Provera stanodavaca protivzakonita, a stigle prve prijave

Naime, ključni element za realizaciju ovog plana, po svemu sudeći je nezakonit, prenosi Danas.

Prema informacijama koje su dospele u javnost, Vlada Srbije je namerena da znatno smanji iznajmljivanje nekretnina "na crno", a uvođenje te oblasti iz sive zone u legalne tokove, zahteva i MMF. Zato je i najavljeno da će Poreska uprava ukrstiti svoje podatke o imovini građana sa podacima dobijenim tokom poslednjeg popisa stanovništva 2011. godine, kako bi utvrdila fiskalne obveznike po ovom osnovu. Jedna od stavki na tom popisu, naime, bilo je i pitanje o osnovu korišćenja stana, odnosno o tome da li popisana lica iznajmljuju stan ili su vlasnici ili u njemu stanuju po nekom drugom osnovu. Upravo, ovaj deo plana je sporan.

Podaci dobijeni popisom, ne smeju se koristiti ni za kakve druge svrhe osim statističkih. To znači da bi Poreska uprava postupila protivzakonito, ako bi pristupila pojedinačnim popisnim podacima - odnosno ako bi pogledala adrese na kojima su se ljudi izjasnili kao podstanari ili zakupci stanova.

Ograđujući se da su do sada dostupni podaci neprecizni, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić potvrđuje za Danas da bi obrada ličnih podataka građana sa popisnih lista bila protivzakonita.

"Najave prenete medijima da će poreznici u kontekstu utvrđivanja poreza na izdavanje stanova koristiti i podatke dobijene tokom popisa su prilično neprecizne. Nije sasvim jasno o kojim podacima se radi, pa nije uputno kategorično komentarisati. Ali, uz dužno poštovanje prema nastojanjima države da unapredi poresku disciplinu, ako bi se radilo o obradi ličnih podataka, to bi bilo suprotno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji zahteva da svrha obrade mora biti definisana nekim zakonom. A, uostalom, to bi bilo i u suprotnosti sa samim Zakonom o popisu, budući da on izričito predviđa da će se podaci iz popisa koristiti isključivo u statističke svrhe", jasan je Šabić.

Pojedine procene govore da bi potpuna naplata ovog poreza mogla da dodatno popuni budžetsku kasu sa više od 50 miliona evra. Ova procena nije neosnovana, jer ako se uzme da je prosečna kirija samo 150 evra, a poreska stopa je 20 odsto, onda bi godišnji porez za 163.000 stanova iznosio ukupno 58,7 miliona evra. Čak i kada bi svi podaci bili tačni i aktuelni i kada bi Poreska uprava imala zakonit način da im pristupi, opet bi naplata predstavljala herkulijanski poduhvat, jer naši poreznici jednostavno nemaju dovoljno kapaciteta da obiđu značajan procenat stanova za koje se sumnja da se izdaju i da sprovedu kompletan postupak utvrđivanja poreskog prekršaja.

Prve krivične prijave protiv stanodavaca zbog utaje prihoda

"Poreska policija je podnela krivične prijave protiv pet lica, za koja se osnovano sumnja da su izvršili krivično delo poreske utaje, tako što su izbegli da prijave porez na izdavanje nepokretnosti. U ukupan iznos izbegnutog poreza je 14,7 miliona dinara. U ovom slučaju reč je o izdavanju stanova", ukazuje Ivan Ivanović iz Poreske policije PU.

Procenjuje se da svega jedan odsto stanodavaca plaća propisanih 20 odsto poreza na prihode od stanarine.

"Većina stanodavaca to ne radi iz više razloga: ionako već plaćaju pun iznos poreza na imovinu, pa imamo osećaj da smo dvostruko oporezovani, drugi razlog je što nije zakonski regulisano i da li plaćamo porez i onda kada ne ostvarimo nikakvu dobit, tj. kada ne naplatimo stanarinu", objašnjava predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvjetićanin za RTS.

S druge strane, podstanari jedva čekaju da ugovori i u praksi postanu obavezni, svega 10 odsto njih ima na taj način rešen status, ostali su u sivoj zoni i zbog toga ne ostvaruju mnoga prava. "Ažuriranje adrese stanovanja pred policijom, zatim zapošljavanje tj. prijava na evidenciju Zavoda, ne može da upiše dete u predškolsku ustanovu, sutradan u školu", napominje Mirko Mirković, advokat Udruženja podstanara "Velegrad".

Stanodavci priznaju da će svoj poreski teret pokušati da prebace na povećanje kirije, podstanari izlaz vide u iznajmljivanju jeftinijih stanova, dok poznavaoci tržišta smatraju da ceh za porez neće pasti na podstanare.

Prema podacima iz popisa, u Srbiji se izdaje 122.500 stanova, dok u 137.000, prema tvrdnjama vlasnika, žive njihovi rođaci. To je jedini podatak koji se iz popisa, saglasni su i poreznici i stručnjaci, može koristiti.

Šta sve još donose nove mere države, opširnije čitajte OVDE.