Direktori škola kriju slobodna radna mesta, a sačuvali svoja

Na listi viškova još se nalazi 3.525 zaposlenih i 12.149 sa nepunom normom, pokazuju podaci Ministarstva prosvete, izneti na sastanku centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovnim ustanovama.

Iako ovo nije pravo stanje, jer su neke škole kasnile sa unosom podataka i informacioni sistem je jedno vreme bio u prekidu, na sastanku je zaključeno da je i dalje veliki broj tehnoloških viškova neraspoređen i da je neophodno da se ovaj posao nastavi tokom cele školske godine.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže za Danas da će se precizni podaci o broju preuzimanja u prvom krugu znati u ponedeljak, a da će novi presek biti završen do 30. septembra. Nakon toga svi pojedinačni slučajevi će se razmatrati po školskim upravama, koje treba da utvrde razloge zašto neko nije preuzet sa liste i koje korake treba načiniti da bi im se pomoglo da dopune fond časova. Sindikati kažu da će o malverzacijama obavestiti ministra prosvete, od koga očekuju da sankcioniše odgovorne. A među njima vide direktore škola, koji, kako kažu, i dalje kriju slobodna radna mesta i ne žele da uposle viškove.

Za Dobrivoja Marjanovića iz Unije sindikata prosvetnih radnika, upravo to je jedan od najvećih problema na terenu, dok njegov kolega Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, ističe da postoje velike manipulacije u primeni člana šest posebnog kolektivnog ugovora i zahtevima za preuzimanje i ukrupnjavanje norme iz porodičnih razloga. Brajković kaže da su pojedine školske uprave zatrpane zahtevima zaposlenih da im se omogući da promene radno mesto i pređu u veće gradove - Beograd, Novi, Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo.

"Obrazloženja koja navode u mnogim slučajevima nisu tačna. Koleginica, recimo, traži da se prebaci u Beograd jer joj tu radi muž, a on je samo fiktivno prijavljen kod rođaka i uopšte ne živi u prestonici. Ovde se ne radi o pravom spajanju porodica nego izmišljenom, jer se posebno u velikim gradovima pojavilo dosta slobodnih radnih mesta, na kojima su zaposleni radnici na određeno vreme. Ako se takve stvari budu odobravale, škole u malim mestima ostaće bez stručnog kadra... ko će da radi u Leposaviću, Ranilugu? Pa i deca iz Beograda imaju pravo tu da se zaposle", kaže Brajković.

Dobrivoje Marjanović smatra da je isticanje ovakvih slučajeva zamena teza i pokušaj da se priča skrene sa suštinskog problema, a to je da neki direktori škola i dalje ne žele da preuzmu tehnološke viškove već čekaju da to uradi neko drugi. On ne sumnja da među zahtevima za preuzimanje iz porodičnih razloga ima i manipulacija, ali ukazuje da se pomenuti član šest može primeniti tek ukoliko su iscrpljene mogućnosti za preuzimanje viškova.

"Ne znam kome je u interesu da se težište priče prebacuje na član šest posebnog kolektivnog ugovora i da se paušalno određuju ljudske sudbine. Imamo koleginicu kojoj porodica živi u Beogradu, a ona na posao putuje u Kraljevo i vikendom se vraća da bi bila sa svojima. Kad sam im to rekao na radnoj grupi su se smejali, a ja ne vidim šta je tu smešno", rezigniran je Marjanović, koji ukazuje da Unija sindikata prosvetnih radnika radi 99 odsto posla oko zbrinjavanja tehnoloških viškova.

Sporno penzionisanje

Na sastanku centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovnim ustanovama još jednom je ukazano da je potrebno prekontrolisati sve pojedinačne slučajeve gde su zaposleni ispunili uslov za penziju i preispitati opravdanost nastavka njihovog angažovanja. Javna je tajna da se to na terenu ne poštuje, jer je Ministarstvo stavove o ovom pitanju iznelo u formi preporuke direktorima škola, a ne kao obavezu.

Oko 70 prosvetara tehnološki višak u Novom Sadu, direktori i dalje kriju podatke

U novosadskim školama trenutno ima 68 zaposlenih koji su tehnološki višak, a sa nepunom normom je čak 351 nastavnik, pisao je nedavno 021.

Prema aktuelnim podacima, u novosadskim školama ima 68 zaposlenih koji su višak, a najviše u Srednjoj mašinskoj školi (8 zaposlenih), Medicinskoj, Tehničkoj školi "Mileva Marić Ajnštajn", Školi za osnovno obrazovanje odraslih "Sveti Sava" i OŠ "Sonja Marinković" (7) i u Tehničkoj školi "Pavle Savić" (6). Višak su nastavnici manjinskih jezika, srpskog i stranih jezika, nastavnici stručnih predmeta, muzičkog, likovnog i tehničkog, ali i informatičari, domari, nastavnici građanskog, veronauke, fizičkog, hemije...

Nepunih normi najviše je u srednjim školama, a na spisku su domari, kafe-kuvarice, nastavnici bukvalno svih predmeta, ali i pojedini pomoćnici direktora i sekretari škola. Nijedan direktor nije višak, niti s nepotpunom normom.