Dispečer za kamiondžije u Americi: Druga strana "lagodnog" posla

Božidar Milovac

Novi Sad

26.12.2025.

08:38 > 10:27

Novosađani koji rade kao dispečeri za kamiondžije u Americi upravljaju turama i vremenom u jednom od najvažnijih sektora američke privrede. Iako se neretko govori o "lakoj zaradi", postoji i druga strana medalje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Dispečer za kamiondžije u Americi: Druga strana "lagodnog" posla

Foto: Pixabay (Ilustracija)

U poslednjih nekoliko godina, pojavio se veliki broj tekstova u medijima koji tvrde o platama od više hiljada evra, komotnom radu od kuće i uslovima za poželeti, dok dispečer koji je govorio za 021.rs kaže da nije sve baš tako.

Iako kaže da može dobro da se zaradi, posebno ako ste dugo "u poslu", Novosađanin koji se bavi ovim poslom tvrdi da su i troškovi ogromni, da je stres uvek tu, i da su poslodavci "često užasni".

"Džek umesto Stevice"

Novosađanin koji radi kao dispečer kaže da, iako je većina njegovih kolega "na ti" sa svojim kamiondžijama, i dobro se poznaju, u zvaničnom adresaru i mejling listi firme stoje lažna imena, odnosno alijasi, koji ostaju firmi i kada dispečer tu firmu napusti.

Dakle, naš sagovornik je u razgovoru sa svojim kamiondžijama Novosađanin koji se predstavlja svojim imenom, ali na zvaničnom mejlu on ima američko ime, koje pripada firmi, te tako nakon njega, neki drugi dispečer dobija njegov prethodni alijas.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović za ovu praksu navodi da je domaći propisi ni ne razmatraju.

"Ova praksa nije regulisana domaćim zakonodavstvom. Kada je reč o stranom pravu, moguće je da u konkretnim slučajevima postoji zakonski osnov, ali rad pod alijasom, čak i ako je zakonit, ne može se smatrati etičnim ukoliko dovodi klijente u zabludu sa kime zapravo razgovaraju", objašnjava Reljanović.

On dodaje da se u praksi ovakvi modeli koriste kao "psihološki trik", kako bi se klijenti osećali sigurnije.

"Ideja je da se klijenti osećaju sigurnije ako tamo piše ili ako razgovaraju sa 'Džekom' ili 'Džimom', a ne sa 'Milutinom' ili 'Stevicom'. To je jako interesantno pitanje koje do sada nije ozbiljno razmatrano kod nas, pa zakon o njemu ne daje jasan odgovor", kaže Reljanović za 021.rs.

Problemi i prevare

Kako kaže dispečer sa kojim smo razgovarali, uz svakodnevni posao postoji i dosta problema. Ponekad vozači nemaju potrebne papira ili imaju radne dozvole dobijene na sumnjiv način.

Kaže i da moraju da budu pažljivi na svakom koraku, jer pored mogućnosti greške, postoji i veliki broj krađa i prevaranata.

"Dosta se krađa dešava, posebno u poslednje vreme. Drugaru su ukrali load, tri load-a su mu ukrali, u totalnoj vrednosti od dva i po miliona evra. Čovek je ugasio firmu, na pravdi Boga. Proverio je kompaniju, kompanija je legitimna, sve živo. Neko je juče osnovao firmu, kupio je kompaniju, društvo sa ograničenom odgovornošću, i mi ne odgovaramo za to. Uzeo je pare i nestao, ne postoji nigde ništa", priča dispečer za 021.rs.

Ovde Mario Reljanović naglašava da ove situacije nisu specifične za rad sa inostranstvom, te da je uvek važno proveriti poslodavca pre potpisivanja ugovora, naročito ako je firma skoro osnovana i nema vidljiv poslovni trag.

"Postojali su slučajevi kada se iza poslodavca kao fiktivne firme krila određena fizička osoba. Takve prevarne radnje se dešavaju i u domaćem pravnom prometu i nisu neuobičajene", naglašava Reljanović.

Reljanović na kraju upozorava da su radnici u ovakvim aranžmanima često svesni svojih prava tek kad dođe do ozbiljnog problema, kada je, kako kaže, "obično već prekasno da se bilo šta učini".

Kako ovi dispečeri rade?

Dispečeri su prijavljeni, imaju svoju firmu i plaćaju porez. Po rečima Novosađanina koji je pričao za 021.rs, porez za većinu dispečera u Srbiji je standardan, ali postoji određen broj dispečera koji zarađuju više od šest miliona dinara godišnje, i za njih su poreska ograničenja znatno striktnija.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da je pravni položaj radnika iz Srbije koji rade na ovaj način slabije zaštićen nego što se pretpostavlja, odnosno da ovaj vid rada nije sistemski uređen.

"Formalno gledano, taj položaj nije uređen zakonodavstvom Srbije, osim u delu koji se odnosi na plaćanje poreza na prihod iz inostranstva, dakle radnici koji rade za strane poslodavce nisu prepoznati u našem zakonodavstvu u radnopravnom smislu. Njihov poslodavac nije registrovan u Srbiji i ne poseduje imovinu u Srbiji, što čini odbranu njihovih prava veoma teškim zadatkom", navodi Reljanović.

Reljanović ipak dodaje da se ovakvi radnici angažuju kroz različite ugovorne modele, te da stepen prava i zaštite varira od slučaja do slučaja.

Tri modela rada

I predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić saglasan je da je rad dispečera iz Srbije za američke kompanije moguć kroz više modela, te i on naglašava da nisu svi jednako bezbedni. On tvrdi da postoje tri najčešća modela rada.

"Prvi je kada dispečer posluje kao registrovani preduzetnik u Srbiji i neposredno pruža usluge američkoj kompaniji. U tom slučaju najčešće se bira paušalni model oporezivanja, pod uslovom da prihodi ne prelaze šest miliona godišnje. Drugi model jeste kada dispečer formalno pruža usluge domaćoj formi, najčešće društvu sa ograničenom odgovornošću, koja zatim te usluge 'prodaje' američkom klijentu. Treći model jeste oporezivanje fizičkih lica kao frilensera koji rade za američkog nalogodavca", objašnjava Vasić.

Ipak, on posebno ističe da je taj drugi model najčešće najproblematičniji i najrizičniji.

"Postoji opasnost od takozvanog prikrivrenog zapošljavanja, kada domaća firma angažuje veliki broj preduzetnika, ali im određuje radno vreme, obezbeđuje opremu, koriste se samo firmini mejlovi i organizuju obuku. Motiv je često poreski, ali je model vrlo rizičan i može imati elemente poreske evazije", navodi sagovornik za 021.rs.

Poreska ograničenja

Aleksandar Vasić se osvrnuo i na prihode, i on je takođe naglasio da je granica od šest miliona dinara godišnje ključna za paušalno oporezivanje, koje podrazumeva preduzetnike koji ne vode knjige, već im Poreska uprava određuje mesečni iznos poreza i doprinosa.

"Ukoliko se ta granica pređe, preduzetnik gubi status paušalnog obveznika i prelazi na vođenje poslovnih knjiga, često po automatizmu, na osnovu podataka koje Poreska uprava dobija od banaka. To za mnoge dispečere predstavlja neprijatno iznenađenje", kaže on.

On je napomenuo i da je šest miliona dinara prva granica, dok promet veći od osam miliona dinara u prethodnih 12 meseci vodi do obaveze ulaska u PDV sistem.

Vasić navodi da prevođenje poslodavca u status obveznika koji vodi poslovne knjige onemogućava dispečera da samostalno isplaćuje sebi ličnu zaradu u prvoj godini vođenja knjiga i naglašava da je ovo sistemski problem koji treba zakonodavno rešiti i da pravi dosta problema u praksi koje, u nedostatku sistemskog rešenja, rešavaju na "alternativne kreativne načine".

Poreska kontrola ipak vidi

Poreski advokat dr Minja Đokić za 021.rs upozorava, ipak, da je jedna od najčešćih grešaka radnika koji rade za inostrane firme ovakvo zanemarivanje poreskog aspekta poslovanja.

"Prva greška koju ljudi prave rad za stranog nalogodavca bez registracije delatnosti i zanemarivanje poreskog aspekta. Postoje slučajevi u kojima ljudi rade za strane nalogodavce kao fizička lica, bez formalnog korporativnog identiteta, što po pravilu znači obavezu samoprijave prihoda ostvarenog iz inostranstva Poreskoj upravi Srbije", navodi Đokić.

On dodaje da je pogrešna i česta pretpostavka da prihod ostvaren radom za stranog nalogodavca ne podleže oporezivanju u Srbiji.

"Oslanjanje na pretpostavku da Poreska uprava 'ne može da sazna' za prihod nije održiv poslovni model i na kraju se može pokazati kao jako skupa hipoteza", upozorava sagovornik.

Prema njegovim rečima, poreske kontrole u ovoj oblasti nisu česte, ali su ciljane.

"Poreska uprava može doći do podataka koji predstavljaju matricu rizika, pri čemu odstupanje od očekivanih trendova 'pali lampice' i dovodi do poreske kontrole", zaključuje poreski advokat Đokić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

RADNA PRAVA Dispečeri

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Gandor

26.12.2025 • 14:26

Pominje li cut-ovanje vrli dispecer?

2 2 0
Liqudator

26.12.2025 • 13:26

praksa iz KANADE by dijaspora

Kod Kanađana je situacija i običajno kao i sama praksa koja dođe sama po sebi vrlo brzo ( dovoljno je napraviti bar po pet tura s kraja na kraj zemlje u svim stranama sveta i da to bude u svako godišnje doba kako na engleskom tako i na francuskom delu malo guzvanja po vecim gradovima i eto te )i na pismeno pravo mnogo bolje ,kod Knađana je max level pro severna teritiorija rudnici i sve st im logistikama za njih prevoz delova za masine ili jos vise klope za radnike tamo posle tri sezone postajes doslovno bozanstvo na koje ne da ni jedan zaposleni tamo.
Ovo je priča nekih dvadesetak ljudi koji su otišli tamo u raznim dekadama od pre 99 pa 00 do 05 posebno posle 08 a malo drugačije su prošli oni iza 10 pa do korone ali oni koji su uspeli da izguraju koronu sad su J akademici transportnih nauka cepaju ture s kraja na kraj celokupne Amerike
, jedino što to nije i nikada nije bio posao koji može da radi porodičan ostvaren čovek takav posao se radi i završava s njim do cca 30 godine plafon ako ostanes iza sve sto zaradis odne ce ti doktori preko noći ako je i dočekaš.
eto ako lažu mene lažem i ja vas pa oprostite.
Logistika saobraćaja snabdevanja doslovno srce svake države a logistika transporta kamiona drumskog saobraćaja je kardiologija krvnih sudova i ako se to sjebe samo jedno krvno zrnce ne bitno koje boje sve odlazi u tri lepe a kad krajnji trpi onda su posledice kao kakav tornado treba imati živce za svako radno mesto ali ovo je posao nekm iz snova nekom iz krugova pakla.

5 3 +2
Aleksandar Vasić

26.12.2025 • 12:06

Limit od 8 miliona

Dragi kolega "poreski savetniče",
u pravu ste za usluge koje se direktno pružaju američkoj firmi, ali ako domaći preduzetnik pruža usluge domaćem DOO koji je te usluge "preprodaje" američkom klijentu (model koji je takođe prisutan u praksi), onda je prihod koji ostvaruje preduzetnik važan za kontolu limita od 8 miliona.
Drago mi je da ste primetili ovo, ako deluje nejasno.

6 1 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.