Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Foto: 021.rs
Do sada su međunarodni transferi iz Srbije ka inostranstvu funkcionisali preko SWIFT sistema, koji omogućava razmenu finansijskih poruka između banaka širom sveta, piše Insajder.
Takvi transferi često podrazumevaju uključivanje jedne ili više posredničkih banaka, što utiče na cenu i brzinu transakcije - naknade su više, a novac na račun primaoca može stići tek nakon jednog ili više radnih dana.
Dodatno, konačan iznos koji stiže na račun često zavisi od troškova posrednika, koji nisu uvek unapred potpuno transparentni.
U početnoj fazi banke iz Srbije će ove transfere i dalje realizovati uz učešće inostranih posrednika, što znači da konačni troškovi mogu varirati u zavisnosti od pojedinačne banke i njenog modela poslovanja.
Poseban potencijal SEPA sistema leži u mogućnosti tzv. instant plaćanja, koja omogućavaju prenos novca u roku od nekoliko sekundi, 24 sata dnevno. Međutim, ova opcija u početku neće biti dostupna u Srbiji i očekuje se da će biti uvedena tek u narednim fazama, u zavisnosti od tehničke spremnosti banaka i saradnje sa evropskim partnerima.
U praksi, to znači da će građani i privreda u Srbiji u narednom periodu verovatno koristiti kombinaciju SEPA i SWIFT sistema, u zavisnosti od destinacije, valute i vrste transakcije. Pravi efekti ulaska u SEPA zonu biće vidljivi tek u mesecima koji slede, kada postane jasno da li će nova pravila doneti stvarno niže troškove i brža plaćanja ili će razlike ostati pre svega na tehničkom nivou.
Šta građani i privreda mogu da očekuju
Finansijski konsultant i ekonomista Vladimir Vasić, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ocenjuje da će građani i privreda prve efekte ulaska u SEPA sistem osetiti kroz niže troškove i brže transfere novca.
"Srbija godišnje prima između tri i po i četiri milijarde evra doznaka iz inostranstva. Danas, kada se novac šalje preko više posredničkih banaka, dešava se da od 100 evra koje neko pošalje iz inostranstva, na račun u Srbiji stigne i znatno manje, recimo 80, jer se kroz lanac naplate provizije svake od banaka koje učestvuju u transferu. Slična stvar je i kada su u pitanju fakture", objašnjava Vasić.
Pročitaj još
Kako navodi, suština SEPA sistema je uvođenje jedinstvenih pravila za plaćanja u evrima unutar Evrope, čime se pojednostavljuju procedure i smanjuje potreba za višestrukim posrednicima.
"To je jedinstvena platforma za plaćanje koja već dugo funkcioniše u Evropskoj uniji, sa ciljem da se izbegne situacija u kojoj svaka država ili banka ima sopstvena pravila. Srbija se sada praktično priključuje tom sistemu", kaže on.
U praksi, to znači da bi transferi trebalo da budu i brži.
"Osnovni model koji se sada uvodi jeste standardni kreditni transfer, gde novac stiže u roku do 24 sata. Danas takve transakcije često traju između pet i sedam dana", navodi Vasić.
On dodaje da SEPA podrazumeva više vrsta usluga, ali da neće sve biti odmah dostupne u Srbiji.
"Postoje tri ključna proizvoda: standardni kreditni transfer, zatim instant plaćanje - gde novac stiže za nekoliko sekundi, i treći model koji podrazumeva trajne naloge, odnosno automatsko plaćanje obaveza. U ovoj fazi kreće samo osnovni model, dok se ostale opcije mogu očekivati kasnije, verovatno u narednih godinu dana", kaže sagovornik.
Na širem planu, efekti će se najpre videti u svakodnevnim finansijskim tokovima, a manje u investicijama.
"Ovo je pre svega pitanje transakcionog poslovanja - slanja i prijema novca. Procene su da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da uštede oko 600 miliona evra u naredne tri godine, a kako je Srbija najveća ekonomija u regionu, značajan deo te uštede mogao bi da se odnosi upravo na nju i 60 odsto tog novca bi moglo da ostane ovde", ističe Vasić.
On ocenjuje da je pristupanje SEPA sistemu i signal dublje finansijske integracije sa Evropskom unijom.
"To je praktično ulazak u evropski finansijski prostor kroz platne sisteme. Ako imamo u vidu da se oko 60 odsto izvoza Srbije plasira na tržište Evropske unije, a sličan udeo važi i za uvoz, jasno je da se najveći deo platnog prometa odnosi upravo na taj prostor", navodi on.
Ipak, naglašava da SWIFT sistem ostaje ključan za globalna plaćanja.
"SWIFT ostaje infrastruktura za ceo svet i za sve valute koje nisu evro. SEPA se odnosi na transakcije u evrima unutar Evrope, tako da će banke i klijenti u praksi koristiti oba sistema, u zavisnosti od toga gde se novac šalje i u kojoj valuti", zaključuje Vasić.
Šta kažu iz Narodne banke Srbije
U Narodnoj banci Srbije za Insajder kažu da operativna spremnost od 5. maja znači da će građani i privreda moći da koriste SEPA plaćanja, ali u okviru konkretne platne šeme koja se sada uvodi.
"Srbija je u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima - SEPA, čime je omogućeno uključivanje pružalaca platnih usluga iz Srbije u pojedinačne SEPA platne šeme, a u okviru kojih bi se izvršavala plaćanja (što prevashodno podrazumeva platnu šemu SEPA Credit Transfer – SEPA transfera odobrenja). Evropski platni savet je u prethodnom periodu odobrio prijave za pristupanje SEPA Credit Transfer platnoj šemi, podnete od strane Narodne banke Srbije i 18 poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, nakon čega su od 10. aprila 2026. godine NBS i pomenutih 18 banaka i zvanično uvrštene u registar učesnika u okviru ove platne šeme", kažu iz NBS.
Kako navode, članstvo u SEPA sistemu donosi brojne pogodnosti kako za građane, tako i za privredu, pre svega kroz brže izvršenje transakcija i niže troškove plaćanja, što je posebno značajno za doznake iz inostranstva i svakodnevno poslovanje kompanija sa partnerima širom Evrope.
"Domaće banke su trenutno u završnoj fazi tehničkog i organizacionog usklađivanja sa pravilima pomenute SEPA platne šeme, uključujući prilagođavanje internih sistema i obezbeđivanje pristupa odgovarajućim infrastrukturama za kliring i poravnanje", kažu iz centralne banke.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
0
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
1
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
7
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
9
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
3
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže zaštitu Brisela od kineske konkurencije
01.11.2026.•
10
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže od Brisela da ispita kineski uvoz pogrebne opreme, upozoravajući da niske cene kineskih proizvoda ugrožavaju njihove interese.
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
23
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
15
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
1
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Komentari 20
NN
Lala
Deki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar