DRI kritikuje novosadski Zavod za urgentnu medicinu, direktor tvrdi: "preporuke su nerealne"

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

10.11.2026.

18:30 > 18:26

Analiza pružanja usluga hitne medicinske pomoći za 2025. godinu, koju je sprovela Državna revizorska institucija, pokazala je da sistem hitne pomoći nije jednako dostupan svim građanima Srbije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

DRI kritikuje novosadski Zavod za urgentnu medicinu, direktor tvrdi: "preporuke su nerealne"

Foto: 021.rs

Analizom su obuhvaćeni Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Sjenici.

Dovoljno sanitetskih vozila imaju samo zdravstvene ustanove u Novom Sadu i Sjenici, pri čemu je u svim posmatranim ustanovama od 80 do 100 odsto vozila premašilo predviđeni vek trajanja. Nalazi DRI koji se odnose na Zavod za urgentnu medicinu Novi Sad ukazuju na ozbiljne probleme sa opremljenošću i dostupnošću lekova, ali i na praksu komercijalnih dežurstava zbog kojih na terenu nema dovoljno ekipa na raspolaganju građanima. S druge strane, direktor Zavoda Bogdan Živanović za 021.rs kaže da su neke zamerke neosnovane, a mnoge preporuke za promene neutemeljene u realnosti pružanja hitne medicinske pomoći.

"Pokušano je da se napravi nešto što ja mislim da je nemoguće napraviti - da se sprovede revizija pružanja usluga hitne medicinske pomoći. Zato što jako teško, ne možete jedan zdravstveni sistem u tom okviru, znači, govorim sad o odnosu sa pacijentima, pa čak i o lečenju pacijenata, staviti u okvire zakona. Vi možete mnoge stvari staviti u okvire zakona, ali ovo nije realno", objašnjava dr Živanović.

Komercijalna dežurstva na uštrb redovnih ekipa

Revizija je razotkrila ozbiljnu sistemsku anomaliju u radu ZZUMNS. Ustanova je u toku 2025. godine pružala usluge i zaključivala ugovore o sanitetskom obezbeđivanju javnih skupova i manifestacija radi sticanja sopstvenih prihoda. Iako Zakon o platama u državnim organima i javnim službama omogućava ustanovama da ostvarene prihode iskoriste za uvećanje plata zaposlenih, i do 30 odsto, način na koji je to rađeno u Novom Sadu direktno je ugrozio osnovnu delatnost.

Ekipe za komercijalna obezbeđenja nisu angažovane van radnog vremena ili iz posebnih rezervi, već direktno iz redovnog rasporeda rada urgentnih timova. U gradu koji i bez toga nema dovoljno timova, odliv ekipa na komercijalne događaje dodatno je smanjio broj raspoloživih saniteta na terenu.

Prema nalazima revizora, Zavod je po osnovu pružanja usluga dežurstava i obuka ostvario prihod od nešto više od 5,6 miliona dinara. Detaljnom analizom finansijskih kartica utvrđeno je da su deo tog prihoda činili aranžmani sa Fudbalskim klubom Vojvodina, koji je za usluge dežurstava lekarskih ekipa na utakmicama uplatio 633.150 dinara kroz ukupno 26 faktura, kao i Exit festival sa uplaćenih 1.668.000 dinara, uz dodatne angažmane za FK GAT.

Zavod je sklopio zvaničan ugovor o pružanju zdravstvene zaštite za potrebe festivala Exit 25, održanog od 10. do 13. jula 2025. godine. Iako je rukovodstvo pokušalo da prikaže da angažovanje ekipa za Exit nije narušilo redovan rad jer angažovani lekari nisu bili na dnevnim rasporedima terena, detaljna kontrola DRI otkrila je drugu stranu medalje. Za potrebe festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi i u Kampu formirana je poljska bolnica uz brojne prateće ekipe, što je Zavodu donelo prihod od 1.668.000 dinara i pokrenulo isplatu naknada za čitav niz zaposlenih.

Međutim, surova realnost hroničnog manjka kadra pokazala se 12. jula 2025. godine. Tog dana Peta urgentna ekipa uopšte nije mogla da bude formirana zato što je doktorica koja je činila taj tim bila angažovana na Exitu, zbog čega je ceo grad tog dana funkcionisao sa samo osam umesto devet propisanih ekipa.

Zavod je podjednako bio angažovan i za potrebe FK Vojvodina i FK GAT. Uvidom u poslovnu dokumentaciju utvrđeno je da rukovodstvo Zavoda u ovim slučajevima nije donelo posebnu odluku o formiranju vanrednih ili dopunskih timova koji bi radili preko reda i van radnog vremena.

Umesto toga, utakmice su pokrivane direktno iz redovnog sastava dežurnih ekipa. Zavod se pred revizorima branio tezom da su ekipe slate sa punktova na kojima su inače dežurale po dve ekipe, što je po njihovom tumačenju značilo da građani nisu bili ugroženi jer je na terenu uvek ostajala bar jedna ekipa.

U izveštaju se ističe da je FK Vojvodina kroz 26 utakmica angažovala ekipe u ukupnom trajanju od 92,5 sati, dok su dodatnih 25 sati otišli na FK GAT. Kada se na to dodaju i sati utrošeni na druge komercijalne manifestacije, postaje jasno da je Zavod sa ionako smanjenim kapacitetima, u gradu koji kuburi sa manjkom vozača, lekara i medicinskih sestara, redovne resurse građana stavljao u funkciju profitabilnih ugovora.

U trenucima kada vreme prehospitalne intervencije u Novom Sadu beleži drastičan skok, a celokupan sistem trpi udarce zbog iscrpljenosti zaposlenih, iznajmljivanje hitne pomoći sportskim klubovima iz redovnog sastava otvara ozbiljno pitanje prioriteta i odgovornosti rukovodstva prema građanima kojima je svaki minut važan.

Nasuprot tome, dr Živanović objašnjava da se za Exit uvek prave vanredne ekipe, dok je to za neke utakmice FK Vojvodine, a ponekad i drugih timova, nemoguće.

Slučaj koji je DRI izdvojila kao sporan, kada je doktorka "skinuta sa pete urgencije", on objašnjava time što je iskusnija doktorka iz te ekipe bila raspoređena na Exit, dok je druga doktorka stavljena kao zamena u petoj ekipi. Međutim, ta druga doktorka se, prema njegovim rečima, razbolela, a to su "neke stvari koje se dešavaju".

"Mi mesec dana ranije napravimo raspored ko će raditi. I to jeste i zbog neke materijalne koristi za ustanovu. Zato što mi imamo onaj problem sa Fondom, od pet odsto materijalnih troškova koje Fond ne pokriva. E sada, nama ta sredstva fale. Mi smo recimo od tih para kupili mašinu za pranje vozila, jer Fond nema zakonsku mogućnost za to", kaže dr Živanović.

Napominje da su ugovori sa Exit-om rađeni "kako zakon nalaže".

Što se tiče ugovora sa sportskim timovima, navodi da se Zakonom o sportu nalaže da treba da bude prisutno vozilo hitne medicinske pomoći, ali da ovaj zakon nije usaglašen sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti decenijama unazad.

"Vidite, te pare nisu velike. To je, recimo, 250.000 dinara godišnje, kad pogledate amortizaciju troškova ostane vam 50.000 dinara za gorivo, ljude...", navodi direktor Zavoda.

Naglašava da nikada nisu "doveli građane Novog Sada u bilo kakav problem".

"Da negde dežuramo, a da nema ko da pokriva grad i da se nešto dogodilo gde mi ne možemo da stignemo - to se nije desilo", ističe Živanović za 021.rs.

Nije se, navodi, složio sa revizijom da se za svaku utakmicu pravi vanredna ekipa, odnosno da se za to ne povlače redovne ekipe.

"Pa ne mogu! Ne mogu da napravim svaki put vanrednu ekipu, jer nemam ljudi. Nemam dovoljno ljudi da bih za svako dešavanje - bilo da je koncert, sportska priredba ili bilo šta drugo - pravio vanredne ekipe", ističe on i dodaje da ne može da stvori "nešto što ne postoji".

Nepovoljni vremenski pokazatelji i rizik po pacijente

Izveštaj DRI otkriva zabrinjavajuće podatke o vremenu reagovanja i brzini pružanja pomoći u novosadskom Zavodu. Prema nalazima revizora, sva tri vremenska pokazatelja u Zavodu za urgentnu medicinu Novi Sad beleže izrazito nepovoljan trend u poređenju sa 2023. godinom. Najdrastičniji udar pretrpelo je vreme prehospitalne intervencije, koje je u 2024. godini skočilo za gotovo 40 odsto.

Aktivaciono vreme, ono koje je potrebno od trenutka kad operator primi poziv do predaje ekipi u Novom Sadu 2025. godine iznosilo je nešto više od minuta, što je blago iznad proseka.

Reakciono vreme, odnosno vreme koje je ekipi Hitne pomoći potrebno da stigne do pacijenta u najhitnijim slučajevima je skoro sedam minuta, što jeste rast u odnosu na prethodne periode, ali i dalje u nivou prosečnih vrednosti u zavodima za urgentnu medicinu.

Najviše zabrinjava trajanje prehospitalne intervencije - vreme koje prođe od trenutka kada ekipa krene sa svoje baze, preko vožnje do pacijenta, pregleda i pružanja prve pomoći na licu mesta, pa sve do trenutka kada pacijenta dovezu u bolnicu - koje iznosi u proseku 37 minuta, što je za skoro 10 minuta više od standarda.

Ovako veliko povećanje vremena intervencije u Novom Sadu stavlja ovu službu u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na ostale posmatrane zavode za urgentnu medicinu. Dok se u izveštaju naglašava da je reakciono vreme u Novom Sadu u 2025. godini bilo niže od proseka sva četiri zavoda, njegov kontinuirani rast tokom celog posmatranog perioda ukazuje na hroničnu preopterećenost službe, nedovoljan broj raspoloživih timova i preduge transportne distance.

Ovakvi podaci dobijaju na težini kada se uzme u obzir ogroman teritorijalni i demografski teret koji Zavod nosi.

ZZUM Novi Sad pruža hitnu medicinsku pomoć na teritoriji Grada Novog Sada i opštine Sremski Karlovci, što prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu obuhvata 379.844 stanovnika, uz dodatnih 47.860 studenata o kojima brine Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata.

Pored svakodnevnog zbrinjavanja građana na mestu povređivanja i razboljevanja, teret službe uključuje i prevoz akutno obolelih, sanitetski prevoz pacijenata na dijalizu, interhospitalni transport na nivou cele Vojvodine, međunarodni transport bolesnika, ali i pokrivanje izuzetno frekventne deonice auto-puta Subotica-Beograd.

Revizori u izveštaju upozoravaju da produženo vreme prehospitalne intervencije, koje znatno odudara od međunarodno prihvaćenih standarda, direktno povećava rizik od kašnjenja u pružanju konačnog bolničkog zbrinjavanja pacijenata.

Takvo kašnjenje može presudno i nepovoljno uticati na ishod lečenja, što predstavlja pretnju po zdravlje i život građana, naročito u situacijama sa vremenski osetljivim stanjima poput infarkta, moždanog udara i teških trauma.

Dr Živanović ne vidi problem u vremenu prehospitalne intervencije zato što smatra da to pokazuje dobar odnos medicinskog osoblja prema pacijentima. Kako kaže, u jednoj godini je to vreme u proseku bilo 37 minuta, u jednoj 40, "to se menja".

Pojašnjava da je to vreme koliko ekipa provede kod pacijenta, ako mu daje infuziju ili neki lek za koji je potrebno kraće posmatranje, ali ne i hospitalizacija.

Kadrovski deficit, manjak lekova i izostanak kontrole

Jedan od razloga za ove probleme je i kadrovska kriza u Zavodu. Revizija je otkrila da je na dan 31. decembra 2025. godine broj zaposlenih na neodređeno vreme bio drastično ispod zakonskog minimuma u svim ključnim kategorijama, pri čemu su najveći udar pretrpeli vozači čiji je deficit dostigao frapantnih 30 odsto u odnosu na propisane normative.

Istovremeno, broj medicinskih sestara i tehničara bio je manji za 24 odsto, dok je broj lekara bio u minusu od 22 odsto, što je Zavod ostavilo u trajnom kadrovskom škripcu.

Ovaj manjak direktno se preslikava na svakodnevni rad na terenu, gde umesto devet propisanih i zakonom predviđenih urgentnih ekipa po smeni, u praksi tokom posmatranih meseci u proseku radi tek između 7,6 i 8,85 ekipa.

Nedostatak ljudi primorava rukovodstvo da preostale radnike konstantno gura u prekovremeni rad, rad u smenama i pokrivanje više različitih punktova istovremeno kako bi se održao privid neprekidnog procesa rada, što za direktnu posledicu ima nagomilavanje troškova za zarade, ali i nesrazmerno veći teret po svakog pojedinačnog radnika.

Kadrovski nedostatak je, navodi doktor Živanović, stvar različitog ugla posmatranja. Zavod radi isključivo prema kadrovskom planu Ministarstva zdravlja i po tom kriterijumu su, kako ističe, ispunjeni. Međutim, po normativima koji su ranije propisani, imaju manjak kadrova.

"Znači treba razlikovati kadrovski plan Ministarstva, koji je obaveza, i normativ koji je napisan 1975. godine. Kako grad raste i razvija se, mi trenutno u Novom Sadu, po normativima imamo, kako je Batut izračunao, 79 zaposlenih manje. Međutim, bez proširenja kadrovskog plana, novo zapošljavanje ne ide", navodi dr Živanović.

On dodaje i da je pisao Ministarstvu zdravlja zbog povećanja kadrovskih kapaciteta.

"I mi bismo voleli da imamo 79 ljudi više. Pa ko to ne bi voleo? E sad, šta će uraditi oni povodom ovih stvari, ne znam. Imate i pravilnike koji kažu da se prave ugovori sa doktorima i saglasnosti oko vanrednih ekipa. Znači, pa sad sve te saglasnosti potpisivati... Pa, ja najbolje da se preselim ovde da živim, da bih u hitnoj pomoći sve te stvari ispunio! Znači, to ne mogu ispuniti nikada", kaže doktor za 021.rs.

DRI navodi i da postoje materijalni gubici i tehnički problemi jer su, prema nalazima revizora, gotovo sva ambulantna vozila prešla svoj radni i ekonomski vek, dok ustanova kuburi i sa manjkom medicinsko-tehničke opreme. Situaciju dodatno pogoršava podatak da deficit lekova u ZZUM Novi Sad iznosi oko 33 odsto, što znači da ekipe na terenu često nemaju popunjene sve zakonski propisane zalihe farmakoloških sredstava.

Živanović nije saglasan ni sa ocenom da imaju manjak lekova, jer se DRI poziva na dokument koji po njemu nije relevantan za poslove hitne medicinske pomoći. Kao primer daje gazu, koja je u tom dokumentu propisane veličine 5x6, a oni imaju gazu 5x5.

"Mi imamo lekove koji nama trebaju. Samo nemamo 33 odsto stvaari koje su propisane tim dokumentom", kaže direktor Zavoda.

Konačno, u posmatranom periodu nisu sprovođene redovne unutrašnje kontrole kvaliteta rada niti je uspostavljena potpunija elektronska evidencija intervencija, što bi sve bilo neophodno kako bi se obezbedila odgovarajuća spremnost za hitne situacije i kontinuirani napredak. Državna revizorska institucija napisala je ukupno 15 preporuka i naložila Zavodu za urgentnu medicinu Novi Sad da otkloni utvrđene nepravilnosti.

Što se tiče elektronske evidencije, direktor Zavoda za 021.rs tvrdi da oni ni nemaju pristup istih zbog Zakona o zaštiti prava pacijenata po kom samo izabrani lekar, kao i lekar tercijarne ustanove koji ga leči, mogu imati uvid u medicinski karton pacijenta.

Od preporuka koje Zavod može i želi da usvoji, uvedena je unutrašnja kontrola, ističe direktor Zavoda.

"Mi smo to počeli da radimo regularno. Znači mesečno pravimo izveštaje o edukacijama, radu dispečerskog centra, postoji Komisija za kontrolu kvaliteta. Sve pravilnike, odluke i to što su nam zamerili, mi smo već ispravili u odnosu na ovo. Nije loše to imati", zaključuje direktor Zavoda za urgentnu medicinu za 021.rs.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Zavod za urgentnu medicinu Novi Sad Državna revizorska institucija (DRI)

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.