Onkolozi predviđaju ekspanziju malignih tumora u Srbiji

Onkolog prof. dr Slobodan Čikarić kaže da se očekuje ekspanzija malignih tumora kod građana Srbije, zbog perioda koji  je prošao od bombardovanja, kada je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma ili, kada se prevede u aktivnost radioaktivnog izvora, 185 milijardi bekerela.

U Srbiji svake godine, prema statistici, oboli oko 33.000, a umre oko 22.000 ljudi, a najčešće maligne bolesti su: rak dojke - oboli 4.500 žena, a umre 1.600, rak grlića materice - 1.400 oboli, a umre 450, rak prostate - oboli 1.250 muškaraca, a umre 850, rak debelog creva - oboli 3.700 ljudi, a umre 3.600, rak pluća - oboli 6.400 građana, a umre više od 4.000

"Svaki stanovnik, od 10 miliona koliko nas ima sa Kosovom i Metohijom, u proseku je primio dozu zračenja od 18.600 bekerela, a dozvoljena količina uranijuma 238 (osiromašenog) po stanovniku u litru vode je 0,4 bekerela. Da bi se rak pojavio, potrebno je da prođe takozvani latentni period, koji je za leukemiju i maligne limfome od pet do 10 godina, a za takozvane solidne tumore, kojih je 95 odsto, a čija se ekspanzija očekuje ove godine, od 10 do 20 godina. Prosek javljanja za prve je sedam i po godina, dok je za druge 15 godina. Situaciju u Srbiji pratim od 2001. godine do današnjeg dana. Prema našim istraživanjima, 2006. bio je nagli skok broja obolelih od leukemije i limfoma za 118 odsto u odnosu na 2005. Taj trend se zadržao do 2010. Što se tiče solidnih tumora, treba očekivati njihov nagli skok za prošlu i ovu godinu. Još nije gotova statistika, ali nam je evidentna najveća stopa smrtnosti od raka u Evropi", priča ovaj stručnjak i dodaje da je zdravlje stanovništa ugroženo od momenta kada je bačen osiromašeni uranijum, koji spada u kancerogene materije, i to traje do danas.

"Njegov poluraspad traje 4,5 milijardi godina. Uranijum ima nisku tačku topljenja, sagoreva na 50 stepeni i prelazi u radiokativnu prašinu. Ona je tokom bombardovanja dospela u vodu, zemljište, a vazduhom se proširila i van granica Srbije. U biljke je dospela iz zemlje, a životinje su jele te biljke, dakle uranijum je i u njima. Ljudi piju vodu, jedu biljke i životinje, dakle i u nama je. Iakao ukupna radioaktvinost na celom Balkanu nije velika, za indukciju raka potrebna je mala doza radioaktivnog materijala. Kada dospe u krvotok, na primer, disanjem i putem hrane, tada dolazi u kontakt sa ćelijskom opnom i prodire u nju",  objašnjava prof. dr Čikarić mehanizam dosadašnjeg dejstva osiromašenog uranijuma.

"Da se razumemo, zdrave hrane nema nigde u svetu, pa ni u Srbiji, koja je opterećena posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom. To opterećenje će ostati dok je sveta i veka na našim prostorima zbog vremena poluraspada uranijuma od 4,5 milirade godina. Nema rešenja za taj problem", navodi on.

Sakriveni izveštaj UN Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999, o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen, a delovi koji su procurili u javnost zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi, šokirali su Evropu i Srbiju.

On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku "Kurijeu" (Le Courrier). Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije, koje žive na bombradovanom tlu, patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

Dr Nevenka Dimitrijević iz Srpskog lekarskog društva kaže za Alo da je evidentno povećanje malignih oboljenja.

"Mogu samo da se nadovežem na ono što je prof. dr Čikarić naveo i dodam da je zaista povećan broj obolelih od malignih tumora u Srbiji. Znam da su kolege koji su posle bombardovanja otišle da pomažu ugroženom stanovništvu posle nekoliko godina obolele od raka i umrle. Njihovu smrt niko nije želeo da povezuje sa dejstvom osiromašenog uranijuma. Nama nisu dostupni nikakvi podaci o posledicama bombardovanja po zdravlje stanovništva, ali kao lekar ne smem ni da mislim kakve se genetske mutacije nastale u mikroorganizmima i insektima koji napadaju čoveka. Činjenica je da se javljaju novi virusi i bolesti o kojima ništa ne znamo", navodi ona.