Odlazak u ekstreme vodi kako do gojaznosti, tako i do anoreksije i bulimije, bolesti nedovoljne uhranjenosti, a čija krajnja posledica može da bude i smrt. Štaviše, nepravilna ishrana je u Srbiji, kao i u svetu, vodeći faktor rizika za razvijanje bolesti od kojih umire oko 85 odsto stanovništva.
Trendovi u ishrani sve više se propagiraju putem interneta, platforme na kojoj je lako biti stručnjak za bilo koju oblast i promovisati navike koje mogu da budu fatalne - blogovi, forumi i drugi načini okupljanja, najčešće mlađih žena, ali i muškaraca, koji su puni saveta o dijetama, vežbanju i donošenju odluka "na svoju ruku". Stručnjaci u oblasti ishrane kažu za 021 da je marketing u prehrambenoj industriji u Srbiji i dalje nasilan, okrenut promovisanju brze hrane, naročito prema deci, što je u razvijenim zemljama zabranjeno.
Načelnica Službe za specijalističko-konsultativnu delatnost i specijalista interne medicine dr Olgica Jukić Neatnica kaže za 021 da je gojaznost trenutno jedan od najvećih zdravstvenih problema u Srbiji. Više od 18 odsto stanovništva je gojazno (imaju indeks telesne mase 30 i više), a predgojazne osobe (indeks telesne mase između 25 i 30) čine više od polovine odraslog stanovništva.
"Ono što je zabrinjavajuće je što je gojaznost u stalnom porastu, a posebno se uočava porast gojaznosti kod dece. Nepravilna ishrana je povezana s dijabetesom tip 2, kardivaskularnim i malignim bolestima, hipertenzijom i drugim oboljenjima, a nastaje kad zanemarujemo svoje zdravlje. Ljutim se na pacijente koji navode izgovore zbog kojih ne mogu da vode pravilnu ishranu - ali kada postavite sebi ciljeve i mislite o posledicama unošenja određene hrane u telo, možete da imate balansiranu ishranu i uz brz način života", smatra Jukić Neatnica.
Višedecenijske navike u ishrani stanovništva u Srbiji, a naročito u Vojvodini, uticale su da postanemo gojazni, taložimo masti i šećer, a dižemo holesterol i pritisak, smatra načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine doc. dr Milka Popović. Ona za 021 objašnjava da gojaznost, koja je od 2000. godine i zvanično bolest, podstiče sve veća dostupnost hrane na tržištu, što nije nužno loša pojava.
"Međutim, uz svu tu dostupnost i spoljašnje uticaje, potrebna je velika samokontrola i informisanost o ishrani. Sistem savetovanja od strane nutricionista nije u pravoj meri razvijen u oficijelnom sistemu zdravlja, već često ide "parazvaničnim" putevima. Zato je moguće da i u toj struci postoje ljudi koji se bave ishranom, a koja može da ode u ekstrem. Bitno je da osobe koje imaju potrebu za savetovanjem paze kod koga iste savete uzimaju, jer u toj oblasti ima priučenih ljudi", smatra ona.
S druge strane ekstrema su anoreksija, bulimija i drugi, ređi poremećaji u ishrani i životnim navikama. Anoreksija se prepoznaje po osobi koja unosi veoma malo ili nimalo hrane, restrikciji kalorija i nutrijenata do najnižih mogućih minimuma, što dovodi do brojnih posledica - anemije, opadanja kose, gubljenja menstruacije, a krajnja, najgora posledica je - umiranje od gladi. Osobe s bulimijom unose u veoma kratkom vremenskom roku umerenu ili neumerenu količinu hrane, koju u napadima panike da će se ugojiti, izbacuju povraćanjem. Ova praksa ozbiljno narušava digestivni trakt, zube i zubnu gleđ i nanosi brojne druge posledice po organizam.
Naše sagovornice smatraju da, iako ređe, ove bolesti su takođe pogubne, a nastaju pre svega zbog poremećenih odnosa u porodici i iskrivljene slike o svom telu. Dr Olgica Jukić Neatnica naglašava da se anoreksija i bulimija javljaju najčešće kod mlađih ženskih osoba koje teže nerealnim ili pogrešnim idealima.
"Osnovno lečenje ovi bolesti je na nivou psihologa i psihoterapeuta. Da bi ove osobe prihvatile preporuke o ishrani, moraju prvo da leče dušu. Ove bolesti često počinju naivno, ali se završavaju komplikovanije i ne pomaže to što smo, kao društvo, sve globalniji. Porodice su sve kraće na okupu, nema zajedničkih obroka i ne viđamo se dovoljno, što mogu da budu dobri preduslovi da zanemarene osobe razviju bolest", navodi ona.
Dr Milka Popović naglašava i ortoreksiju, opsesivno bavljenje pravilnom ishranom, kao i bigoreksiju, opsesivno povećanje mišićne mase (najčešće kod muškaraca), koji mogu da budu uvod u razvijanje još težih oboljenja.
Jedan od trendova i ishrani su načini života poput vegetarijanstva i veganstva, koji su sve popularniji i kod nas. Izbegavanje namirnica životinjskog porekla, tvrde naše sagovornice, nije preporučljivo, a da biste bili vegetarijanac ili vegan, a i dalje zdravi, potrebno je mnogo vremena, pažnje, ali i novca.
"Ako ste vi vegan ili vegetarijanac, vi živite na žitaricama, voću i povrću i imate relativno nizak energetski unos. Treba prilično dobro vladati veštinom ishrane da biste uneli potreban kalcijum, belančevine, gvožđe i druge apsolutno neophodne hranljive faktore, jer ako ne pijete mleko, morate uzimati zamene u specijalizovanim prodavnicama. One su često i skupe", objašnjava dr Jokić Neatnica.
Umereno vegetarijanstvo, smatra dr Popović, ne odudara mnogo od pravilne ishrane, naročito ako osoba jede ribu i jaja. "Ali, ekstremne varijante uskraćivanja organizmu nutrijenata podrazumeva da je osoba potpuno svesna svih rizika i dobro upućena u posledice. S obzirom na to da se ovakvi trendovi često javljaju kod mlađe populacije, rizici da su oni nedovoljno informisani su veliki", kaže ona i dodaje da podržava promociju lokalno uzgajane hrane i vraćanje prirodi, kakvu god da ishranu osoba praktikuje.
Poražavajuća je moć interneta, na kojem se i u Srbiji mogu naći interesne grupe mladih ljudi - uglavnom devojaka, koje promovišu mršavost kao ideal, a uzdržavanje od hrane kao životni cilj.
.jpg "Savez vojvođanskih Mađara i")
.jpg "Licitacija za zakup poslovnih prostora na Štrandu 29. aprila")
Komentari 30
===
Dule
stasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar