INTERVJU Željko Kočić: Nećemo stati na odšteti za Novosadsku dvanaestorku, tražimo krivičnu odgovornost

Iva Galicki

Novi Sad

10.11.2026.

08:30 > 08:37

"Nećemo pustiti da se ovako završi, da oni dobiju neke naknade štete i da to bude završena priča", kaže u intervjuu za 021.rs Željko Kočić, jedan od pravnih zastupnika Novosadske dvanestorke.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

INTERVJU Željko Kočić: Nećemo stati na odšteti za Novosadsku dvanaestorku, tražimo krivičnu odgovornost

Foto: 021.rs

Advokat Željko Kočić jedan je od branilaca aktivista iz Novog Sada, protiv kojih je vođen krivični postupak zbog sumnje na pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Postupak je pokrenut nakon što je u martu 2025. godine u javnosti emitovan tajno snimljeni razgovor sa sastanka aktivista u prostorijama novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG).

Šestoro aktivista uhapšeno je 14. marta, dok se drugih šestoro u tom trenutku nalazilo van Srbije, zbog čega je protiv njih postupak vođen u odsustvu.

Optuženi su bili članovi PSG-a i neformalne studentske organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV).

Šestoro aktivista u Srbiji provelo je više od sedam meseci u zatvorskom i kućnom pritvoru, dok su ostali zbog postupka i raspisanih poternica ostali u inostranstvu.

Aleksandar Vučić je 27. septembra 2026. saopštio da je doneo odluke o pomilovanju Novosadske dvanaestorke, čime je otvoreno pitanje pravnih posledica takve odluke, ali i razlike između pomilovanja i abolicije.

U razgovoru za 021.rs, Kočić govori o nepravilnostima koje su, prema njegovim tvrdnjama, pratile postupak od samog početka, spornom audio-snimku na kojem se zasnivala optužba, kao i o tome zašto smatra da su aktivisti bili žrtve politički motivisanog krivičnog progona.

Bilo je reči i o tome da li aktivisti mogu da traže naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, ko bi mogao da snosi odgovornost za postupanje tužilaca i sudija, ali i da li je moguće osporiti pomilovanja drugih osoba, među kojima su bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović i osobe dovedene u vezu sa napadima na studente i građane tokom protesta.

Kočić najavljuje da odštetni zahtevi neće biti jedini pravni korak i da će od nadležnih institucija tražiti utvrđivanje krivične odgovornosti onih koji su učestvovali u postupku.

021: Kada se pogleda hronologija postupka protiv Novosadske dvanaestorke, od njihovog hapšenja do pomilovanja, koje su bile najveće nepravilnosti i šta je za odbranu od početka bilo sporno?

Kočić: O nezakonitostima u predmetu koji se vodio protiv Novosadske dvanaestorke možemo govoriti još od momenta njihovog hapšenja. Najpre, njihova hapšenja su javno prenošena na Informeru i drugim tadašnjim prorežimskim medijima. Odmah su im određena zadržavanja od 48 sati, nakon čega im je određen pritvor bez ijednog dokaza. Usledila je naša velika pravna borba da uspemo da ih izvučemo iz pritvora.

Nakon 60 dana tužilac je sprovodio dokazne radnje i podneo dokazni predlog 12. maja. Od tada je tekao rok od 30 dana koji je obavezivao Viši sud u Novom Sadu da zakaže glavni pretres. Sud je to učinio tek pet meseci kasnije, kada su se oni već svi branili sa slobode. Nama je od prvog dana bilo jasno da se radi o politički motivisanom krivičnom progonu.

BIA je sastavila određene audio-snimke za koje do dana današnjeg nismo utvrdili da li su autentični, kako su nastali i slično. Međutim, ono što smo videli iz samog spisa predmeta jeste da taj snimak nije mogao da bude dokaz u krivičnom postupku. Radi se o nezakonitom dokazu i mi smo u više navrata od suda tražili da ga izdvoji. Trebalo je sada da dobijemo i odluku o tome, pa i oslobađajuću presudu, ali su nas ova pomilovanja preduhitrila.

021: Kako tumačite odluku Aleksandra Vučića da pomiluje Novosadsku dvanaestorku?

Kočić: Kada je bivši predsednik izašao na konferenciju za medije i govorio samo o Novosadskoj dvanaestorki, bilo je jasno šta želi da postigne. Hteo je da pomiluje ta lica, odnosno da pominjanjem njihovih imena sakrije ostala pomilovana lica do završetka izbora, što je nekako i uspeo da uradi.

Od početka ih je koristio u političke svrhe. Hteo je da diskredituje studente i studentski pokret, posebno pred onaj veliki, odnosno najveći studentski skup 15. marta. Koristio ih je po potrebi, pa samim tim i na kraju svog mandata, u čisto političke svrhe, kako bi sakrio Dijanu Hrkalović i ostala pomilovana lica.

021: Koja je pravna razlika između pomilovanja i abolicije?

Kočić: Mi imamo Zakon o pomilovanju iz 1995. godine, koji se do današnjeg dana nije menjao. Taj zakon govori o dva termina na identičan način, iako ih pravna teorija razlikuje.

Pravo pomilovanje predstavlja akt milosrđa koji se uglavnom nalazi u nadležnosti predsednika Republike i daje se pravnosnažno osuđenim licima. Dakle, radi se o osobama koje su već imale sudski postupak i imaju osuđujuću presudu, bez obzira na to da li se već nalaze na izdržavanju kazne zatvora ili tek treba da je izdržavaju.

Abolicija je, s druge strane, oslobađanje od krivičnog progona. Razlika je velika. Kod pomilovanja imamo sud, prvostepeni i drugostepeni, koji je utvrdio da je određeno lice učinilo krivično delo, dok kod abolicije nemamo ni prvostepenu ni drugostepenu odluku. Zakon o pomilovanju predviđa i obavezno učešće Ministarstva pravde, odnosno ministar pravde mora da da inicijativu predsedniku za donošenje akta o pomilovanju.

Smatram da je nedostatak našeg Zakona o pomilovanju to što lica na koja se abolicija odnosi nemaju pravo izbora i ne mogu da odbiju taj akt i zatraže da im se sudi, kako bi se utvrdilo da li su krivično odgovorna ili nisu.

021: Šta abolicija konkretno znači za ljude koji su obuhvaćeni ovim postupkom? Da li se njihov slučaj time u potpunosti zatvara i mogu li da snose bilo kakve pravne ili druge posledice zbog toga što su bili optuženi?

Kočić: Abolicija, odnosno pomilovanje, predstavlja trajnu procesnu smetnju za vođenje postupka. U zavisnosti od faze u kojoj se konkretan postupak nalazi, da li je kod tužioca u predistrazi, istrazi ili na glavnom pretresu, sud donosi odbijajuću presudu ili rešenje o obustavi krivičnog postupka. Taj postupak po tom krivičnom delu, odnosno po optužnom predlogu nikada više ne može da se vodi po tom osnovu.

To je formalna odluka, a ne meritorna odluka kojom se utvrđuje da je neko kriv ili nevin. Sud samo konstatuje da postoji trajna procesna smetnja za dalje vođenje postupka. U konkretnom slučaju Novosadske dvanaestorke, pošto smo bili u fazi glavnog pretresa, sud je bio u obavezi da donese takozvanu odbijajuću presudu, kojom konstatuje da su lica koja su optužena pomilovana odlukom predsednika Republike.

021: Da li aktivisti imaju pravo da traže naknadu štete zbog hapšenja i pritvora i šta sve mogu da obuhvate njihovi zahtevi?

Kočić: Kada odluka o odbijajućoj presudi postane pravnosnažna, sva lica koja su pretrpela štetu povodom neosnovano vođenog postupka imaće pravo na naknadu štete.

Zakon izjednačava situaciju odbijajuće presude sa oslobađajućom presudom, tako da ova lica koja su sedam meseci provela u Novom Sadu, najpre u pravom pritvoru, a kasnije i na meri zabrane napuštanja stana, kolokvijalno nazvanoj kućni pritvor, imaju pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, ali i zbog štete koju su pretrpela u drugim segmentima. Ta lica su ostala bez posla, izgubila zarade, pretrpela veliku štetu i povređena su njihova prava, kao i prava njihovih porodica.

Mi ćemo svakako u narednom periodu, kada dobijemo pravnosnažna rešenja, pokrenuti takve postupke. Isto važi i za lica koja se trenutno nalaze u političkom egzilu. Nadam se da će oni uskoro doći. Oni neće imati pravo da potražuju naknadu zbog neosnovanog lišenja slobode, jer nisu bili lišeni slobode, ali svakako mogu da traže naknadu zbog povreda drugih prava.

021: Da li se može utvrditi odgovornost institucija ili pojedinaca zbog eventualnih nezakonitosti tokom postupka?

Kočić: Mislim da će celokupno pravosuđe, posebno u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Višem sudu u Novom Sadu, pred kojima su se vodili ovi postupci, biti predmet razmatranja i istrage posebnih državnih organa, kao što je Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Ja sam već razgovarao sa svojim klijentima i podnećemo krivične prijave protiv sudije koji je odredio pritvor, protiv tužioca, kao i protiv postupajućeg sudije koji je doneo odbijajuću presudu. Nećemo pustiti da se ovako završi, da oni dobiju neke naknade štete i da to bude završena priča. Svakako želimo krivičnu odgovornost. Smatram da takvi ljudi više nikada ne smeju da budu u pravosuđu.

Sudija je i po Ustavu i po našem zakonu zamišljen kao nezavisno i samostalno lice koje se drži slova Ustava i zakona. A kako da posmatramo sudiju koji donosi odluke na osnovu političkog naloga?

To je poražavajuće za celokupan sistem, nezakonito i predstavlja krivično delo. U najmanju ruku, to je osnov za razrešenje sudije i tužioca, a smatram da je osnov i za krivičnu odgovornost.

021: Da li postoji opasnost da se na kraju sve završi isplatom odštete aktivistima, a da nikada ne saznamo ko je odgovoran za ono što im se dogodilo?

Kočić: Mislim da znamo ko je kriv, ali da li ćemo utvrditi odgovornost tog čoveka ostaje da vidimo kada konstituišemo novu vlast. U narednom periodu ćemo pokrenuti i te postupke. Čekamo da se konstituiše nova vlast. Videli smo već odmah nakon završetka izbora, nakon izborne noći, da je Srbija nekako nadahnuta nekom slobodom koja ohrabruje. Institucije, neki ljudi, počeli su da rade svoje poslove, posebno u pravosuđu. Nekako je sve do tada bilo toliko mračno da se nije videlo ni svetlo na kraju tunela, posebno u ova dva suda koja sam pomenuo, odnosno u sudu i tužilaštvu.

Ne znam da li se neki ljudi sada plaše svoje buduće krivične odgovornosti ili pokušavaju da se operu na taj način, ali svakako znam da nas čeka ozbiljna reforma pravosuđa. Svi postupci u ove dve godine biće posmatrani, a ja ću se potruditi da ovaj postupak posebno bude predmet pažnje.

021: Pored Novosadske dvanaestorke, Aleksandar Vučić pomilovao je još 37 osoba. Među njima su Dijana Hrkalović, osobe dovođene u vezu sa napadima na studente i građane tokom protesta, ali i osobe iz postupaka zbog sumnji na korupciju i zloupotrebu položaja. Kada pogledate kompletan spisak od 49 pomilovanih, šta je sporno sa pravnog aspekta?

Kočić: Kada se pogleda taj spisak, izuzimajući Novosadsku dvanaestorku, možemo jasno videti ko je bio na vlasti prethodnih godina i koje su njihove moralne vrednosti. Mislim da je sramotno da jedan predsednik sebi dozvoli da takva lica obuhvati ovim aktom milosrđa. Samim tim dolazi do mešanja predsednika u pravosuđe, koje bi trebalo da bude posebna grana vlasti.

A sada, pitanje koje se odnosi na to da li ta pomilovanja mogu da se ospore, veoma je zanimljivo. Mislim da je i pravna teorija po tom pitanju dosta podeljena. Jedni smatraju da je to ustavna nadležnost predsednika Republike i da se takve odluke ne mogu osporiti. Ja ne mogu da se pomirim sa takvim odlukama i nastojim da razmišljam o pravnim mogućnostima za osporavanje tih pomilovanja.

021: Da li ste već preduzeli neke konkretne pravne korake kako bi se ispitala zakonitost pomilovanja osoba koje se dovode u vezu sa napadima na studente?

Kočić: U predmetu koji se odnosi na napad na studente ispred Srpskog narodnog pozorišta, 16. februara 2025. godine, povodom obeležavanja 200 godina Matice srpske, ja zastupam napadnute studente.

Već sam obavestio sud da sumnjam da je akt o pomilovanju okrivljenog u tom predmetu, Gorskog Matovića, nezakonit. Tražio sam od suda da zatraži celokupnu dokumentaciju od Ministarstva pravde kako bismo utvrdili da li zaista postoji zahtev ministra pravde upućen predsedniku Republike i da li je ministar pravde tražio spise od novosadskog Višeg suda pred kojim se vodi postupak.

Tražio sam i da se celokupan predmet dostavi Tužilaštvu za organizovani kriminal, kako bi se ispitalo da li su učinjena neka krivična dela, poput zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem ili nekog drugog krivičnog dela. Podneo sam i ustavnu žalbu. Dakle, opisao sam vam dva moguća načina za osporavanje akta o pomilovanju.

Teorija koju ja zastupam jeste da je predsednik fingirao i kasnije raspolagao tim aktima o pomilovanju kada mu je prestala funkcija. Predložio sam sudu da odbaci taj akt kao akt donet od neovlašćenog lica, odnosno od građanina, a ne od predsednika Republike. Koliko sam video u javnosti, pokrenuta su tri postupka protiv pomilovanja, osim pomilovanja za Novosadsku dvanaestorku. Videćemo da li će institucije raditi i kako će se to okončati. Ukoliko tumačimo sve u skladu sa načelima Ustava, ta nezakonita pomilovanja svakako moraju biti poništena.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.