Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Foto: Pixabay
U skladu sa optimističnim suočavanjem sa preprekama, kineski grafički znak za krizu je iz dva dela, a jedan od njih označava ništa drugo nego šansu.
Od odlučnog prevazilaženja teškoća u autoindustriji donedavno najmnogoljudnije zemlje na svetu uskoro bi dobit mogla imati i Srbija.
Ponor evropske autoindustrije
Sa nedavnog boravka ekonomske delegacije Srbije u Pekingu stigla je vest da "Čeri", jedan od vodećih proizvođača automobila, planira da otvori fabriku u zemlji na brdovitom Balkanu. Vest je gotovo sve šokirala, naročito baš one najupućenije u autoindustriju.
Razlog je kriza u celoj evropskoj automobilskoj industriji i uočljivi sunovrat prodaje novih vozila. Pad je zahvatio praktično sve evropske proizvođače, ponajviše one najveće, iz Nemačke.
Tako "Folksvagen" planira da, istina, uz dobru nadoknadu, otpusti čak 35.000 radnika, dok se "Mercedes" već oslobodio 4.000 zaposlenih, a na adrese 40.000 radnika poslao je predlog za, uz obeštećenje, raskid radnog odnosa. U oba slučaja cilj je isti: sniziti troškove za pet milijardi evra godišnje.
Teška vremena su zahvatila državu u kojoj je automobilska industrija glavna poluga ekonomije. Problemi se u sve oštrijem vidu ispoljavaju i kod dobavljača delova koji su decenijama važili za uzor u zapošljavanju. Naravno da je i industrija autodelova u Srbiji, tradicionalno vezana na nemačke proizvođače vozila, osetila poteškoće, pa su počela i manja otpuštanja.
I onda je stigla vest iz Pekinga i to ne samo kao mogući pojas za spasavanje, već i kao najava uzleta srpske autoindustrije.
Od domaćeg ka svetskom tržištu
Stvar je u burnim događajima unutar svetske ekonomije, baš kao i na globalnoj političkoj sceni. Zahvatila je i kinesku automobilsku industriju koju već duže vreme opterećuje prevelika proizvodnja.
Kako je pre tridesetak godina velika većina od 1,5 milijardi Kineza bila bez sopstvenog automobila, u Pekingu su ulagali velike napore da oforme domaću autoindustriju za snabdevanje lokalnog tržišta. Uspevali su, u početku sa prilično neudobnim vozilima za najsiromašnije, ali su domaće fabrike brzo shvatile da moraju da se razvijaju prelaskom na zahtevnija, složenija i skuplja vozila, ali i da osvajaju najrazvijenija tržišta na kojima se i kreiraju potrebe za sve novijim modelima.
Ali kineski proizvođači su relativno dugo praktično celokupnu proizvodnju, zajedno sa dobavljačima, locirali na domaće tle, čime su postizali dva cilja: što masovnije zapošljavanje širom Kine i, zahvaljujući nižim zaradama, cenovnu konkurentnost, posebno u odnosu na brendove vodećih svetskih autofabrika. Potom su vozila izvozili širom sveta, uključujući SAD i Evropu.
Ovakva poslovna politika, uklopljena u širi političko-socijalni plan o ubrzanom razvoju Kine i podizanju životnog standarda građana, dovela je do zadovoljavanja domaćih kupaca, pa je među autokompanijama počela borba za održanje pozicije. Oštra domaća konkurencija inicirala je sve uočljiviji pad cena vozila kineskih proizvođača na lokalnom tržištu, pa profit od domaće prodaje postaje sve manji.
Pročitaj još
Lokalizacija proizvodnje
Vodeći kineski proizvođač "BYD" je prvi odlučio da počne da gradi proizvodne pogone i izvan Kine, a sada istim putem kreću i drugi, uključujući i najvećeg rivala "Čeri". Proces potpomaže i strategija Evropske unije da carinama i vancarinskim merama otežava uvoz automobila.
Time Brisel ne zabranjuje prodaju vozila proizvođača izvan Evropske unije, ali, praktično, iznuđuje da strana firma lokalizuje proizvodnju automobila. Ubuduće će biti sve manje automobila uvezenih u Uniju, već će vlasnici morati u nekoj evropskoj državi organizovati proizvodnju.
Svakako da su dobri (politički) odnosi dve države bitno, pa i odlučujuće, uticali da se "Čeri" opredeli da svoju drugu evropsku fabriku smesti u srcu Balkana. Krajem prošle godine uloživši 400 miliona evra započeo je proizvodnju u Španiji, ali, kako računa da već u startu Evropi ponudi tri modela iz svog portfolija, moraće da otvori još pogona. Reč je o kompaniji koja je lane prodala čak 2,6 miliona automobila, 30 odsto više nego prethodne sezone.
Dobar deo vozila završio je u rukama kupaca izvan Kine, čak 1,1 milion automobila, a što je deset puta više nego samo pet sezona ranije. Rast je toliki da se vidi brzo osvajanje novog tržišta i logično je da proizvođači iz Kine čine sve kako bi se još dublje užljebili na tržištu na kome je tako snažno startovao.
Zaustavljeno šest fabrika
Čini se da je i sasvim solidno poslovanje srpske filijale svetskog autogiganta Fijat-Krajsler (FCA) bilo mamac za kinesku kompaniju da svoju drugu evropsku fabriku locira baš u Srbiji. Globalno, FCA ima izvesnih poteškoća, najviše u Evropi gde je privremeno zaustavio proizvodnju u šest pogona, ali rad fabrike u Kragujevcu je sasvim solidan.
Trenutno sa trase izlazi oko 400 vozila dnevno i plan je da do Nove godine započne rad treće smene, čime bi se dnevna produkcija uvećala na 500 do 600 primeraka, što je optimalan broj.
Inače, izvoz vozila je za prvih devet meseci dostigao 300 miliona evra, a kupci najviše traže hibridne modele. Očekuje se da će uvođenjem treće smene biti povećana i produkcija potpuno električnih vozila, kao i "dizelaša". U kragujevačkoj firmi već je zaposleno oko 2.900 radnika i neprekidno se traže majstori. Oko 300 je iz inostranstva, većinom iz Bengala, ali je tu i preko 100 radnika iz Maroka, gde je FCA privremeno stao sa proizvodnjom. Očekuje se da uskoro pristigne još najmanje 150 radnika iz Francuske, gde je FCA takođe zaustavio rad jednog od pogona.
Ispada, pak, da FCA-u poslovanje u Srbiji ide mnogo lakše i uspešnije nego u većini drugih evropskih zemalja i takav signal nije ostao nezapažen ni od strane menadžera kineskog "Čerija".
Dolazak kao nada
Dolazak još jednog automobilskog giganta bio bi pun pogodak za srpsku privredu i društvo u celini. Ne samo da bi uvećao BDP, izvoz, prihod državnog i lokalnog budžeta, već bi to bila prilika i za brojne srpske proizvođače autodelova da delove izrađuju, osim za nemačke, i za kineskog autodiva.
Dolazak fabrike iz Kine bi uticao na povećanje zaposlenosti, ali, za razliku od FCA, kineski proizvođač za buduću evropsku produkciju nema uhodanu dobavljačku ekipu. Bila bi to, zapravo, šansa da se srpska proizvodnja autodelova još više intenzivira, ali i proširi na nove autodelove.
Malo toga lepog se može čuti ovih dana. Loše i sve gore vesti pretiču jedna drugu. Najava mogućeg dolaska "Čerija" u Srbiju je izuzetak kakvih će, nadajmo se, ubuduće biti više.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
1
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
15
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
11
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
32
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
7
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
20
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
54
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
Komentari 26
Gussar
Toza
BjelogrdićBezMorala
Citam komentare I krstim se sa obe ruke. Nista ne valja I nista nije dobro. Dali se zapitate sta znaci kada ti neko (ko god bio) dode i investira nekoliko stotina miliona eura. Znaci da za toliko uvecava ukupnu vrijednost mjesta gdje investira.
Plus sto oplemenjuje to mjesto I jos zaposljava neki broj ljudi koji dobijaju placu I naravno trose te pare tu a ne u Kini.
Za neke ljude vidim da to nije dovoljno. Teska je to dijagnoza."
Tačno tako! Evo par primera:
- RioTinto - gde god da su došli
- Gasprom sa svojim fraking bušenjem u Vojvodini koje uništava životnu sredinu. Lubrikanti koji se koriste u procesu, dospevaju u akvafor i trqjno ga kontaminiraju
- LyngLong - gde god da su došli a iz Kine su ih proterali
- Zijing - Starica, Bor, šire se na Homolje ...
Da sublimiram za ove nečasne botove, kartelske plaćenike - postoje zakoni i procedure koje korumpirani režim ne poštuje i time nepovratno devastira Srbiju.
Nastavi niz!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar