Migrantski karavan: Meksiko šalje policiju na južnu granicu

Meksiko je poslao stotine policajaca na južnu granicu pošto joj se primiče se karavan od hiljada migranata iz Gvetemale.

Potez je usledio pošto je Donald Tramp zapretio upotrebom vojnih snaga da potpuno zatvori američko-meksičku granicu.

Dodao je i da bi pomoć zemljama koje dozvoljavaju karavanu da prođe mogla da bude srezana.

Grupa stanovnika Salvadora, Hondurasa i Gvatemale kaže da beži od nasilja i siromaštva.

• Ko je novi meksički predsednik Manuel Lopez Obrador
• Više od 700 nije spojeno sa roditeljima u zakonskom roku
• Migranti zaglavljeni na granici SAD i Meksika

Tramp je ranije zapretio da će srezati pomoć stanovnicima Hondurasa. Sjedinjene Države su toj zemlji poslale više od 175 miliona dolara tokom 2016. i 2017. godine, navodi američka Agencija za međunarodni razvoj.

Pretnje predsednika Sjedinjenih Država dolaze samo nedelju dana pre srednjeročnih izbora koji se održavaju 6. novembra, nakon kojih bi deokrate mogle da imaju više mesta u Kongresu od republikanaca.

Trampovi skorašnji komentari prepoznati su kao pokušaj učvršćivanja podrške među glasačima bor onima koji se slamanjem migranata.

Čudno vreme za Meksiko

Vil Grant, dopisnik iz Meksika i Centralne Amerike

Glavna meksička reakcija bila je da uspostavi kontrolu na južnoj granici sa Gvatemalom. Hiljade pripadnika federalne policiije i migrantskih zvaničnika poslato je na porozni granični region duž reke Sučijate koja odvaja dva susedstva.

Odgovor je delimično namenjen odvraćanju migranata čak i u pokušaju da uđu u Meksiko i potencijalno da pokaže Trumpovoj administraciji da je Meksiko voljan da, kako to vlada kaže, „održava red".

Osim toga, ova situacija je zadesila Meksiko u čudno vreme. Administracija Enrikea Penja Nijeta napušta vlast, a nova koju vodi izabrani predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, još nije preuzela vlast.

Karavani migranata ovog tima nisu nikakva novost, oni su česti. Međutim, ovaj koji dolazi neposredno pred američke srednjeročne izbore u novembru, dobio je visoku političku dimenziju, do toga da je Tramp zapretio da će vojska zatvoriti granicu.

Zašto se to tiče Trampa?

Grupa centralno američkih migranata ima jasan cilj: idu u Sjedinjene Države.

Od kada je bio u kampanji, Tramp je grdio ilegalne imigrante, a ovaj najnoviji karavn dolazi nakon velikog napada na migrante koji prelaze meksičku granicu.

Promene pravila zadržavanja, ostavile hiljade dece zatočenim i odvojenim od roditelja ranije ove godine, izazvavši nacionalnu i međunarodnu osudu.

Antoni Zarčer iz BBC-ja u Vašingtonu kaže da ovo nije prvi put da Tramp koristi organizovanu grupu centralno američkih izbeglica koji se kreću prema Sjedinjenim Državama da pojača podršku graničnoj i imigrantskoj politici. Konvoj u aprilu izazvao je sličan jak predsednički govor.

Korišćenje vojske za „zatvaranje" granice može biti ometano u državama poput Teksasa i Arizone pred srednjeročne izbore. Taj potez može takođe da iskomplikuje odnose između SAD i Meksika, dok se Andres Manuel Lopez Obrador priprema da preuzme predsedništvo u decembru.

Gde je sada karavan?

Karavan miranata kreće se kroz Gvatemalu, uglavnom pešaka, dok su neki od najbržih već na meksičkoj južnoj granici.

Putovanje je počelo u San Pedro Sula u Hondurasu prošle nedelje.

Većina imigranata nosi nekoliko stvari, noseći ono što mogu da stave u ruksak, dok idu na put dug skoro 4.500 kilometara.

Može li Tramp da zatvori američko-meksičku granicu?

Hiljade ljudi i i robe prolazi američko-meksičku granicu dnevno.

Dok je Tramp ranije slao trupe na granicu, nejasno je šta misli pod potpunim isključivanjem i da li će to uticati na preduzeća ili ljude sa legitimnim vizama.

A prema međunarodnom pravu, SAD ne mogu deportovati tražioce azila bez prethodno utvrđivanja validnosti njihovog zahteva.

Pod pritiskom Sjedinjenih Država da zaustave migrante, Meksiko je poslao federalnu policiju na granicu, iako nema zvaničnog zaustavljanja karavana.

Meksički zvaničnici su u sredu izjavili da će oni bez papira morati da podnesu zahtev za status izbeglice ili da se vrate.

Američki državni sekretar Majk Pompeo boravi danas u Meksiku, a američki mediji izveštavaju da će razgovarati o planovima za zaustavljanje karavana.

Šta će se dogoditi s ljudima?

Asošiejted pres prenosi da mnogo migranata nema pasoš i da koriste lične karte, koji im omogućavaju da se krežu kroz zemlje Centralne Amerike. Mećutim, za ulazak u potreban je pasoš.

Grupe za ljudska prava kritikovale su američki i meksički odgovor na karavan.

„Meksičke vlasti ne bi trebalo da preduzmu Trampov pristup prema ljudima kao što je pretnja bezbednosti", saopštila je Erika Đevara Rozaz iz Amnesti internešnela.

„Ove porodice zaslužuju dostojanstvo i poštovanje, kako bi se osiguralo da se niko ne može nezakonito vratiti u situacije u kojima bi mogli da rizikuju ozbiljnu štetu zbog nasilja."

Meksički izabrani predsednik Andres Manuel Lopez Obrador planira da ponudi radne vize stanovnicima Centralne Amerike kada stupi na dužnost u decembru.

„To je plan koji imamo, da svako ko želi da radi u Meksiku može da ima radnu vizu", rekao je.

Međutim, dolazeći ministar inostranih poslova Markelo Ebrard kažee da će oni bez viza morati da apliciraju za izbeglički status.

Zašto odlaze?

Procenjuje se da 10 odsto populacije Gvatemale, El Salvadora i Hondurasa beži zbog opasnosti, bandi i loših ekonomskih mogućnosti.

Region ima jednu od najviših stopa ubistava na svetu. Prema izveštaju o stopi ubistava Ujedinjenih nacija iz 2015. Honduras je na 63,75 ubistava na 100.000 smrtnih slučakeva, a El Salvador na 108,64.

Hari Dikson, opozicioni političar u Hondurasu, napisao je na Tviteru u ponedeljak da karavan ne „traži američki san", ali „veži od noćne more Hondurasa".