Iz Ministarstva finansija poručuju da su spremni da te namete smanje.
Šta bi za poslodavce, a šta za zaposlene značilo to smanjenje, koliko ono može da bude da ne bi ugrozilo javne finansije, istraživao je N1.
Dugogodišnji zahtev privrede da država smanji namete na rad, mogao bi da bude ispunjen ove godine, sudeći po najavama iz Vlade. Iako još nema precizne računice o tome koliko će to smanjenje biti i kada privrednici mogu da ga očekuju, ušteda bi uticala na njihovo poslovanje. Za velike kompanije i minimalno umanjenje nameta bilo bi značajno, a profitirala bi i mala i srednja preduzeća, posmatrano sa godišnjeg nivoa.
"Ja bih od para koje uštedim najboljim radnicima povećao platu, ili bi zaposlio nekog menadžera i dao mu dobru platu, koju sada ne mogu da mu dam. Tako da, ako to smanjenje bude dovoljno, ja mislim da će privreda da oseti to i da će moći da zaposli nove ljude, kvalitetnije i da na taj način lagano podiže konkurentnost", kaže Zoran Ilić, vlasnik firme Biomelem.
A da li će poresko rasterećenje svi poslodavci iskoristiti da zaposlenima povećaju plate, zavisi od ponude i tražnje na tržištu rada, smatra ekonomista Milojko Arsić. "Mogli bismo da očekujemo da bi veći deo toga otišao kod poslodavaca, jer još uvek imamo veliku stopu nezaposlenosti. Kada je u pitanju država, ona može svojom politikom da odluči koliko će toga da ode na povećanje zarada, a koliko će toga da ode na uštede u budžetu", kaže Arsić.
Fiskalni savet nedavno je procenio da bi budžetski prostor od 15 milijardi dinara omogućio smanjenje poreza i doprinosa na zarade za dva do 3,5 odsto. Iako bi to moglo da utiče i na povećanje plata u javnom sektoru, u Uniji poslodavaca veruju da će imati i druge pozitivne efekte.
"Mi smatramo da će smanjenje ukupnih opterećenja na plate doprineti i smanjenju rada na crno. Da će biti mnogo više prijavljenih radnika. Tako da budžet gotovo neće ni da oseti to što će da smanji to ukupno zahvatanje", smatra Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Ipak, ekonomisti su saglasni da bi veće smanjenje poreza na rad podrazumevalo da država odustaje od nekih drugih troškova, povećanja plata i penzija i javnih investicija. Upravo je zbog toga važno održati ravnotežu u javnim finansijama. "Znači, ukupan miks mera fiskalne politike, trebalo bi da bude takav, da fiskalni deficit nakon svih tih promena, i dalje bude nizak, da bude ispod 1 odsto BDP-a", kaže Arsić.
Prema sadašnjim nametima na rad Srbija se sa 63 odsto na prosečnu neto zaradu nalazi malo ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope. Dok su u Makedoniji, BiH I Bugarskoj nameti manji od 30 do 40 odsto.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 13
kalkulator
Doprinosi na teret zaposlenog su:
Penziono (14%) = 7.000
Zdravstveno (5,15%) = 2.575
Nezaposlenost (0,75%) = 375
Porez (10% na Bruto umanjen za 15.000 (neoporezivo)) = 3.500 (7% od bruto)
Ukupno doprinosi: 13.450 din, zaposlenom preostaje 36.550
Doprinose na ime zaposlenog je u obavezi da uplati poslodavac, u drugim državama sve radi zaposleni, dakle to je samo usluga poslodavca prema zaposlenom.
Poslodavac plaća svoje deo za tog istog zaposlenog:
Penziono (12%) = 6.000
Zdravstveno (5,15%) = 2.575
Nezaposlenost (0,75%) = 375
Dakle još 8.950din
Ukupno poslodavac isplaćuje po ovom primeru zaposlenog 58.950 (50.000 + 8.950)
Od čega ukupno ode državi 38%.
Odakle cifra od 68% procenata da iznose doprinosi? Kada upoređujete preostali neto zaposlenog i ukupne doprinose ste na negde 61%, ali to su babe i žabe.
Već za Bruto od 200.000 din (235.800 ukupno za poslodavca, 35.800 doprinosi poslodavca i 58.300 porez i doprinosti zaposlenog), doprinosi dosežu toliko da vam srce stane jer se zna da ih je nemoguće iskoristiti (zdravstveno - ide se privatno i penziono - kad dođe vreme neće je ni biti), preostane za neto 141.700 din (nešto malo jače od 1000€) što je minimalac u jednoj Nemačkoj.
Ukupni porez i doprinosi 94.100/235.800 je 39,91% (porez iznosi 9,25% od 200.000-15.000)
Tako da, neće štrpnuti ništa od doprinosa, naročito penzionog...
A od poreza i mogu, jer i onako neće ulagati u obrazovanje i puteve (dopuniti spisak)
PetarPP
Znači - nikad
Kao neko ko je više od deceniju bio samozaposlen u Srbistanu, mogao bih vam satima pričati zašto to ne raditi, naročito sada i pod ovim uslovima.
Čim im date adresu - navukli ste nevolju na vrat.
Vlada nema ništa od nekog ko će godinu-dve biti samozaposlen.
A ovi iz crnog i sivog već sve znaju i nikad neće izaći iz senke zbog ovog minornog poboljšanja poreza, a da ostanu svi janičarsko-reket-kazneni faktori u igri - a koji nisu zakonom spomenuti i propisani.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar