Hrvatska favorizuje "strvinarski" fond

Piše: Živan Lazić

Slabija prodaja od očekivane u prodavnicama Konzuma, maloprodajnog lanca Agrokora, uznemirila je i dobavljače i kreditore. U prvih šest meseci za 17 odsto manji promet nego prošle godine uzročio je gubitak od dvadesetak miliona evra, a k tome još je prihod i tokom jula, špica turističke sezone, manji nego lane u istom mesecu.

U najboljem slučaju, oporavak će biti težak i očajno spor.

Kako revitalizovati maloprodaju

Time je doveden, u mnogo čemu sporan, program restauriranja sistema koji, u ime Vlade Hrvatske, sprovodi vanredni opunomoćnik Mladen Ramljak.

Malo pomaže i solidno poslovanje prehrambenih firmi, čak 79 odsto prihoda koncerna su od trgovačkih kasa, pa je jasno da od celog plana nema ništa ukoliko se trgovina ne dovede na profitabilnost od tri, četiri odsto ukupnog prihoda.

Mada su dobavljači u početku sprovođenja plana podstaknuti na dalju saradnju isplatom 50, potom još 150 miliona evra starih potraživanja, od ukupno 2,2 milijarde, znajući da bez profitabilnosti maloprodaje nema trajnije revitalizacije, ponovo su smanjili isporuke trgovačkom lancu.

Sberbanka povela sudske sporove

Još su oštrije reagovale banke, kojima nekadašnje carstvo Ivice Todorića duguje 3,4 milijarde evra. Tako je Sberbanka, sa 1,3 milijarde najveći poverilac, od srpskog pravosuđa zatražila zabranu prodaje Frikoma i Dijamanta.

Kako je osnov zahteva činjenica da su kompanije iz sistema Agrokora, vlasnici dve ovdašnje prehrambene firme jemci za kredite banke, sud je zabranu upisao u knjige. Ovih dana Sberbanka je otišla korak dalje, te na osnovu potraživanja od Jamnice, poznatog proizvođača vode, zahtevala ulazak u vlasništvo nad ćerka-firmom Minela.

Sličan zahtev Sberbanka je zatražila i od pravosuđa u Sloveniji, gde na osnovu manjeg potraživanja očekuje srazmeran ulazak u suvlasništvo nad Merkatorom, od pre četiri sezone u sastavu Agrokora.

Sporni "Lex Agrokor"

Polazni problem je u zakonu popularno nazvanom "Lex Agrokor", kojim je Hrvatska nacionalizovala upravljačka prava nad sistemom Agrokor, ali ne i dugovanja. Time su, praktično, poverioci gurnuti u stranu, a vanredni opunomoćenik je, uz odobrenje države, spasioce potražo u hedž fondovima.

Strategija se zasniva na pozajmici 480 miliona evra, 80 miliona od više domaćih banaka i 400 miliona od "Najthed capital", hedž fonda koga mediji uporno nazivaju "strvinarskim".

Za privlačenje svežeg kapitala ponuđeni su posebni uslovi. Za svaki evro novog kredita ulagačima je obećan i povratak evra starog potraživanja.

Stari investitori nemaju ovu mogućnost. Sberbanka je ovakav potez vanrednog upravnika protumačila kao nejednak tretman starih i novih poverilaca i protiv Agrokora povela tri spora pred londonskim sudovima.

Zapišavanje dosadašnjih kreditora

Podsetimo, tokom petnaest meseci trajanja "Lex Agrokora" svim starim poveriocima i dobavljačima je zabranjeno da naplaćuju od potraživanja, pa čak i da povedu spor pred hrvatskim pravosuđem. Zamisao se svodi da sa 480 miliona svežeg kapitala kompanija povrati poverenje dobavljača i kupaca, te pređe u zonu profitabilnosti.

Početkom naredne godine, kada sagleda ovogodišnji bilans, vanredni opunomoćenik će ponuditi pojedine, pre svega prehrambene firme na prodaju, kako bi se vratili novi dugovi i obezbedio obrtni kapital za naredni period.

Ovakav rasplet potpuno ignoriše dosadašnje investitore, stoga i kupci Agrokorovih obveznica spremaju tužbu pred sudovima u Berlinu, na čijoj berzi su iznete na finansijsko tržište.

Zarada od 371 miliona evra

Šta je učinio "Najthed kapital" kada je već zavredio tako blagonaklon odnos našeg suseda? Do nedavno nije uložio niti evro, niti kunu u Agrokor, već je prvo od ranijih američkih, evropskih I kanadskih fondova ulagača otkupio Agrokorve obveznice za jedanaest odsto nominalne vrednosti.

Procenjue se da je za 45 miliona evra kupio papire kojima od Agrokora potražuje 400 miliona. Ova potraživanja, po planu vanrednog upravnika, imaju prioritet pri isplati u odnosu na svih 6,3 milijarde evra koliko su ukupna dugovanja Agrokora.

Godin dana nakon što je kreditirao kompaniju sa 400 miliona evra, "Najthed capital" očekuje povratak uloženog, uvećanag za četiri odsto kamate, ali i naplatu 400 miliona evra starih potraživanja kupljenih za 45 miliona. Naravno, ako sve bude išlo po planu, odnosno ako se revitalizuje sistem bar u meri da može vratiti deo dugova. Zarada bi maksimalno bila neverovatnih 371 milion evra.

Tek slede sudski sporovi

Kako će za isplatu potraživanja biti neophodno prodati i neka od vrednijih Agrokorovih preduzeća, Jamnicu, Zvezdu ili Ledo, starim investitorima ostaće otpaci da naplate svoja potraživanja.

Procene su da će naplatiti tek trećinu. Razlika u tretmanu investitora je prevelika.

Na ovakav tok raspleta odlučila se država Hrvatska uvodeći "Lex Agrokor" i time de fakto dovodeći u pitanje sopstvene, decenijama građene predstečajne i stečajne postupke.

Teško da se sama odlučila na ovakav postupak i svakako nije iznenađena započetim i najavljenim sudskim postupcima, a biće ih i znatno više i sa naplatnim zahtevima koji će premašivati milijarde evra.