Kada će doći do reformi službi bezbednosti?

To je Bezbednosno-informativna agencija, dok bi vojne službe bezbednosti bile izdvojene u jednu, Vojno-obaveštajno-bezbednosnu agenciju.

Tri zakona za tri službe bezbednosti, međusobna neusklađenost zakonskih rešenja i nesuglasice između samih službi, nedovoljna kontrola i nadzor, samo su neki od problema u radu bezbednosnih službi.

Bogoljub Milosavljević sa fakulteta "Union" kaže da je sa stanovišta prava ključni problem u ovlašćenjima službi, kako ta ovlašćenja što bolje pravno regulisati i obezbediti kontrolu njihove primene, da ne bi eventualno bilo nekih povreda prava građana. "Primenom ovlašćenja kao što su ovlašćenja za tajno prikupljanje podataka, koje je nekako najpogodnije, jer se najčešće sa njim dešavaju upadi u privatnu sferu građana. To je čini mi se centar u ovoj priči”, ističe Milosavljević.

Nacrt ovog zakona koji je uradio Beogradski centar za bezbednosnu politiku predviđa i osnivanje Tehničko-operativnog centra, koji bi određivao mere za nadzor elektronskih komunikacija. Pripadnici službi bi u posebnim slučajevima imali policijska ovlašćenja.

Bivši načelnik VBA Svetko Kovač kaže da će neko s pravom reći da su obaveštajna i kontraobaveštajna funkcija dva sveta po metodologiji i po operativnoj doktrini, što zaista jesu.

“Međutim, u modelu spajanja svaka od službi zadržava svoju metodologiju i svoju doktrinu, a spajaju se druge funkcije koje su spojive. Analitika je spojiva, logistika je spojiva, spojivi su opšti poslovi, mnoge stvari, a ovo ostaje zadržavaju način rada, vežu se u nekom segmentu”, navodi Kovač.

Promena imena i reorganizacije u bezbednosnim službama u prethodnom periodu nisu međutim značile i ozbiljnu reformu ovog sektora. Jedan od razloga za to je i izostanak političke volje.

Miroslav Hadžić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da su temeljni razlozi izostanak reforme službi bezbednosti.

“One jesu preimenovane, reorganizovane, ali reforme u ozbiljnom smislu nije bilo. Manjkava kontrola i nadzor da vas podsetim. Jedna ilustracija - doskorašnji predsednik odbora za kontrolu službi bezbednosti u vreme dok je bio aktivan, dok je to obavljao, tvrdio je da odbor kontroliše službe, da nadzire, da službe rade u skladu sa zakonom. Od momenta kad je prešao u grupu građana i počeo samostalno politički da se pojavljuje na sceni skoro je izjavio da je parlamentarna kontrola nad službama fikcija da to ne postoji”, kaže Hadžić.

Stručnjaci navode da je Srbiji za uređenje bezbednosnih službi možda najbliži hrvatski model. Pored jedne civilne bezbednosne službe, postoji i jedna vojna, a njihova ovlašćenja i kontrola rešeni su jednim zakonom.