Radno-pravni status privremeno-povremenih: Nezaštićeno više od 100.000 radnika

Autor: Euronews Srbija

Info

22.03.2025.

17:22

Oblast rada i zapošljavanja u samom je vrhu po broju obraćanja građana Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Radno-pravni status privremeno-povremenih: Nezaštićeno više od 100.000 radnika

Foto: Pixabay (ilustracija)

Kako bi se unapredio položaj građana u oblasti rada i zapošljavanja, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je ukazala na to da je potrebno i prilagođavanje propisa o radu posebno u pogledu preciznijeg regulisanja prava radnika koji rade van radnog odnosa, kao i veći broj inspekcijskih kontrola u vezi sa različitim povredama prava radnika. Postavlja se pitanje kako su regulisana prava radnika koji rade van radnog odnosa.

Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević kaže za Euronews Srbija da su radnici koji rade van radnog odnosa pomenuti u izveštaju Poverenika za 2024. godinu zato što su oni u ovom trenutku bukvalno bez sveukupne radno-pravne zaštite.

Ugovori van radnog odnosa su ugovori o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i o dopunskom radu.

"To su ugovori koji potpadaju pod tu kategoriju rada van radnog odnosa, čime je država isključila ta lica iz radno-pravne zaštite. Oni uživaju samo neka prava, ali ne uživaju prava iz radnog odnosa, kao lica koja rade pod ugovorom o radu", rekao je profesor Urdarević.

On navodi da ti radnici nemaju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na otkazne razloge, tj. da im može ugovor prestati samo u određenim slučajevima, nemaju pravo na odmor i na neka odsustva.

"Mi već godinama govorimo da jedna ozbiljna brojka ljudi radi po tim ugovorima, koji su trenutno na terenu nekog obligaciono-pravnog odnosa i vrlo su kao takvi podložni i diskriminaciji i raznim ucenama, lošim praksama, pre svega zato što im ugovor može uvek prestati bez navođenja posebnog razloga, zato što mogu da rade i duže od osam sati koliko iznosi redovno radno vreme, nemaju nikakvo pravo iz radnog odnosa i u pogledu odmora i u pogledu odsustva i šta god vam drugo padne na pamet", rekao je profesor.

Gde je problem?

Profesor naglašava da su radnici koji rade van radnog odnosa potpuno nezaštićena kategorija radnika koja trenutno nije mala po broju i sigurno ih ima više od 100.000.

"Već godinama govorimo da se njihov status mora nekako popraviti i da im se još neka prava daju. Gde je problem? Ti ugovori van radnog odnosa po prirodi bi trebalo da su privremeni i da upravo zbog svoje neke privremenosti ili neke specifičnosti tim licima i nisu potrebna ta prava. Ako gledate prirodu, recimo, privremenih i povremenih poslova, to su poslovi koji se obavljaju u nekom kratkom vremenskom intervalu, pa nećete nekome ko radi tri meseca sad računati pravo na odmor. Ali imate situaciju da kod nas ovi ugovori neretko traju dugo i da se zaključuju frekventno sa jednim istim licem i mimo onih zakonskih uslova i da imate ljude koji rade po tim ugovorima godina", rekao je Urdarević.

To su ti, dodaje profesor, "simulovani ugovori" koji su posledica lošeg nadzora nad primenom propisa koji vrši inspekcija i nerada institucija koje bi trebalo da takvu praksu zaista spreče.

"Sudovi rade ono što mogu kad to dođe do suda, ali dok to dođe do suda, ta lica koja obavljaju takve poslove su u vrlo specifičnoj situaciji i potpuno pravno nezaštićena. I to je prepoznato davno, to nije ništa novo", rekao je on.

Urdarević kaže da su po sadašnjem zakonskom rešenju privremeni i povremeni poslovi ograničeni, i da po članu 197 Zakona o radu ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije.

Tačno su, kaže profesor, navedena lica sa kojima može ovaj ugovor da se zaključi, ali se usled nedostatka adekvatnog nadzora, ova norma potpuno preokrene i izvrgne onoj suštini zbog koje je doneta, a to je da se pre svega radi o nekim poslovima koji su po karakteru i prirodi privremeni ili povremeni.

"To ukazuje na kratkoročnost poslova, a nama se dešava da, na primer, u državnim organima imate jako puno ljudi, pogotovo koji su otišli u starosnu penziju, koji iz starosne penzije zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, koji im se onda obnavljaju na svaka tri meseca. To apsolutno nije u duhu ove norme. I onda vi možete malo negde promeniti opis posla, negde promeniti nešto ili ne promeniti ništa, i vi u stvari ljude držite u jednom krugu, privremenih i povremenih poslova godinama. ili recimo nezaposleno lice, ili lice koje radi s nepunim radnim vremenom", kazao je on.

Takvi ugovori mogu se zaključiti s korisnikom starosne penzije, koji onda iz starosne penzije zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima i onda mu se taj ugovor obnavlja na svaka tri meseca.

"To apsolutno nije u duhu ove norme. Onda vi možete malo negde promeniti opis posla, negde promeniti nešto ili ne promeniti ništa, i vi u stvari ljude držite u jednom krugu, privremenih i povremenih poslova godinama. Ili recimo nezaposleno lice, ili lice koje radi s nepunim radnim vremenom. Po tom ugovoru ne uživaju nikakvu radno-pravnu zaštitu, jer su ti ugovori pre svega namenjeni onima koji rade zaista kratko, vremenski jako ograničeno. A mi smo doveli do toga i dopustili u praksi da se oni zaključuju na jedan mnogo duži vremenski period od onoga koji je predviđen", rekao je on.

Urdarević kaže da se takvi ugovori sklapaju na tri meseca, ali da ga onda opet obnavljaju.

"I onda je to kao da nekog držite na određeno vreme tri meseca na radu. I vi ste apsolutno napravili jedan problem i toj osobi. Ono što inspekcija isto treba da kontroliše jeste da li se ovi ugovori zaključuju sa kategorijama lica koja su u zakonu navedena, a to su starosni penzioneri, znači korisnici starosne penzije, nezaposleno lice ili zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom. Imam neka saznanja da su oni zaključeni mimo tih kategorija, a to nije problem zakona, to je problem njegove primene", rekao je profesor Urdarević.

Koje je rešenje?

Da bi se unapredio njihov položaj, Urdarević je naveo da treba prvo pristupiti promeni sistemskog zakona, tj. Zakonu o radu o čemu se, kaže, uveliko govori, kao i potpunoj reformi inspekcijskih organa, počev od inspekcije rada, u smislu jačanja njenih kapaciteta, kadrova i uslova rada.

"Jačanje kapaciteta inspekcije rada pre svega, jačanje kapaciteta svih inspektorata u državi, jačanje kapaciteta institucija. Naše institucije kažu nisu slobodne, nezavisne, ali nemaju ni kapacitete u ljudstvu", rekao je Urdarević.

Izveštaj Inspektorata za rad pokazao je da je manji broj inspektora u odnosu na prethodnu godinu.

"Imate jedan pad u broju inspektora, a povećanje broja privrednih subjekata. Pa onda ste došli do neke cifre da vam jedan inspektor vrši nadzor nad 1.500-2.000 privrednih subjekata. To je nemoguće. Znači, nije dovoljno samo da se promeni zakon, mora da se obezbedi primena propisa", navodi profesor.

Prema njegovim rečima, odredbe o radu van radnog odnosa ne bi bile tako loše kada bi se one primenjivale i koristile striktno slovo zakona i kada bi postojao nadzor nad primenom tih odredbi.

On kaže da kada ne postoji nadzor i kad je sve prepušteno nekim slobodnim dešavanjima, onda svaka odredba zakona u stvari može biti sporna.

"U Inspekciji rada imate sistematizovanih skoro 300 radnih mesta, a na tih 300 ne možete popuniti sve. Neće ljudi da se javljaju na te konkurse", rekao je Urdarević.

On je dodao da organi koji treba da obezbede primenu propisa i inspektori moraju da budu edukovani i od integriteta i moraju da imaju mogućnosti da obavljaju svoje poslove jer, kaže, ne može jedan inspektor da vrši nadzor nad 1.500 privrednih subjekata.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Milutin

23.03.2025 • 07:01

Sad ću reći nešto što vam se neće dopasti. Bolje i ovako nego ranije kad sam radio kod privatnika 17000 plata a 3000 moraš mu doneti na ruke. Tada kod ds nije bilo toliko poslova. I plus što ti nisu uplaćivali staž.

2 1 +1
696

23.03.2025 • 05:35

U ćacilendu, bivšoj vučićevoj prćiji, bivšem ekonomskom tigru, bivšoj Srbiji sve je odlično (ne)organizovano.

2 3 -1
Rob

22.03.2025 • 23:22

Zloupotreba

Zloupotreba zakona o PP je u vecini drzavnih firmi zato inspekcija ni ne reaguje,sada mladi da bi odradili pripravnicki moraju da volontiraju,godinama volontiraju da bi dobili radno mesto ,ljudi rade po 17 god.na PP ,korigovati zakone i primenjivati.

10 7 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.