Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Foto: Pixabay
U skladu sa optimističnim suočavanjem sa preprekama, kineski grafički znak za krizu je iz dva dela, a jedan od njih označava ništa drugo nego šansu.
Od odlučnog prevazilaženja teškoća u autoindustriji donedavno najmnogoljudnije zemlje na svetu uskoro bi dobit mogla imati i Srbija.
Ponor evropske autoindustrije
Sa nedavnog boravka ekonomske delegacije Srbije u Pekingu stigla je vest da "Čeri", jedan od vodećih proizvođača automobila, planira da otvori fabriku u zemlji na brdovitom Balkanu. Vest je gotovo sve šokirala, naročito baš one najupućenije u autoindustriju.
Razlog je kriza u celoj evropskoj automobilskoj industriji i uočljivi sunovrat prodaje novih vozila. Pad je zahvatio praktično sve evropske proizvođače, ponajviše one najveće, iz Nemačke.
Tako "Folksvagen" planira da, istina, uz dobru nadoknadu, otpusti čak 35.000 radnika, dok se "Mercedes" već oslobodio 4.000 zaposlenih, a na adrese 40.000 radnika poslao je predlog za, uz obeštećenje, raskid radnog odnosa. U oba slučaja cilj je isti: sniziti troškove za pet milijardi evra godišnje.
Teška vremena su zahvatila državu u kojoj je automobilska industrija glavna poluga ekonomije. Problemi se u sve oštrijem vidu ispoljavaju i kod dobavljača delova koji su decenijama važili za uzor u zapošljavanju. Naravno da je i industrija autodelova u Srbiji, tradicionalno vezana na nemačke proizvođače vozila, osetila poteškoće, pa su počela i manja otpuštanja.
I onda je stigla vest iz Pekinga i to ne samo kao mogući pojas za spasavanje, već i kao najava uzleta srpske autoindustrije.
Od domaćeg ka svetskom tržištu
Stvar je u burnim događajima unutar svetske ekonomije, baš kao i na globalnoj političkoj sceni. Zahvatila je i kinesku automobilsku industriju koju već duže vreme opterećuje prevelika proizvodnja.
Kako je pre tridesetak godina velika većina od 1,5 milijardi Kineza bila bez sopstvenog automobila, u Pekingu su ulagali velike napore da oforme domaću autoindustriju za snabdevanje lokalnog tržišta. Uspevali su, u početku sa prilično neudobnim vozilima za najsiromašnije, ali su domaće fabrike brzo shvatile da moraju da se razvijaju prelaskom na zahtevnija, složenija i skuplja vozila, ali i da osvajaju najrazvijenija tržišta na kojima se i kreiraju potrebe za sve novijim modelima.
Ali kineski proizvođači su relativno dugo praktično celokupnu proizvodnju, zajedno sa dobavljačima, locirali na domaće tle, čime su postizali dva cilja: što masovnije zapošljavanje širom Kine i, zahvaljujući nižim zaradama, cenovnu konkurentnost, posebno u odnosu na brendove vodećih svetskih autofabrika. Potom su vozila izvozili širom sveta, uključujući SAD i Evropu.
Ovakva poslovna politika, uklopljena u širi političko-socijalni plan o ubrzanom razvoju Kine i podizanju životnog standarda građana, dovela je do zadovoljavanja domaćih kupaca, pa je među autokompanijama počela borba za održanje pozicije. Oštra domaća konkurencija inicirala je sve uočljiviji pad cena vozila kineskih proizvođača na lokalnom tržištu, pa profit od domaće prodaje postaje sve manji.
Pročitaj još
Lokalizacija proizvodnje
Vodeći kineski proizvođač "BYD" je prvi odlučio da počne da gradi proizvodne pogone i izvan Kine, a sada istim putem kreću i drugi, uključujući i najvećeg rivala "Čeri". Proces potpomaže i strategija Evropske unije da carinama i vancarinskim merama otežava uvoz automobila.
Time Brisel ne zabranjuje prodaju vozila proizvođača izvan Evropske unije, ali, praktično, iznuđuje da strana firma lokalizuje proizvodnju automobila. Ubuduće će biti sve manje automobila uvezenih u Uniju, već će vlasnici morati u nekoj evropskoj državi organizovati proizvodnju.
Svakako da su dobri (politički) odnosi dve države bitno, pa i odlučujuće, uticali da se "Čeri" opredeli da svoju drugu evropsku fabriku smesti u srcu Balkana. Krajem prošle godine uloživši 400 miliona evra započeo je proizvodnju u Španiji, ali, kako računa da već u startu Evropi ponudi tri modela iz svog portfolija, moraće da otvori još pogona. Reč je o kompaniji koja je lane prodala čak 2,6 miliona automobila, 30 odsto više nego prethodne sezone.
Dobar deo vozila završio je u rukama kupaca izvan Kine, čak 1,1 milion automobila, a što je deset puta više nego samo pet sezona ranije. Rast je toliki da se vidi brzo osvajanje novog tržišta i logično je da proizvođači iz Kine čine sve kako bi se još dublje užljebili na tržištu na kome je tako snažno startovao.
Zaustavljeno šest fabrika
Čini se da je i sasvim solidno poslovanje srpske filijale svetskog autogiganta Fijat-Krajsler (FCA) bilo mamac za kinesku kompaniju da svoju drugu evropsku fabriku locira baš u Srbiji. Globalno, FCA ima izvesnih poteškoća, najviše u Evropi gde je privremeno zaustavio proizvodnju u šest pogona, ali rad fabrike u Kragujevcu je sasvim solidan.
Trenutno sa trase izlazi oko 400 vozila dnevno i plan je da do Nove godine započne rad treće smene, čime bi se dnevna produkcija uvećala na 500 do 600 primeraka, što je optimalan broj.
Inače, izvoz vozila je za prvih devet meseci dostigao 300 miliona evra, a kupci najviše traže hibridne modele. Očekuje se da će uvođenjem treće smene biti povećana i produkcija potpuno električnih vozila, kao i "dizelaša". U kragujevačkoj firmi već je zaposleno oko 2.900 radnika i neprekidno se traže majstori. Oko 300 je iz inostranstva, većinom iz Bengala, ali je tu i preko 100 radnika iz Maroka, gde je FCA privremeno stao sa proizvodnjom. Očekuje se da uskoro pristigne još najmanje 150 radnika iz Francuske, gde je FCA takođe zaustavio rad jednog od pogona.
Ispada, pak, da FCA-u poslovanje u Srbiji ide mnogo lakše i uspešnije nego u većini drugih evropskih zemalja i takav signal nije ostao nezapažen ni od strane menadžera kineskog "Čerija".
Dolazak kao nada
Dolazak još jednog automobilskog giganta bio bi pun pogodak za srpsku privredu i društvo u celini. Ne samo da bi uvećao BDP, izvoz, prihod državnog i lokalnog budžeta, već bi to bila prilika i za brojne srpske proizvođače autodelova da delove izrađuju, osim za nemačke, i za kineskog autodiva.
Dolazak fabrike iz Kine bi uticao na povećanje zaposlenosti, ali, za razliku od FCA, kineski proizvođač za buduću evropsku produkciju nema uhodanu dobavljačku ekipu. Bila bi to, zapravo, šansa da se srpska proizvodnja autodelova još više intenzivira, ali i proširi na nove autodelove.
Malo toga lepog se može čuti ovih dana. Loše i sve gore vesti pretiču jedna drugu. Najava mogućeg dolaska "Čerija" u Srbiju je izuzetak kakvih će, nadajmo se, ubuduće biti više.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
8
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
2
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
10
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
8
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
71
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Privredna komora Srbije: Profesionalni vozači na udaru šengenskih pravila
19.11.2025.•
8
Ograničen boravak profesionalnih vozača iz Srbije na teritoriji Evropske unije (EU), već ima, a tek će imati ozbiljne posledice na srpske vozače, lance snabdevanja, privredu i izvoz.
Tabaković o "specijalnoj operaciji" vezanoj za NIS: "O njoj se ne govori"
19.11.2025.•
18
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da se o "specijalnoj operaciji" koju je pominjanaa na sednici Vlade Srbije o NIS-u ne govori kako se ne bi otkrivali dalji planovi i strategije.
Vlada na vanrednoj sednici odlučila: Osniva još jedno gasno preduzeće
19.11.2025.•
14
Vlada Srbije je na vanrednoj sednici odlučila da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom i to će mu biti glavna uloga.
Narodna banka Srbije dobila upozorenje zbog mogućih sekundarnih sankcija zbog NIS-a
19.11.2025.•
16
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog NIS-a.
Rusi pristali da prodaju svoj udeo u NIS-u: Ministarka ne kaže kome, ali ističe da se ništa ne krije
19.11.2025.•
41
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-u koji iznosi 56,15 odsto.
Tabaković: Inflacija usporila zahvaljujući ograničenju trgovačkih marži, BDP će biti manji od očekivanog
19.11.2025.•
6
Usporavanje inflacije u Srbiji na 2,8 odsto u oktobru ove godine najvećim delom je rezultat primene uredbe o organičavanju trovačkih marži.
Moguće nove sankcije: Ako Tramp zbog Rusije uvede carine od 500 odsto, Srbija bi mogla da se nađe na udaru
19.11.2025.•
34
Sjedinjene Američke Države spremne su da pređu na radikalnije mere ukoliko diplomatski odnosi i dosadašnji pritisci na Rusiju na uspeju.
Vlada Srbije danas zaseda: Biće razmotren paket energetskih propisa
19.11.2025.•
3
Vlada Srbije danas će održati sednicu na kojoj će biti razmotren paket energetskih propisa.
NIS ponovo traži od SAD dozvolu da posluje tokom pregovora o promeni vlasničke strukture
19.11.2025.•
1
Naftna industrija Srbije podnela je 18. novembra Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Bajatović: Ruski kapital u NIS-u moraće da bude anuliran
19.11.2025.•
21
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da prodaju NIS-a Rusima 2008. ne vidi kao loš poslovni potez, ali da ruski kapital u toj kompaniji mora da bude anuliran, jer NIS mora da nastavi da radi.
Honda povukla više od 250.000 hibridnih vozila zbog softverske greške
19.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Honda povukao je sa tržišta SAD više od 256.600 svojih hibridnih vozila "akord".
Generalni direktor NIS-a: "Akcionari vode pregovore, kompanija nastavlja stabilno poslovanje"
18.11.2025.•
7
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev obratio se večeras zaposlenima i obavestio ih da akcionari te kompanije "aktivno vode pregovore sa svim zainteresovanim stranama".
Macut i Đedović Handanović: Snabdevanje energentima stabilno, dopremaju se tone naftne, benzina i dizela
18.11.2025.•
5
Premijer Đuro Macut razgovarao je sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović o situaciji u tom sektoru i merama koje država preduzima kako bi se ublažile posledice sankcija NIS-u.
Može li se sačuvati NIS?
18.11.2025.•
12
Teška su vremena, ratuje se na bezbroj lokacija širom globusa.
Kako bi izgledala nacionalizacija NIS-a - da li je uopšte moguća
18.11.2025.•
8
Rasplet u vezi sa sankcijama NIS-u morao bi uskoro da se reši, ali i dalje nema jasnih naznaka kako.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar