je osnivač Doma Veternik, prednost u rešavanju problema daje upravo Centru za socijalni rad, koji je prema rečima Arbutine staratelj većini korisnika. Ništa ne bi izazivalo sumnju da 021 od Centra za socijalni rad nije dobio potvrdu da su staratelji ipak za samo četiri korisnika.

Oprečne zaključke donose i direktor doma i Zaštitinik građana.

Zaključkom Zaštitnika građana preporučeno je da se u naredne dve godine broj korisnika u domu svede na 50, a da ostali budu zbrinuti u zajednici. Direktor na to odgovara da je po njegovom tumačenju zakona to nemoguće, jer zakon jasno propisuje da u domu ima kapaciteta za 100 dece i 400 odraslih, što je stav i Pokrajine.

"Ja teram državne organe da rade po zakonu, teram ih da oni preuzmu svoje odgovornosti. Rešenje situacije je da država napravi jedinstven sistem po kom će funkcionisati deinstitucionalizacija domova poput Veternika, ali tim sistemom bi trebalo da rukovodi Ministarstvo a ne lokalna samouprava, jer oni to ne znaju", kaže za 021 Miloš Janković.

Da je Dom u Veterniku nadležnost republičkog, a ne pokrajinskog ombudsmana vidi se iz činjenice da pokrajinski ombudsman samo prima predstavke i utvrđuje da li su pokrajinske inspekcijske službe radile po zakonu.

Nedefinisan sistem odgovornosti

Po Statutu doma direktoru su data velika ovlašćenja. Njega, kako kaže, kontrolišu samo inspekcijska tela Ministarstva i Pokrajine, koje pak kontrolišu kancelarije zaštitnika građana, republička ili pokrajinska.

Direktor Doma Zoran Arbutina, inače blizak DS-u, zadovoljan je saradnjom sa Pokrajinom i Centrom za socijalni rad. Za 021 ističe da se ne slaže da je ispravan put usvajanje direktiva o sistemu socijalne zaštite koje nam stužu sa Zapada, kao na primer da ustanove kao što je Veternik ni ne treba da postoje.

Stiče se utisak da se uprava doma i pokrajinske vlasti drže zajedno, dok Ministarstvo i zaštitnik građana, kao i nevladin sektor, pokušavaju da ukažu na nužnost rešenja stanja u Domu Veternik. Oni ipak imaju vezane ruke kad je reč o imenovanju odgovornih za nezakonita delovanja u Domu Veternik.

Bez obzira na sve, 23. oktobra 2014. Skupština Srbije stala je iza svih preporuka zamenika Zaštitinika građana Miloša Jankovića, što je istorijski korak u sistemu socijalne zaštite. Skupština je donela rešenje po kome one postaju obavezujuće za upravu doma i pokrajinske institucije.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za 021 objašnjavaju zbog čega niko konkretno ne može biti okrivljen za stanje u domu.

"Ovo je tranzicioni period i normativi po kojima dom funkcioniše su stari. Novi normativi su usvojeni u maju 2013, ali Dom ima rok da ih uvede do 2016. godine. Pokrajina je ta koja kao osnivač treba da donese plan transformacije doma, ali oni nemaju rok za to. Ako oni to ne urade, onda reagujemo mi. Nama nije jasno zašto lokalna samouprava sve poslove prosleđuje Centru za socijalni rad koji de facto nema kapacitete da se bavi domom. Mi nikoga ne možemo pozivati na odgovornost već to samo može Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave", kažu za 021 u Ministarstvu.

Da ne bude opet - pojeo vuk magarca!

Sistem je spor i godinama se stanje u Domu Veternik prećutkuje i baca pod tepih. Kada god mediji skrenu pažnju na stanje u ovoj ustanovi, priče bivaju brzo zaboravljene.

Podsetimo, ovo je treća u nizu priča o ovom domu koju 021 objavljuje s ciljem da ukaže na stvari koje ne smeju da budu tabu tema. Pisali smo, kako o uslovima rada preko 280 zaposlenih, tako i o uslovima života više od 550 osoba koje tu žive.

Godinama niko ne odgovara što se u domu krše brojni državni zakoni, propisi, uredbe, ugovori i prava građana. Ostaje da se vidi koliko će još dugo životi stanovnika Doma u Veterniku biti na nivou koji ne priliči civilizovanoj zemlji. Tamo žive ljudi koji sami za sebe ne mogu da se bore, koji su sklonjeni i zaboravljeni od sporog i učmalog sistema preopterećenog brigom oko birokratskih procedura, na uštrb brige o ljudskim životima. (Gordana Ćosić)