Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
U skladu sa optimističnim suočavanjem sa preprekama, kineski grafički znak za krizu je iz dva dela, a jedan od njih označava ništa drugo nego šansu.
Od odlučnog prevazilaženja teškoća u autoindustriji donedavno najmnogoljudnije zemlje na svetu uskoro bi dobit mogla imati i Srbija.
Ponor evropske autoindustrije
Sa nedavnog boravka ekonomske delegacije Srbije u Pekingu stigla je vest da "Čeri", jedan od vodećih proizvođača automobila, planira da otvori fabriku u zemlji na brdovitom Balkanu. Vest je gotovo sve šokirala, naročito baš one najupućenije u autoindustriju.
Razlog je kriza u celoj evropskoj automobilskoj industriji i uočljivi sunovrat prodaje novih vozila. Pad je zahvatio praktično sve evropske proizvođače, ponajviše one najveće, iz Nemačke.
Tako "Folksvagen" planira da, istina, uz dobru nadoknadu, otpusti čak 35.000 radnika, dok se "Mercedes" već oslobodio 4.000 zaposlenih, a na adrese 40.000 radnika poslao je predlog za, uz obeštećenje, raskid radnog odnosa. U oba slučaja cilj je isti: sniziti troškove za pet milijardi evra godišnje.
Teška vremena su zahvatila državu u kojoj je automobilska industrija glavna poluga ekonomije. Problemi se u sve oštrijem vidu ispoljavaju i kod dobavljača delova koji su decenijama važili za uzor u zapošljavanju. Naravno da je i industrija autodelova u Srbiji, tradicionalno vezana na nemačke proizvođače vozila, osetila poteškoće, pa su počela i manja otpuštanja.
I onda je stigla vest iz Pekinga i to ne samo kao mogući pojas za spasavanje, već i kao najava uzleta srpske autoindustrije.
Od domaćeg ka svetskom tržištu
Stvar je u burnim događajima unutar svetske ekonomije, baš kao i na globalnoj političkoj sceni. Zahvatila je i kinesku automobilsku industriju koju već duže vreme opterećuje prevelika proizvodnja.
Kako je pre tridesetak godina velika većina od 1,5 milijardi Kineza bila bez sopstvenog automobila, u Pekingu su ulagali velike napore da oforme domaću autoindustriju za snabdevanje lokalnog tržišta. Uspevali su, u početku sa prilično neudobnim vozilima za najsiromašnije, ali su domaće fabrike brzo shvatile da moraju da se razvijaju prelaskom na zahtevnija, složenija i skuplja vozila, ali i da osvajaju najrazvijenija tržišta na kojima se i kreiraju potrebe za sve novijim modelima.
Ali kineski proizvođači su relativno dugo praktično celokupnu proizvodnju, zajedno sa dobavljačima, locirali na domaće tle, čime su postizali dva cilja: što masovnije zapošljavanje širom Kine i, zahvaljujući nižim zaradama, cenovnu konkurentnost, posebno u odnosu na brendove vodećih svetskih autofabrika. Potom su vozila izvozili širom sveta, uključujući SAD i Evropu.
Ovakva poslovna politika, uklopljena u širi političko-socijalni plan o ubrzanom razvoju Kine i podizanju životnog standarda građana, dovela je do zadovoljavanja domaćih kupaca, pa je među autokompanijama počela borba za održanje pozicije. Oštra domaća konkurencija inicirala je sve uočljiviji pad cena vozila kineskih proizvođača na lokalnom tržištu, pa profit od domaće prodaje postaje sve manji.
Pročitaj još
Lokalizacija proizvodnje
Vodeći kineski proizvođač "BYD" je prvi odlučio da počne da gradi proizvodne pogone i izvan Kine, a sada istim putem kreću i drugi, uključujući i najvećeg rivala "Čeri". Proces potpomaže i strategija Evropske unije da carinama i vancarinskim merama otežava uvoz automobila.
Time Brisel ne zabranjuje prodaju vozila proizvođača izvan Evropske unije, ali, praktično, iznuđuje da strana firma lokalizuje proizvodnju automobila. Ubuduće će biti sve manje automobila uvezenih u Uniju, već će vlasnici morati u nekoj evropskoj državi organizovati proizvodnju.
Svakako da su dobri (politički) odnosi dve države bitno, pa i odlučujuće, uticali da se "Čeri" opredeli da svoju drugu evropsku fabriku smesti u srcu Balkana. Krajem prošle godine uloživši 400 miliona evra započeo je proizvodnju u Španiji, ali, kako računa da već u startu Evropi ponudi tri modela iz svog portfolija, moraće da otvori još pogona. Reč je o kompaniji koja je lane prodala čak 2,6 miliona automobila, 30 odsto više nego prethodne sezone.
Dobar deo vozila završio je u rukama kupaca izvan Kine, čak 1,1 milion automobila, a što je deset puta više nego samo pet sezona ranije. Rast je toliki da se vidi brzo osvajanje novog tržišta i logično je da proizvođači iz Kine čine sve kako bi se još dublje užljebili na tržištu na kome je tako snažno startovao.
Zaustavljeno šest fabrika
Čini se da je i sasvim solidno poslovanje srpske filijale svetskog autogiganta Fijat-Krajsler (FCA) bilo mamac za kinesku kompaniju da svoju drugu evropsku fabriku locira baš u Srbiji. Globalno, FCA ima izvesnih poteškoća, najviše u Evropi gde je privremeno zaustavio proizvodnju u šest pogona, ali rad fabrike u Kragujevcu je sasvim solidan.
Trenutno sa trase izlazi oko 400 vozila dnevno i plan je da do Nove godine započne rad treće smene, čime bi se dnevna produkcija uvećala na 500 do 600 primeraka, što je optimalan broj.
Inače, izvoz vozila je za prvih devet meseci dostigao 300 miliona evra, a kupci najviše traže hibridne modele. Očekuje se da će uvođenjem treće smene biti povećana i produkcija potpuno električnih vozila, kao i "dizelaša". U kragujevačkoj firmi već je zaposleno oko 2.900 radnika i neprekidno se traže majstori. Oko 300 je iz inostranstva, većinom iz Bengala, ali je tu i preko 100 radnika iz Maroka, gde je FCA privremeno stao sa proizvodnjom. Očekuje se da uskoro pristigne još najmanje 150 radnika iz Francuske, gde je FCA takođe zaustavio rad jednog od pogona.
Ispada, pak, da FCA-u poslovanje u Srbiji ide mnogo lakše i uspešnije nego u većini drugih evropskih zemalja i takav signal nije ostao nezapažen ni od strane menadžera kineskog "Čerija".
Dolazak kao nada
Dolazak još jednog automobilskog giganta bio bi pun pogodak za srpsku privredu i društvo u celini. Ne samo da bi uvećao BDP, izvoz, prihod državnog i lokalnog budžeta, već bi to bila prilika i za brojne srpske proizvođače autodelova da delove izrađuju, osim za nemačke, i za kineskog autodiva.
Dolazak fabrike iz Kine bi uticao na povećanje zaposlenosti, ali, za razliku od FCA, kineski proizvođač za buduću evropsku produkciju nema uhodanu dobavljačku ekipu. Bila bi to, zapravo, šansa da se srpska proizvodnja autodelova još više intenzivira, ali i proširi na nove autodelove.
Malo toga lepog se može čuti ovih dana. Loše i sve gore vesti pretiču jedna drugu. Najava mogućeg dolaska "Čerija" u Srbiju je izuzetak kakvih će, nadajmo se, ubuduće biti više.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
6
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
42
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
24
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
33
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
6
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
9
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Komentari 26
Gussar
Toza
BjelogrdićBezMorala
Citam komentare I krstim se sa obe ruke. Nista ne valja I nista nije dobro. Dali se zapitate sta znaci kada ti neko (ko god bio) dode i investira nekoliko stotina miliona eura. Znaci da za toliko uvecava ukupnu vrijednost mjesta gdje investira.
Plus sto oplemenjuje to mjesto I jos zaposljava neki broj ljudi koji dobijaju placu I naravno trose te pare tu a ne u Kini.
Za neke ljude vidim da to nije dovoljno. Teska je to dijagnoza."
Tačno tako! Evo par primera:
- RioTinto - gde god da su došli
- Gasprom sa svojim fraking bušenjem u Vojvodini koje uništava životnu sredinu. Lubrikanti koji se koriste u procesu, dospevaju u akvafor i trqjno ga kontaminiraju
- LyngLong - gde god da su došli a iz Kine su ih proterali
- Zijing - Starica, Bor, šire se na Homolje ...
Da sublimiram za ove nečasne botove, kartelske plaćenike - postoje zakoni i procedure koje korumpirani režim ne poštuje i time nepovratno devastira Srbiju.
Nastavi niz!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar