Mogu li roditelji da odgovaraju ako dete hrane kao vegana?

Roditelji koji svoju decu hrane na veganski način, bez upotrebe bilo kakvih namirnica životinjskog porekla, mogli bi zbog toga da snose sankcije. Naime, za roditelje dece mlađe od 16 godina koji se odlučuju za ovakav način ishrane predlaže se kazna zatvora od godinu dana, a čak dve godine ako su mališani vegani trogodišnjaci ili mlađi od tog uzrasta. Inicijator predloga je poslanica stranke Forca Italija Elvira Savino, koja je, kako prenosi britanski Telegraf, rekla da je izbor odrasle osobe da bude vegan lična stvar, ali ako se takav zahtev nameće deci, mogu nastati ozbiljni problemi po zdravlje. Zbog toga ona smatra da država ima pravo da se umeša.

Ova inicijativa nastavak je burne rasprave u italijanskim medijima koji su razmatrali slučajeve dece koja su se razbolela jer su bila na veganskoj ishrani, pa su ih socijalne službe oduzele od roditelja i poverile starateljima na čuvanje. Javnost je potresao slučaj deteta vegana, koje je sa 14 meseci bilo teško kao beba od samo tri meseca. Zabrinuti roditelji doveli su dete u bolnicu u trenutku kada je sa nešto više od godinu dana bilo veoma pothranjeno, sa nedostatkom kalcijuma, a zbog poremećaja srca moralo je da bude i operisano. Sud je ovim roditeljima oduzeo pravo na dalje brigu o detetu.

Sme li zakon da se umeša u pravo roditelja da sami izaberu kako će da hrane svoju decu i predloži ovako drakonske kazne za ljude koji veruju da je vegetarijanska ili veganska ishrana bolja od one koja podrazumeva konzumaciju mesa, pitanje je i za lekare i za pravnike.

Prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane sa Katedre za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, vegansku ishranu nikada ne bi preporučio za decu i mlade osobe, dok je vegetarijanska ishrana donekle prihvatljivija varijanta. Vegani, podsetimo, izbegavaju sve namirnice životinjskog porekla, dok vegetarijanci uzimaju mleko i jaja.

"Uz poštovanja sloboda i prava roditelja da u određenom uzrastu odlučuju u ime deteta o načinu ishrane, pitanje je da li se odluka da se detetu potpuno uskrate namirnice životinjskog porekla može prepustiti samo roditeljima. To je naravno pitanje i za pravnike i političare, ali nijedan lekar ne može deci mlađoj od 16 godina savetovati da u ishrani poštuju samo principe veganske ishrane. Ona može bitno da ošteti zdravlje. Anemije su pratilac svake veganske ishrane, jer se gvožđe i bitni elementi od kojih se stvaraju crvena krvna zrnca nalaze uglavnom u namirnicama životinjskog porekla", kategoričan je dr Jakovljević, piše današnja Politika.

Vegetarijanska ishrana, po njegovom mišljenju, manje je štetna i ne mora uvek da se loše odrazi na zdravlje deteta, ali samo uz dobru medicinsku edukaciju roditelja.

Doktor pravnih nauka Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, smatra da kada bilo kakav roditeljski tretman ugrožava zdravlje i život deteta ima mesta za reagovanje države. Doduše, predložene italijanske zatvorske kazne navodi kao preterane. Za početak pomoći će i da se deca izmeste u drugu porodicu.

"Neko će reći da se u ovom slučaju krše prava roditelja, ali svako pravo prestaje da postoji kada se pređe u fizičko i zdravstveno zlostavljanje. Kao što nemaju pravo da ga tuku, zanemaruju ili mu uskraćuju školovanje, tako nemaju pravo da mu načinom ishrane nanose štetu. Bez obzira što su u najboljoj nameri dete izložili vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, ako dete slabi, zaostaje sa svojim vršnjacima i ima ozbiljne zdravstvene probleme, država ima pravo da se umeša", kaže Zorica Mršević.

Na pitanje zašto način ishrane, poput vegetarijanskog koji je dobar za odraslu osobu, ne može biti podesan i za decu, dr Jakovljević kaže da vegetarijanska ishrana ni za odrasle osobe nije idealna, ali da sve zavisi sa čime je poredite. Ako je poredite sa tipičnom srpskom prehranom koja podrazumeva puno obroka iz pekare ili pečenjare, bez povrća i voća – vegetarijanska je ishrana bolja. On, međutim, naglašava da su proteini životinjskog porekla neuporedivo zdraviji za rast i razvoj dece i kompletniji od onih koje mogu uneti vegetarijanskim ili veganskim načinom ishrane.

On dodaje da prema njegovim saznanjima vegana i vegetarijanaca u Srbiji nema mnogo, a da je tako i u svetu. Po zvaničnim britanskim podacima, procenat ljudi koji su dve godine u kontinuitetu bili na vegetarijanskoj ishrani ne prelazi jedan procenat, a vegani su još malobrojniji. Što se tiče Srbije, nema ni zvaničnog ni približnog broja osoba koje se hrane vegetarijanski.

Novosađani sve deblji, ali ima i više vegana

Odlazak u ekstreme vodi kako do gojaznosti, tako i do anoreksije i bulimije, bolesti nedovoljne uhranjenosti, a čija krajnja posledica može da bude i smrt. Štaviše, nepravilna ishrana je u Srbiji, kao i u svetu, vodeći faktor rizika za razvijanje bolesti od kojih umire oko 85 odsto stanovništva.

Višedecenijske navike u ishrani stanovništva u Srbiji, a naročito u Vojvodini, uticale su da postanemo gojazni, taložimo masti i šećer, a sada nas pogađaju i nova oboljenja. Više o problemima u ishrani Novosađana čitajte OVDE.