Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Foto: 021.rs
Do sada su međunarodni transferi iz Srbije ka inostranstvu funkcionisali preko SWIFT sistema, koji omogućava razmenu finansijskih poruka između banaka širom sveta, piše Insajder.
Takvi transferi često podrazumevaju uključivanje jedne ili više posredničkih banaka, što utiče na cenu i brzinu transakcije - naknade su više, a novac na račun primaoca može stići tek nakon jednog ili više radnih dana.
Dodatno, konačan iznos koji stiže na račun često zavisi od troškova posrednika, koji nisu uvek unapred potpuno transparentni.
U početnoj fazi banke iz Srbije će ove transfere i dalje realizovati uz učešće inostranih posrednika, što znači da konačni troškovi mogu varirati u zavisnosti od pojedinačne banke i njenog modela poslovanja.
Poseban potencijal SEPA sistema leži u mogućnosti tzv. instant plaćanja, koja omogućavaju prenos novca u roku od nekoliko sekundi, 24 sata dnevno. Međutim, ova opcija u početku neće biti dostupna u Srbiji i očekuje se da će biti uvedena tek u narednim fazama, u zavisnosti od tehničke spremnosti banaka i saradnje sa evropskim partnerima.
U praksi, to znači da će građani i privreda u Srbiji u narednom periodu verovatno koristiti kombinaciju SEPA i SWIFT sistema, u zavisnosti od destinacije, valute i vrste transakcije. Pravi efekti ulaska u SEPA zonu biće vidljivi tek u mesecima koji slede, kada postane jasno da li će nova pravila doneti stvarno niže troškove i brža plaćanja ili će razlike ostati pre svega na tehničkom nivou.
Šta građani i privreda mogu da očekuju
Finansijski konsultant i ekonomista Vladimir Vasić, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ocenjuje da će građani i privreda prve efekte ulaska u SEPA sistem osetiti kroz niže troškove i brže transfere novca.
"Srbija godišnje prima između tri i po i četiri milijarde evra doznaka iz inostranstva. Danas, kada se novac šalje preko više posredničkih banaka, dešava se da od 100 evra koje neko pošalje iz inostranstva, na račun u Srbiji stigne i znatno manje, recimo 80, jer se kroz lanac naplate provizije svake od banaka koje učestvuju u transferu. Slična stvar je i kada su u pitanju fakture", objašnjava Vasić.
Pročitaj još
Kako navodi, suština SEPA sistema je uvođenje jedinstvenih pravila za plaćanja u evrima unutar Evrope, čime se pojednostavljuju procedure i smanjuje potreba za višestrukim posrednicima.
"To je jedinstvena platforma za plaćanje koja već dugo funkcioniše u Evropskoj uniji, sa ciljem da se izbegne situacija u kojoj svaka država ili banka ima sopstvena pravila. Srbija se sada praktično priključuje tom sistemu", kaže on.
U praksi, to znači da bi transferi trebalo da budu i brži.
"Osnovni model koji se sada uvodi jeste standardni kreditni transfer, gde novac stiže u roku do 24 sata. Danas takve transakcije često traju između pet i sedam dana", navodi Vasić.
On dodaje da SEPA podrazumeva više vrsta usluga, ali da neće sve biti odmah dostupne u Srbiji.
"Postoje tri ključna proizvoda: standardni kreditni transfer, zatim instant plaćanje - gde novac stiže za nekoliko sekundi, i treći model koji podrazumeva trajne naloge, odnosno automatsko plaćanje obaveza. U ovoj fazi kreće samo osnovni model, dok se ostale opcije mogu očekivati kasnije, verovatno u narednih godinu dana", kaže sagovornik.
Na širem planu, efekti će se najpre videti u svakodnevnim finansijskim tokovima, a manje u investicijama.
"Ovo je pre svega pitanje transakcionog poslovanja - slanja i prijema novca. Procene su da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da uštede oko 600 miliona evra u naredne tri godine, a kako je Srbija najveća ekonomija u regionu, značajan deo te uštede mogao bi da se odnosi upravo na nju i 60 odsto tog novca bi moglo da ostane ovde", ističe Vasić.
On ocenjuje da je pristupanje SEPA sistemu i signal dublje finansijske integracije sa Evropskom unijom.
"To je praktično ulazak u evropski finansijski prostor kroz platne sisteme. Ako imamo u vidu da se oko 60 odsto izvoza Srbije plasira na tržište Evropske unije, a sličan udeo važi i za uvoz, jasno je da se najveći deo platnog prometa odnosi upravo na taj prostor", navodi on.
Ipak, naglašava da SWIFT sistem ostaje ključan za globalna plaćanja.
"SWIFT ostaje infrastruktura za ceo svet i za sve valute koje nisu evro. SEPA se odnosi na transakcije u evrima unutar Evrope, tako da će banke i klijenti u praksi koristiti oba sistema, u zavisnosti od toga gde se novac šalje i u kojoj valuti", zaključuje Vasić.
Šta kažu iz Narodne banke Srbije
U Narodnoj banci Srbije za Insajder kažu da operativna spremnost od 5. maja znači da će građani i privreda moći da koriste SEPA plaćanja, ali u okviru konkretne platne šeme koja se sada uvodi.
"Srbija je u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima - SEPA, čime je omogućeno uključivanje pružalaca platnih usluga iz Srbije u pojedinačne SEPA platne šeme, a u okviru kojih bi se izvršavala plaćanja (što prevashodno podrazumeva platnu šemu SEPA Credit Transfer – SEPA transfera odobrenja). Evropski platni savet je u prethodnom periodu odobrio prijave za pristupanje SEPA Credit Transfer platnoj šemi, podnete od strane Narodne banke Srbije i 18 poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, nakon čega su od 10. aprila 2026. godine NBS i pomenutih 18 banaka i zvanično uvrštene u registar učesnika u okviru ove platne šeme", kažu iz NBS.
Kako navode, članstvo u SEPA sistemu donosi brojne pogodnosti kako za građane, tako i za privredu, pre svega kroz brže izvršenje transakcija i niže troškove plaćanja, što je posebno značajno za doznake iz inostranstva i svakodnevno poslovanje kompanija sa partnerima širom Evrope.
"Domaće banke su trenutno u završnoj fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja sa pravilima pomenute SEPA platne šeme, uključujući prilagođavanje internih sistema i obezbeđivanje pristupa odgovarajućim infrastrukturama za kliring i poravnanje", kažu iz centralne banke.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
4
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
63
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
8
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
3
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
4
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
7
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
31
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
Komentari 20
NN
Lala
Deki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar