Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Foto: 021.rs
Do sada su međunarodni transferi iz Srbije ka inostranstvu funkcionisali preko SWIFT sistema, koji omogućava razmenu finansijskih poruka između banaka širom sveta, piše Insajder.
Takvi transferi često podrazumevaju uključivanje jedne ili više posredničkih banaka, što utiče na cenu i brzinu transakcije - naknade su više, a novac na račun primaoca može stići tek nakon jednog ili više radnih dana.
Dodatno, konačan iznos koji stiže na račun često zavisi od troškova posrednika, koji nisu uvek unapred potpuno transparentni.
U početnoj fazi banke iz Srbije će ove transfere i dalje realizovati uz učešće inostranih posrednika, što znači da konačni troškovi mogu varirati u zavisnosti od pojedinačne banke i njenog modela poslovanja.
Poseban potencijal SEPA sistema leži u mogućnosti tzv. instant plaćanja, koja omogućavaju prenos novca u roku od nekoliko sekundi, 24 sata dnevno. Međutim, ova opcija u početku neće biti dostupna u Srbiji i očekuje se da će biti uvedena tek u narednim fazama, u zavisnosti od tehničke spremnosti banaka i saradnje sa evropskim partnerima.
U praksi, to znači da će građani i privreda u Srbiji u narednom periodu verovatno koristiti kombinaciju SEPA i SWIFT sistema, u zavisnosti od destinacije, valute i vrste transakcije. Pravi efekti ulaska u SEPA zonu biće vidljivi tek u mesecima koji slede, kada postane jasno da li će nova pravila doneti stvarno niže troškove i brža plaćanja ili će razlike ostati pre svega na tehničkom nivou.
Šta građani i privreda mogu da očekuju
Finansijski konsultant i ekonomista Vladimir Vasić, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ocenjuje da će građani i privreda prve efekte ulaska u SEPA sistem osetiti kroz niže troškove i brže transfere novca.
"Srbija godišnje prima između tri i po i četiri milijarde evra doznaka iz inostranstva. Danas, kada se novac šalje preko više posredničkih banaka, dešava se da od 100 evra koje neko pošalje iz inostranstva, na račun u Srbiji stigne i znatno manje, recimo 80, jer se kroz lanac naplate provizije svake od banaka koje učestvuju u transferu. Slična stvar je i kada su u pitanju fakture", objašnjava Vasić.
Pročitaj još
Kako navodi, suština SEPA sistema je uvođenje jedinstvenih pravila za plaćanja u evrima unutar Evrope, čime se pojednostavljuju procedure i smanjuje potreba za višestrukim posrednicima.
"To je jedinstvena platforma za plaćanje koja već dugo funkcioniše u Evropskoj uniji, sa ciljem da se izbegne situacija u kojoj svaka država ili banka ima sopstvena pravila. Srbija se sada praktično priključuje tom sistemu", kaže on.
U praksi, to znači da bi transferi trebalo da budu i brži.
"Osnovni model koji se sada uvodi jeste standardni kreditni transfer, gde novac stiže u roku do 24 sata. Danas takve transakcije često traju između pet i sedam dana", navodi Vasić.
On dodaje da SEPA podrazumeva više vrsta usluga, ali da neće sve biti odmah dostupne u Srbiji.
"Postoje tri ključna proizvoda: standardni kreditni transfer, zatim instant plaćanje - gde novac stiže za nekoliko sekundi, i treći model koji podrazumeva trajne naloge, odnosno automatsko plaćanje obaveza. U ovoj fazi kreće samo osnovni model, dok se ostale opcije mogu očekivati kasnije, verovatno u narednih godinu dana", kaže sagovornik.
Na širem planu, efekti će se najpre videti u svakodnevnim finansijskim tokovima, a manje u investicijama.
"Ovo je pre svega pitanje transakcionog poslovanja - slanja i prijema novca. Procene su da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da uštede oko 600 miliona evra u naredne tri godine, a kako je Srbija najveća ekonomija u regionu, značajan deo te uštede mogao bi da se odnosi upravo na nju i 60 odsto tog novca bi moglo da ostane ovde", ističe Vasić.
On ocenjuje da je pristupanje SEPA sistemu i signal dublje finansijske integracije sa Evropskom unijom.
"To je praktično ulazak u evropski finansijski prostor kroz platne sisteme. Ako imamo u vidu da se oko 60 odsto izvoza Srbije plasira na tržište Evropske unije, a sličan udeo važi i za uvoz, jasno je da se najveći deo platnog prometa odnosi upravo na taj prostor", navodi on.
Ipak, naglašava da SWIFT sistem ostaje ključan za globalna plaćanja.
"SWIFT ostaje infrastruktura za ceo svet i za sve valute koje nisu evro. SEPA se odnosi na transakcije u evrima unutar Evrope, tako da će banke i klijenti u praksi koristiti oba sistema, u zavisnosti od toga gde se novac šalje i u kojoj valuti", zaključuje Vasić.
Šta kažu iz Narodne banke Srbije
U Narodnoj banci Srbije za Insajder kažu da operativna spremnost od 5. maja znači da će građani i privreda moći da koriste SEPA plaćanja, ali u okviru konkretne platne šeme koja se sada uvodi.
"Srbija je u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima - SEPA, čime je omogućeno uključivanje pružalaca platnih usluga iz Srbije u pojedinačne SEPA platne šeme, a u okviru kojih bi se izvršavala plaćanja (što prevashodno podrazumeva platnu šemu SEPA Credit Transfer – SEPA transfera odobrenja). Evropski platni savet je u prethodnom periodu odobrio prijave za pristupanje SEPA Credit Transfer platnoj šemi, podnete od strane Narodne banke Srbije i 18 poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, nakon čega su od 10. aprila 2026. godine NBS i pomenutih 18 banaka i zvanično uvrštene u registar učesnika u okviru ove platne šeme", kažu iz NBS.
Kako navode, članstvo u SEPA sistemu donosi brojne pogodnosti kako za građane, tako i za privredu, pre svega kroz brže izvršenje transakcija i niže troškove plaćanja, što je posebno značajno za doznake iz inostranstva i svakodnevno poslovanje kompanija sa partnerima širom Evrope.
"Domaće banke su trenutno u završnoj fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja sa pravilima pomenute SEPA platne šeme, uključujući prilagođavanje internih sistema i obezbeđivanje pristupa odgovarajućim infrastrukturama za kliring i poravnanje", kažu iz centralne banke.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
0
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
2
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
1
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Komentari 20
NN
Lala
Deki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar