Moguće nove sankcije: Ako Tramp zbog Rusije uvede carine od 500 odsto, Srbija bi mogla da se nađe na udaru
Sjedinjene Američke Države spremne su da pređu na radikalnije mere ukoliko diplomatski odnosi i dosadašnji pritisci na Rusiju na uspeju.
U toj igri moći, Srbija bi ponovo mogla da se nađe u procepu, jer joj prete carine od 500 odsto, što bi praktično bio kraj izvoza u tu zemlju.
Te radikalnije mere potvrđuje i Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine (Sanctioning Russia Act of 2025) koji je u opticaju iako još nije zvanično usvojen, a da bi bio, mora da prođe i Senat i predsednika SAD, piše Danas.
Tim zakonom, prema objašnjenjima, SAD žele da zadaju jači udarac Rusiji i finansiranju rata u Ukrajini. To žele da urade i tako što će povećati carine svim zemljama koje trguju sa Rusijom naftom, naftinim derivatima, gasom, uranijumom ili petrohemijskim proizvodima.
Ovaj zakon, kako se čini, drži se na čekanju, dok se ne vidi razvoj situacije u odnosima SAD i Rusije i koliko će pregovori o primirju biti delotvorni.
Iako do sada nije bilo previše priče o ovom zakonu, buru je ponovo pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp koji ga je prokomentarisao. Tramp se za vikend obratio medijima i potvrdio da republikanci izrađuju pravni okvir za dalje sankcije.
"To mi je u redu. Svaka zemlja koja posluje sa Rusijom biće veoma strogo sankcionisana", naglasio je on.
Ono što je izazvalo najveće reakcije jesu visine carine koje su planirane, jer je ideja da one iznose 500 odsto. Naime, pored carina Rusiji, carine će sekundarno biti uvedene svim zemljama koje sa njima posluju u okviru energetskog sektora, a tu svakako spada i Srbija.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kaže da bi Srbija definitivno spadala u tu grupu zemalja.
"Zato što mi imamo zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Rusije i očekujemo dugoročni sporazum da se potpiše između Srbijagasa i Gasproma", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, to je pritisak koji SAD vrše da bi primorali Rusiju na kompromis oko Ukrajine.
"Može da se desi da se taj kompromis postigne i da onda ne bude osnova za uvođenje tih carina. Može da se desi i da Srbija bude isključena iz toga, da ispregovara kao Mađarska, koja nije stavljena pod sankcije iako uvozi energente iz Rusije", navodi Stanić.
Ukoliko bi taj zakon bio usvojen, naša pozicija nikako ne bi bila održiva u Americi, upozorava on.
"Pitanje je i sada sa ovih 35 odsto koliko je održiva. Direktan efekat bi bio to da ne bismo mogli da izvozimo na američko tržište", pojašnjava Stanić.
Međutim, prema njegovim rečima, gori bi bio sekundarni efekat.
"Sekundarni bi bio taj da bi Srbija bila stavljena na spisak zemalja koje su nepouzdane za bilo kakvu poslovnu saradnju, investiranje i slično i to bi uticalo na pad privredne aktivnosti u Srbiji", ukazuje sagovornik lista Danas.
Stanić podseća da bi u Evropi samo Mađarska, Slovačka i Srbija bile pod ovim uticajem, ako se ne računaju Turska i Belorusija.
Kako kaže, sama ova najava je već uzrokovala to da su određene zemlje već počele da preispituju saradnju sa Rusijom.
"Ako bi se te carine ipak uvele, to bi bio kraj našeg izvoza u SAD. Kada su tako ogromne carine, to su onda sankcije, nisu više carine", zaključuje on.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da je najava o potencijalnom uvođenju "astronomskih" carina na uvoz iz zemalja koje sarađuju sa Rusijom od 500 odsto u najmanju ruku čudna.
"Kao uostalom i druge mere koje najavi Tramp, donese pa povuče. Mislim da ovo, u najmanju ruku, nije smisleno i da nije zabeleženo u novijoj istoriji", smatra on.
Pročitaj još
Kako objašnjava, to bi praktično značilo da SAD ne bi imale nikavu trgovinsku saradnju sa najvećim brojem zemalja sveta, čak i njenih bližih komšija i, naravno, najvećih ekonomija sveta.
"S obzirom na aktuelnu situaciju u spoljnotrgovinskom bilansu i konstantan deficit, ostaje samo da predsednik javno zabrani uvoz iz vodećih ekonomija, jer sve one, kroz regionalne oblike ili pak trgovinske odnose, sarađuju sa Rusijom. Pre svega preko BRIKS-a", ukazuje Milićević.
Sigurno je, prema njegovim rečima, da ove zemlje neće suspendovati saradnju sa Rusijom, iz mnogo razloga.
"Rusija je proizvođač retkih metala, đubriva i slično, tako da nije moguće da bilo koja zemlja brzo supstiutiše izostanak ruske robe", naglašava on.
Uostalom, kako dodaje Milićević, i Amerika je iz Rusije uvezla u 2024. godini robe za 3,2 milijarde dolara, a samo u prvih sedam meseci ove godine preko 3,3 milijarde.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
0
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
0
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
3
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
3
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
6
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
4
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
18
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Komentari 36
Ozvalavljen
Pedja
Kara Đorđe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar