Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Početak primene SEPA sistema u Srbiji trebalo bi da omogući lakše, brže i jeftinije transakcije građanima.
Kako Srbija nije članica Evropske unije, to građanima otežava brojne stvari, a među njima i transfere novca sa tim državama.
Međutim, od maja prošle godine Srbija je postala deo SEPA (Single Euro Payments Area) sistema, a u maju ove godine on bi trebalo zvanično da počne da se primenjuje, piše Danas.
Dakle, SEPA je doslovno prevedeno jedinstveno područje plaćanja u evrima, što znači da se bezgotovinska plaćanja u evrima između zemalja članica obavljaju isto kao domaća plaćanja, odnosno brzo, standardizovano i jeftino.
Uvođenje ovog sistema građanima bi trebalo da olakša plaćanja ka inostranstvu. Ono što je još bitno naglasiti je da se SEPA sistem odnosi isključivo na evre, a ne na dinare.
Pored pogodnosti za građane, SEPA sistem trebalo bi da obezbedi i niže troškove poslovanja privredi.
Kako je najavljeno, ulazak u ovaj sistem odvijaće se fazno, a praktična primena očekuje se da počne u maju, kada banke u Srbiji budu spremne da učestvuju u SEPA šemama.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Danas objašnjavaju da će pristupanjem banaka iz Srbije SEPA platnim šemama, građanima biti omogućena brža, jednostavnija i povoljnija plaćanja u evrima ka zemljama Evropske unije i regiona.
"Posebno značajan iskorak se očekuje u oblasti instant plaćanja, jer će, nakon povezivanja domaćeg sistema za instant plaćanja sa sistemom Evropske centralne banke (TIPS), građani imati isti kvalitet usluge kod prekograničnih plaćanja kakav već imaju u domaćem platnom prometu", objašnjavaju.
Takođe, kako dodaju, očekuje se smanjenje troškova međunarodnih transfera i novčanih doznaka, što je posebno važno imajući u vidu da gotovo 45 odsto doznaka u Srbiju dolazi iz država članica EU.
Za privredu, a naročito za mala, mikro i srednja preduzeća, SEPA donosi značajne koristi, naglašavaju iz NBS.
"Plaćanja sa poslovnim partnerima iz EU i regiona biće jednostavnija, brža i jeftinija, što direktno doprinosi unapređenju poslovanja i konkurentnosti", ističu.
Prema analizama Svetske banke, na koje se poziva NBS, troškovi bezgotovinskih prekograničnih transakcija u regionu Zapadnog Balkana trenutno su i do šest puta veći u odnosu na zemlje EU.
"Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje sa platnom infrastrukturom EU doprineće značajnom smanjenju tih troškova, podsticanju ekonomske razmene i daljoj digitalizaciji plaćanja, što će imati i pozitivan efekat na smanjenje sive ekonomije", ukazuju oni.
Iz NBS pojašnjavaju i da građani neće imati dodatne obaveze, niti će biti potrebno bilo kakvo posebno podešavanje.
"SEPA plaćanja će se realizovati preko banaka, koje su odgovorne za tehničku i operativnu implementaciju SEPA standarda. Korisnici će, u okviru ponude svoje banke, moći da koriste SEPA usluge, dok će sve regulatorne, tehničke i bezbednosne zahteve ispunjavati banke", navode.
Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas navodi da je SEPA za građane i privredu Srbije, pre svega, tehnička i troškovna reforma, a ne monetarna ili politička promena.
"Za građane, SEPA znači jeftinije, brže i predvidljivije plaćanje u evrima ka inostranstvu. Konkretno, transferi u evrima ka zemljama EU više se ne tretiraju kao međunarodna plaćanja, već kao domaća, provizije koje su ranije bile 10, 20 ili čak 40 evra, sada se svode na jedan do dva evra, često kao kod domaćeg prenosa. Takođe, novac koji je ranije putovao dva do pet radnih dana, sada se prenosi u roku od jednog dana, a u budućnosti i istog dana – postoji proizvod instant plaćanja i u milisekundi novac je tu", pojašnjava on.
Vasić navodi i praktičan primer.
"Ako građanin šalje 500 evra detetu koje studira u EU ili plaća uslugu u inostranstvu, razlika u trošku i brzini je značajna i dugoročno vrlo opipljiva", ističe ovaj sagovornik.
S druge strane, kako naglašava, za firme je SEPA još važnija vest.
"Za njih to znači niže transakcione troškove kod uvoza, izvoza i usluga, lakše upravljanje gotovinom i likvidnošću, brže fakturisanje i naplatu, kao i jednostavniju integraciju sa partnerima iz EU", pojašnjava Vasić.
Kako dodaje, za izvozno orijentisane firme - IT sektor, frilensere, logistiku, konsultantske i kreativne industrije, ovo je konkretno povećanje konkurentnosti, bez dodatnih subvencija ili administrativnih zahteva.
Vasić napominje da ovo nije zamena dinara evrom.
"SEPA nema nikakve veze sa zamenom dinara niti sa monetarnim suverenitetom Srbije. Dinar ostaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. SEPA reguliše isključivo tehnički način prenosa evra između banaka, ne valutu u kojoj se plaća unutar Srbije", objašnjava on.
Kako dodaje, onaj ko prima platu u dinarima, nastavlja da je prima u dinarima. Ko plaća račune u dinarima, plaća ih kao i do sada.
"SEPA samo čini evro-transakcije sa inostranstvom jeftinijim i efikasnijim", poručuje Vasić.
Kako opisuje, SEPA je mali korak administrativno, ali veliki korak praktično.
"Građani štede novac i vreme, privreda dobija brzinu i konkurentnost, a finansijski sistem Srbije se dodatno usklađuje sa evropskim standardima bez gubitka kontrole nad sopstvenom valutom. Procena je da će ukupna godišnja ušteda građana i privrede biti između 50 i 60 miliona evra", zaključuje Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
1
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
2
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
9
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
9
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
3
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže zaštitu Brisela od kineske konkurencije
01.11.2026.•
10
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže od Brisela da ispita kineski uvoz pogrebne opreme, upozoravajući da niske cene kineskih proizvoda ugrožavaju njihove interese.
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
23
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
16
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
1
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Komentari 8
Kliker
Еу фанатик
Plaćač poreza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar