Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Foto: 021.rs
Do sada su međunarodni transferi iz Srbije ka inostranstvu funkcionisali preko SWIFT sistema, koji omogućava razmenu finansijskih poruka između banaka širom sveta, piše Insajder.
Takvi transferi često podrazumevaju uključivanje jedne ili više posredničkih banaka, što utiče na cenu i brzinu transakcije - naknade su više, a novac na račun primaoca može stići tek nakon jednog ili više radnih dana.
Dodatno, konačan iznos koji stiže na račun često zavisi od troškova posrednika, koji nisu uvek unapred potpuno transparentni.
U početnoj fazi banke iz Srbije će ove transfere i dalje realizovati uz učešće inostranih posrednika, što znači da konačni troškovi mogu varirati u zavisnosti od pojedinačne banke i njenog modela poslovanja.
Poseban potencijal SEPA sistema leži u mogućnosti tzv. instant plaćanja, koja omogućavaju prenos novca u roku od nekoliko sekundi, 24 sata dnevno. Međutim, ova opcija u početku neće biti dostupna u Srbiji i očekuje se da će biti uvedena tek u narednim fazama, u zavisnosti od tehničke spremnosti banaka i saradnje sa evropskim partnerima.
U praksi, to znači da će građani i privreda u Srbiji u narednom periodu verovatno koristiti kombinaciju SEPA i SWIFT sistema, u zavisnosti od destinacije, valute i vrste transakcije. Pravi efekti ulaska u SEPA zonu biće vidljivi tek u mesecima koji slede, kada postane jasno da li će nova pravila doneti stvarno niže troškove i brža plaćanja ili će razlike ostati pre svega na tehničkom nivou.
Šta građani i privreda mogu da očekuju
Finansijski konsultant i ekonomista Vladimir Vasić, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ocenjuje da će građani i privreda prve efekte ulaska u SEPA sistem osetiti kroz niže troškove i brže transfere novca.
"Srbija godišnje prima između tri i po i četiri milijarde evra doznaka iz inostranstva. Danas, kada se novac šalje preko više posredničkih banaka, dešava se da od 100 evra koje neko pošalje iz inostranstva, na račun u Srbiji stigne i znatno manje, recimo 80, jer se kroz lanac naplate provizije svake od banaka koje učestvuju u transferu. Slična stvar je i kada su u pitanju fakture", objašnjava Vasić.
Pročitaj još
Kako navodi, suština SEPA sistema je uvođenje jedinstvenih pravila za plaćanja u evrima unutar Evrope, čime se pojednostavljuju procedure i smanjuje potreba za višestrukim posrednicima.
"To je jedinstvena platforma za plaćanje koja već dugo funkcioniše u Evropskoj uniji, sa ciljem da se izbegne situacija u kojoj svaka država ili banka ima sopstvena pravila. Srbija se sada praktično priključuje tom sistemu", kaže on.
U praksi, to znači da bi transferi trebalo da budu i brži.
"Osnovni model koji se sada uvodi jeste standardni kreditni transfer, gde novac stiže u roku do 24 sata. Danas takve transakcije često traju između pet i sedam dana", navodi Vasić.
On dodaje da SEPA podrazumeva više vrsta usluga, ali da neće sve biti odmah dostupne u Srbiji.
"Postoje tri ključna proizvoda: standardni kreditni transfer, zatim instant plaćanje - gde novac stiže za nekoliko sekundi, i treći model koji podrazumeva trajne naloge, odnosno automatsko plaćanje obaveza. U ovoj fazi kreće samo osnovni model, dok se ostale opcije mogu očekivati kasnije, verovatno u narednih godinu dana", kaže sagovornik.
Na širem planu, efekti će se najpre videti u svakodnevnim finansijskim tokovima, a manje u investicijama.
"Ovo je pre svega pitanje transakcionog poslovanja - slanja i prijema novca. Procene su da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da uštede oko 600 miliona evra u naredne tri godine, a kako je Srbija najveća ekonomija u regionu, značajan deo te uštede mogao bi da se odnosi upravo na nju i 60 odsto tog novca bi moglo da ostane ovde", ističe Vasić.
On ocenjuje da je pristupanje SEPA sistemu i signal dublje finansijske integracije sa Evropskom unijom.
"To je praktično ulazak u evropski finansijski prostor kroz platne sisteme. Ako imamo u vidu da se oko 60 odsto izvoza Srbije plasira na tržište Evropske unije, a sličan udeo važi i za uvoz, jasno je da se najveći deo platnog prometa odnosi upravo na taj prostor", navodi on.
Ipak, naglašava da SWIFT sistem ostaje ključan za globalna plaćanja.
"SWIFT ostaje infrastruktura za ceo svet i za sve valute koje nisu evro. SEPA se odnosi na transakcije u evrima unutar Evrope, tako da će banke i klijenti u praksi koristiti oba sistema, u zavisnosti od toga gde se novac šalje i u kojoj valuti", zaključuje Vasić.
Šta kažu iz Narodne banke Srbije
U Narodnoj banci Srbije za Insajder kažu da operativna spremnost od 5. maja znači da će građani i privreda moći da koriste SEPA plaćanja, ali u okviru konkretne platne šeme koja se sada uvodi.
"Srbija je u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima - SEPA, čime je omogućeno uključivanje pružalaca platnih usluga iz Srbije u pojedinačne SEPA platne šeme, a u okviru kojih bi se izvršavala plaćanja (što prevashodno podrazumeva platnu šemu SEPA Credit Transfer – SEPA transfera odobrenja). Evropski platni savet je u prethodnom periodu odobrio prijave za pristupanje SEPA Credit Transfer platnoj šemi, podnete od strane Narodne banke Srbije i 18 poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, nakon čega su od 10. aprila 2026. godine NBS i pomenutih 18 banaka i zvanično uvrštene u registar učesnika u okviru ove platne šeme", kažu iz NBS.
Kako navode, članstvo u SEPA sistemu donosi brojne pogodnosti kako za građane, tako i za privredu, pre svega kroz brže izvršenje transakcija i niže troškove plaćanja, što je posebno značajno za doznake iz inostranstva i svakodnevno poslovanje kompanija sa partnerima širom Evrope.
"Domaće banke su trenutno u završnoj fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja sa pravilima pomenute SEPA platne šeme, uključujući prilagođavanje internih sistema i obezbeđivanje pristupa odgovarajućim infrastrukturama za kliring i poravnanje", kažu iz centralne banke.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
0
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
4
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
2
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
1
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
SAD uvode sankcije rafineriji u Kini i kompanijama koje prevoze iransku naftu
26.04.2026.•
8
Američka vlada saopštila je da uvodi ekonomske sankcije velikoj rafineriji nafte sa sedištem u Kini i za oko 40 brodarskih kompanija i tankera koji prevoze iransku naftu.
Stanić: Prodaja NIS-a se odužila jer svi čekaju razvoj situacije
26.04.2026.•
3
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenio je da se odužila prodaja NIS-a zato što svi čekaju razvoj situacije kako bi pokušali da ispregovaraju što bolji dogovor za sebe.
Iz budžetske rezerve još 10 miliona evra za subvencije hotelijerima
26.04.2026.•
1
Vlada Srbije putem budžetske rezerve izdvaja 1,18 milijardi dinara (10 miliona evra) za subvencionisanje kvaliteta hotelskog smeštaja, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.
Dizel brže poskupi od benzina u krizama - ovo su razlozi
26.04.2026.•
3
Kad geopolitički šok pogodi energetska tržišta, ponavlja se isti obrazac: cene dizela naglo skaču, dok benzin zaostaje.
Evropa ne odustaje od uvođenja digitalnog evra - šta bi to donelo?
26.04.2026.•
8
Evropska centralna banka dugo je oklevala sa uvođenjenjem digitalne valute. Ali pritisak je sve veći. Da li bi digitalni evro mogao da ojača suverenitet Evrope?
Firma Marka Miškovića najveći poreski dužnik, uprkos arbitraži vrednoj 32 miliona evra
25.04.2026.•
20
Kompanija Mera Invest, u vlasništvu Marka Miškovića, nalazi se na vrhu liste najvećih poreskih dužnika u Srbiji, sa dugom od oko 9,4 miliona evra.
Srbija ponovo odložila otplatu dve milijarde dolara duga Emiratima: Vratiće možda za godinu dana
25.04.2026.•
62
Dve milijarde dolara, zajmljenih od Ujedinjenih Arapskih Emirata kroz dva kredita, umesto ove - vratićemo za godinu dana, doduše po nepromenjenoj kamatnoj stopi od četiri odsto, predviđeno je novim predlozima zakona.
Menja se Zakon o budžetskom sistemu, ali vlast ne smanjuje budžetsku rezervu
25.04.2026.•
2
U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o budžetskom sistemu kako bi se uskladio sa pravnim poretkom EU.
Cene nafte pale
25.04.2026.•
1
Cene nafte su pale, jer su veći izgledi za diplomatsko rešenje sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana poboljšale raspoloženje investitora.
Objavljene nove cene goriva
24.04.2026.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do četvrtka, 30. aprila.
Vlada Srbije produžila uredbu: Ostaju niže akcize na gorivo
24.04.2026.•
3
Vlada Srbije produžila je uredbu kojom su akcize na gorivo smanjene za 25 odsto i koja će važiti i naredne dve nedelje.
"Niš moj grad": Oko 100 radnika kompanije "Džonson elektrik" u Nišu dobilo otkaz
24.04.2026.•
0
Oko 100 radnika kompanije "Džonson elektrik" u Nišu dobilo je otkaz uz otpremnine, što je nastavak novog talasa otpuštanja na jugu Srbije, izjavio je kopredsednik koalicije "Niš moj grad" Miodrag Stanković.
Dok broj milijardera raste, jaz između bogatih i siromašnih sve veći
23.04.2026.•
5
Broj milijardera u svetu mogao bi da dostigne 4.000 do 2031. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće za nekretnine "Knight Frank", dok najbogatiji ubrzano uvećavaju svoje bogatstvo.
Energetičar Vasiljević: Srbija mora da insistira da država ima kontrolu na NIS-om
23.04.2026.•
8
Međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević izjavio je da Srbija u pregovorima sa MOL-om oko preuzimanja većinskog udela u NIS-u mora da insistira na tome da država ima kontrolu nad kompanijom.
MOL o pregovorima oko NIS-a: Ako budemo vlasnici, dugoročno ćemo zadržati rafineriju u Pančevu
23.04.2026.•
3
Da nije ministarke energetike Dubravke Đedović i njenog obraćanja domaćoj javnosti, što u medijima, što na svojim društvenim mrežama, o pregovorima za novog vlasnika NIS-a gotovo ništa se ne bi ni znalo.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar