Tokom 2007. godine Nikola Đivanović je za nešto više od tadašnjih devet miliona evra kupio najstarije srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova Beograd film, u čijem su vlasništvu bili i neki od najpoznatijih beogradskih bioskopa: Kozara, Jadran, Zvezda i dr. Mediji su ga tada predstavljali kao uspešnog britanskog biznismena srpskog porekla, vlasnika londonske firme za nekretnine i nekadašnjeg savetnika guvernera Narodne banke Srbije Mlađana Dinkića.
Nekoliko godina kasnije ispostavilo se da je iza kupca bioskopa zapravo bila mreža of šor preduzeća – a iza njih Đivanovićeva firma sa Bahama i grupa bivših rukovodilaca Beograd filma. Zbog toga ih je Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo za pranje novca, utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja, kojima su oštetili preduzeće, državu i akcionare, a sebi pokušali da pribave korist od najmanje 1,6 miliona evra.
Između ostalog, optužnica ih je teretila da su od 2007. do 2011. godine zgrade sedam bioskopa iskoristili za osnivanje zasebnih firmi i prodali ih kiparskim firmama koje su bile pod kontrolom Đivanovića. One su 2008. godine platile samo 10 posto cene Beograd filmu, a prema navodima Tužilaštva, da bi se održao privid o isplati ostatka novca Đivanović je 2010. otvorio račun u Švajcarskoj i napravio lažne potvrde o uplatama. Bioskopi su kasnije ponovo prodavani, ali nijedan već godinama ne radi.
Đivanović je sa Tužilaštvom 2012. godine sklopio sporazum, posle kojeg je osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je optužba za pranje novca odbijena. Prema presudi, dobio je tri godine zatvora, uz obavezu da u budžet i akcionarima vrati oko 3,1 milion evra po tadašnjem kursu. Uslovno je pušten na slobodu 2014. godine, nakon što mu je kazna smanjena za godinu dana.
Kupovina Beograd filma je samo jedan od primera zloupotrebe takozvanih of šor zona za kriminalne aktivnosti. Poslovanje firmi registrovanih u njima nije nelegalno ali se često koriste za prikrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.
Evropska unija (EU) je zbog toga sastavila crnu listu of šor zemalja, na osnovu informacija koje su joj dostavljale države članice.
Na listi EU, objavljenoj sredinom prošle godine, nalazi se 30 zemalja označenih kao "zone koje ne sarađuju". Trenutno je vlasništvo 334 firme iz Srbije skriveno u nekoj od njih. Prema podacima Agencije za privredne registre, najviše of šor vlasnika srpskih firmi registrovano je na Britanskim Devičanskim Ostrvima - 147, slede Panama sa 35 i Lihtenštajn sa 33.
Ceo tekst CINS-a možete pročitati OVDE.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 1
Brus Vilis
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar